Zašto šimpanzo i gorila teže da pređu u ženski rod

      Da li je u Požegi ili u Požezi?" pita čitalac K. O., povodom jednog od poslednjih režimskih nasilja nad medijima koje se u tom gradu odigralo. Odgovor nije teško dati, jer u Pravopisu Matice srpske, u rečniku, piše "Požega, dat. Požegi, ređe u Požezi". Time nisu rešene dileme za dativ i lokativ mnogih drugih imena na -ka i -ga, ali to je toliko zamršen i suvoparan deo gramatike da ga s olakšanjem napuštam i prelazim na - majmune.
       Već poodavno, naime, čuvam jednu vest isečenu iz "Glasa javnosti", pod naslovom "Zlostavljana šimpanza". Vest počinje rečenicom: "Direktor jedne od najvećih cirkuskih družina u Britaniji Meri Čiperfild proglašena je krivom zbog zlostavljanja bebe šimpanze." Obratite pažnju da dotična Meri nije nazvana direktorkom nego direktorom, a onda čitajte dalje. "Čiperfildova je snimljena kako tuče 18-mesečnu šimpanzu jahaćim bičem... Ona je, takođe, u više navrata šimpanzu tukla po leđima i hranila je otpacima."
       Na to se nadovezuje članak iz "Blica" o eksperimentima koje je s majmunima izveo jedan američki naučnik. Tu nalazimo rečenice kao "Provlačenjem ruke kroz kavez, šimpanza je od čuvara mogla da dobije jabuku ili bananu" ili "Šimpanza ume da nadmudri drugu šimpanzu i u stanju je da prati njen pogled." Pomenimo još i "Gorile u magli", film koji ste verovatno gledali na televiziji. U njemu Sigorni (ne "Sigurni"!) Viver majstorski tumači ulogu Dajen Fosi, naučnice koju su u Africi ubili zbog njene borbe za zaštitu gorila od krivolovaca. Među titlovima u tom filmu zapazio sam rečenice kao "Šest dana hoda i nijedna gorila?" ili "Zoološki vrt traži jednu gorilu".
       Ako pogledate gorile - makar i ženke - složićete se da ne izgledaju naročito ženstvene. Nije slučajno što se u prenosnom smislu ta reč upotrebljava za telohranitelje. U svim rečnicima piše da je gorila muškog roda. U množini, doduše, ima slaganje po ženskom rodu (ove gorile su došle), ali tako se ponašaju i druge imenice muškog roda na -a, npr. sluga, vojvoda, sudija, starešina, a niko ne bi rekao (bar se nadam) "Šest dana hoda i nijedna sluga" ili "Vojska traži jednu starešinu".
       Sa šimpanzom je stvar nešto složenija. U jednini se završava na -o, šimpanzo (tako je u Matičinom rečniku, u Vujakliji, u Maloj enciklopediji Prosvete), ali u množini sigurno ne bismo rekli "ovi šimpanzi", ni "ova šimpanza", nego samo "ove šimpanze". Time se reč ne uklapa ni u jednu poznatu vrstu imeničke promene, ali ostaje činjenica da u rečnicima piše šimpanzo m i gorila m. Kako to sad u medijima postadoše "ž"? Jesu li i majmuni odlučili da se pridruže feminističkom pokretu?
       Možda ne samo majmuni nego i sam nečastivi, sudeći po više puta objavljenoj vesti da iranski fundamentalisti nazivaju SAD "velikom sotonom". Sotona ili satana takođe je imenica muškog roda na -a, što znači da Amerikanci ne mogu biti velika sotona nego samo veliki sotona.
       A možda nije posredi toliko feministički koliko hrvatski uticaj? U hrvatskom se šimpanzo oduvek zvao čimpanza, ženskog roda. (Tako je bar u svim starijim rečnicima; u Anićevom "Rječniku hrvatskog jezika" iz 1998, tek da se stvari još malo zakomplikuju, piše "čimpanza m".) To znači da bi feminizirana "šimpanza" mogla biti zakasneli kroatizam, slično oblicima "spasiti" i "spašavati" koji su poslednjih godina gotovo sasvim potisnuli srpsko spasti i spasavati. Ne bi to bio prvi put da se srpski majmuni ugledaju na hrvatske majmune.
       Poslednja i najluđa pretpostavka jeste da su za sve krivi filmovi o Tarzanu (čiju popularnost kod nas održava Televizija Politika). U njima, kao što znamo, i Tarzan i Džejn padaju u zasenak pred najpopularnijim filmskim šimpanzom svih vremena, Čitom. Za Čitu nikad nismo bili načisto da li je majmun ili majmunica, ali ime zvuči kao da je žensko, a mali gledaoci obično kažu "Jesi l' vid'o šta je napravila ona Čita!" Odatle pa do ubeđenja da su svi majmuni ženskog roda samo je jedan korak.