Psihološki rat protiv naroda u ovoj zemlji je hteli mi to da priznamo ili ne, vođen veoma uspešno. Kao posledice tog delovanja su stres, psihoze, apatičnost dobrog dela stanovništva, očekivanje da sutra može biti još gore, za razliku od vremena početaka ovog haosa kada je većina građana posle svakog pogoršanja situacije bila gotovo uverena da "gore od ovoga ne može biti, biće bolje". Sada smo u situaciji da očekujemo novo bombardovanje, bez obzira na to što razlozi ne postoje, jer da se tako nešto učini ovom narodu i zemlji, ne treba imati razlog - zločincu on ne treba. U stanju smo izolacije kako spoljne, tako i unutrašnje, čemu doprinose, što politički, što ekonomski razlozi koje, naravno, diktira politička volja, u stanju smo u kome je, za neverovanje, barem polovina građana ove zemlje proglašena za izdajnike, strane plaćenike, sluge stranih sila, moderne janičare...
       Pod takvim uslovima stanovništvu je ostalo, da bi koliko-toliko održalo stanje psihičke ravnoteže, da se u nedogled oslobađa nagomilane energije ispraznim naklapanjima o tome šta bi bilo kad bi bilo. Gubljenje energije na ovakav način dovodi do njenog opadanja ispod normalnog nivoa čime se dolazi u situaciju kada ljudi već izloženi stresu i psihozama, gube imunitet i postaju podložni pobolevanju od raznih organskih oboljenja i na taj način postajemo jedno trulo društvo za koje se sasvim razložno može postaviti pitanje njegovog opstanka. O držanju čitave nacije u stanju amnezije putem medijskog terora kojim bi se svaka autokratija podičiti mogla, isprazno je trošiti više ijedne reči.
       Koliku krivicu za ovakvo stanje snose ideolozi novog svetskog poretka, iščašeni umovi, toliko su krive i takozvana vlast i takozvana opozicija koje nisu bile sposobne da artikulišu energiju naroda i usmere je u pravcu stvaranja boljeg života za sve u zemlji Srbiji. Želim da verujem da su bile nesposobne i da nisu delovale ni po čijem diktatu, a još manje verujem u to da su delovale svesno, sa namerom uništenja zemlje i naroda.
       Verujem da je narod spreman da ih amnestira za sve što su mu učinili samo da mu se skinu sa grbače i da ga puste da izabere one za koje veruje da su spremni da mu omoguće da radi u svoju korist i za dobrobit ove zemlje. Oni se krivice osloboditi ne mogu, ali im treba olakšati odlazak...
      
       Siniša Lukić,
       Bečej