Na zapadnom tržištu su se već pojavile i dve nimalo naivne kompjuterske igre sa temom NATO rata protiv Jugoslavije

      Naš prošlogodišnji rat sa NATO-om je, kao i Zalivski pre deset godina, u glavama običnih ljudi pored straha i neverice ostavio i strahopoštovanje prema tehnologiji korišćenoj za vazdušno bacanje na kolena. Video-snimci iz perspektive projektila koji se obrušavaju na cilj, satelitske fotografije gradova i vojnih instalacija i kompjuterske simulacije mogućih pravaca kopnene ofanzive, svima su jasno stavili do znanja da vojska čija se taktika bazira na filozofiji da se "domovina brani pjesmom" nema naročitih šansi protiv tehnološki, strateški, logistički i finansijski mnogo potkovanijeg napadača.
       Ako ste imali genijalni plan kako da eventualnu kopnenu invaziju snaga NATO-a sasečete u samom korenu i date za pravo pobedničkom "kursu" zacrtanom u glavama naših vlastodržaca, postoji šansa da ga u praksi isprobate. Uslov je posedovanje prosečnog personalnog računara i jedne kompjuterske igre. O čemu se tačno radi?
      
       Okupacija
       Reč je o strateškoj igri pod nazivom "The Operational Art of Njar II" (u daljem tekstu TOANj) i paketu dodatnih borbenih scenarija sa temom invazije NATO-a na SRJ. "Flashpoint: Kosovo" je modularni dodatak ovoj izuzetno realnoj strateškoj simulaciji modernih ratova, koji pored obrade nekoliko potencijalnih kriznih žarišta širom sveta nudi i pretpostavljeni kopneni sukob koji bi se desio sa eventualnom propašću Ahtisarijeve mirovne misije. Nazvati TOANj običnom kompjuterskom "igricom" predstavljalo bi krajnje neadekvatnu upotrebu deminutiva: u pitanju je kompleksni, interaktivni geostrateški simulator, dostojan atributa "učila" za vojnu taktiku (sa totalnom bazom podataka o ratnom i političkom arsenalu obe sukobljene strane), i zašto da ne, virtuelnog istorijskog izvora zabavne kategorije. Autorski tim zaslužan za kreaciju TOANj-a, sastavljen od višedecenijskih fanatika vojnopolitičke istorije, istraživača i konsultanata iz redova aktivnih visokih oficira američke vojske, ne predstavlja grupu ljudi koja se može shvatiti neozbiljno. Njihove "igre", i usko specijalizovane strateške analize su već mnogo puta obrađene i citirane od renomiranih izdavačkih kuća vojne literature (Jane's), a kao fascinantni kuriozitet više puta predstavljane putem klasičnih medija (CNN-a i ostalih).
       "Demokratska" opcija koju TOANj nudi na samom početku je izbor strane koju ćete voditi: ako odaberete NATO, u zadatak će vam biti stavljeno uništenje vojnih efektiva Savezne Republike Jugoslavije i okupacija svih većih gradova i regionalnih centara; ako ne želite da se to dogodi, vaš izbor će biti perspektiva Vojske Jugoslavije, koja će morati da razbije invazione snage ili ih makar onemogući u realizaciji postavljenih ciljeva do isteka vremenskog limita (čime je simulirana promena u konstelaciji međunarodnih odnosa uzrokovana neefikasnošću napadača). Bez obzira na početni izbor, način igre je suštinski isti za obe strane: imate detaljni, izometrijski pogled na mapu SRJ, na kojoj je označeno apsolutno sve od uticaja na pokrete i raspoređivanje trupa i neumitni borbeni angažman: konfiguracija terena, gradovi, naselja, drumska i železnička infrastruktura, mostovi, vojne baze, aerodromi, utvrđene tačke... Mapa je projektovana kao heksagonalni mozaik, uz vojne jedinice koje su predstavljene stilizovanim ikonama.
       Nalik na šah, igru ćete voditi naizmeničnim povlačenjem poteza svoje i protivničke strane, tokom kojih ćete donositi odluke vezane za pokrete trupa, preraspodelu kopnenih i vazdušnih efektiva (između ostalog, i određivanje ciljeva za bombardovanje), biranje pravca, intenziteta i vrste napada, utvrđivanje strateških tačaka i ostalih dužnosti tipičnog načelnika generalštaba. Potezni princip je veoma fleksibilan: zavisno od situacije na terenu i eventualne prednosti (inicijative) određene strane, imaćete manje ili više mogućnosti za delanje u okviru vašeg poteza, čime se uspešno simulira bolja pozicija strane koja diktira tempo rata.
       Brojno stanje, kvalitet i kvantitet angažovanih jedinica, njihov moral, opremljenost i borbena gotovost su plod jednogodišnjeg detaljnog istraživanja svih dostupnih izvora (uključujući i špijunsko-obaveštajne). Detaljnost te baze podataka u praksi znači da imate uvid u, na primer, tačan broj savremenih M-84 tenkova kojima raspolaže Prištinski korpus, formacijski sastav garnizona u Rumi, ili broj i vrstu aviona (i njihove ciljeve) koji određenog dana (poteza) operišu nad nebom iznad SRJ. Manipulacija jedinicama (najčešće u obliku kombinovanih odreda) podrazumeva strateške odluke vezane za plasman na terenu i borbenu upotrebu u skladu sa pravilima službe: kao napadač ćete kombinovati artiljerijske i avio-udare praćene nastupom oklopnih formacija na čistini, ili slanjem pešadije u proboj odbrambenih linija u gradovima. U ulozi NATO igrača moći ćete da organizujete helikopterske desante, sistematsko bombardovanje utvrđenih položaja, i eksploatišete manevarsku slobodu uzrokovanu strateškom inicijativom i brojčanom prednošću, dok ćete kao VJ morati da se branite, organizujete lokalne kontranapade, presecate komunikacije (rušenjem mostova, utvđivanjem na drumskim čvorištima) i nadate se ruskoj pomoći u ljudstvu i tehnici.
      
       Rusi
       Zavisno od situacije na terenu i strane koju vodite, u pogon će se staviti politički podsegment igre, koji u ovom scenariju poseduje dva zanimljiva vida: uporedo sa početkom agresije, uspostaviće se vazdušni most između Moskve i Beograda, putem koga će vam Rusi slati tehnička pojačanja (formacijsku popunu u borbeno oslabljene jedinice), koja će, zavisno od gubitaka VJ i napredovanja NATO snaga ka Beogradu, postati mnogo opipljivija (dobićete pomoć u vidu desantnih, pešadijskih i oklopnih jedinica, uz nekoliko eskadrila protivoklopnih helikoptera i najmodernijih lovačkih aviona). Ako se pokažete apsolutno nesposobni da zaustavite NATO jedinice, takva pomoć će postepeno slabiti... Drugi, mnogo interesantniji aspekt je mogućnost otcepljenja Crne Gore i njen zahtev za zaštitu od strane NATO-a. Ako zabeležite niz od nekoliko uzastopnih poraza na početku (a pogotovo ako NATO rano zauzme Prištinu), Crnogorci će proglasiti nezavisnost, a NATO krenuti sa dodatnim iskrcavanjem iz pravca koji ćete vrlo teško (ili nikako) odbraniti.
       Šanse za pobedu igrača u ulozi Vojske Jugoslavije su veoma male, prevashodno zbog ogromne vazdušne nadmoći agresora koja će vas onemogućiti da efikasno dislocirate trupe i preduzimate kontranapade većih razmera. Početni raspored snaga VJ, sa jedinicama raštrkanim po dubini teritorije, imperativno zahteva pojačanje frontova kod Prištine i Šapca radi sprečavanja oklopnog stampeda NATO-a koji će vam lako probiti odbrambene linije. Prebacivanje jedinica sa bugarske i rumunske granice (uključujući i pojačanje fronta kod Šapca elitnom Gardijskom brigadom iz Beograda) apsolutno je neophodno (jedinice SFOR-a će vas napasti iz Bosne), ali ćete u procesu izgubiti dosta ljudstva i tehnike zahvaljujući konstantnim i neometanim vazdušnim udarima (glavnina PVO je koncentrisana na području prestonice, a lovačke eskadrile su malobrojne i prezauzete). Jedini recept za uspeh je rovovska borba iz utvrđenih pozicija, uz strateško povlačenje ka Beogradu i čekanje da vremenski limit od mesec dana istekne, a NATO odustane. I nerešen rezultat je bolji od poraza...
       Druga igra koja obrađuje sukob NATO-a i Vojske Jugoslavije celu stvar posmatra iz mnogo manje globalne perspektive. "Tom Clancdž's Rogue Spear", kao akciona taktička simulacija komandoskih operacija u rangu odeljenja, sukob na prostoru SRJ dotiče samo ovlaš, dajući vam priliku da iz perspektive elitnog i supertajnog antiterorističkog odreda izvršite jednu "operaciju" na prostoru Kosova i Metohije. Vaš angažman počinje rušenjem transportnog helikoptera u užem centru Đakovice. Helikopter je prevozio NATO generala i njegovu pratnju, za koje se zna da su preživeli pad i nalaze se u rukama VJ i snaga MUP-a Republike Srbije. Angažovan od strane komande Severnoatlantske alijanse, vaš tim dobija zadatak da ih oslobodi i evakuiše.
      
       Snajperisti
       U potpunoj suprotnosti sa strateškim izvođenjem koju nudi TOANj, Rogue Spear predstavlja akcionu igru iz perspektive prvog lica (subjektivno kadriranje) u kojoj ćete se timski probijati kroz porušenu Đakovicu, boriti protiv vojnika i policajaca, čistiti zgrade i mrtve uglove od snajperista, bacati se u zaklon i trošiti na stotine metaka u furioznoj urbanoj bici ograničenih razmera. U mnogo većoj meri nego TOANj, Rogue Spear spada u kategoriju "virtuelne stvarnosti koja je konačno došla": potpuno realno trodimenzionalno okruženje, izuzetno verno modelovani zakoni borbene upotrebe automatskog oružja i efekata na živu silu, neverovatno detaljno predstavljeni modeli vaših i protivničkih boraca (uključujući i kompletne detalje na uniformi, grb Srbije na ramenu policajca, kalašnjikov u ruci koji se jasno razlikuje od M-16...). Vaši i protivnički borci imaju umešno odrađenu "veštačku inteligenciju", precizni su, ne srljaju bezglavo u očiglednu zasedu i veoma su precizni (i smrtonosni).
       Ove dve igre, kao i nekoliko drugih koje su u fazi izrade (simulacija bombardovanja iz perspektive pilota), ne predstavljaju nikakvo izmotavanje sa našom nesrećom, već profesionalni pokušaj da se potrošaču uzme lova na konto medijski veoma "reklamirane" ratne drame. Ako ih tako shvatite, prestaćete da agresiju na našu zemlju i animozitet slobodnog sveta shvatate suviše lično: u pitanju je suvi biznis, a ne sukob ideologija, borba za slobodu i slično. Da su naši "menadžeri" razmišljali u tržišnim kategorijama, možda bi nas mimoišla sudbina monete za potkusurivanje. I glavnih negativaca nekih igara...
      
       MIODRAG KUZMANOVIĆ