Sirija je jedina arapska zemlja koja je još u ratu sa Izraelom i uprkos svim pokušajima posrednika nerešen problem okupirane Golanske visoravni sprečava konačnu obustavu sukoba

      Ozbiljne diplomate smatraju da prvi čovek Amerike ne treba da odlazi na sastanke koji će propasti i na kojima se neće osvojiti poeni. Međutim, tražeći mesto gde bi mogao da uspe, Bil Klinton je još u toku velike azijske turneje, dok je obilazio Indiju, Bangladeš i Pakistan, odlučio da prihvati iznenadnu ponudu Sirije i da se hitno sretne sa Hafezom el-Asadom u Ženevi. Budući da posete Daki, Nju Delhiju i Islamabadu nisu donele trijumf kakav je Bela kuća priželjkivala, atraktivna mogućnost da Sjedinjene Države poguraju bliskoistočni mirovni proces i doprinesu obnovi pregovora Sirije i Izraela, izgledala je kao poručena. Nije se posrećilo - švajcarski samit završio je prošlog vikenda neslavno, konstatacijom da su razlike u stavovima između Damaska i Tel Aviva još prevelike i nepremostive.
       Procena da je stari vladar Sirije umoran i da je spreman na ustupke ispostavila se kao pogrešna. Asad nije ustuknuo, a Klinton nije imao šta da ponudi. Uz tvrdnju da ipak "ostavljaju otvorena vrata", Sirijci stavljaju na znanje da će Amerika morati da se više potrudi kako bi umekšala izraelske stavove. Posle nesporazuma dvojice predsednika, tek će pregovarači nižeg nivoa imati muke da pronađu zajednički jezik.
      
       Mirovno rešenje
       Hafez el-Asad (1930) bori se sa Jevrejima skoro ceo svoj život. Bio je u Vojnoj akademiji kada u maju 1948. Sirija i druge arapske zemlje nisu uspele da "bace u more" tek proglašenu državu Izrael. Bio je komandant vazduhoplovstva i ministar odbrane kada je 1967, u Šestodnevnom ratu, izgubio Golansku visoravan. I bio je već predsednik kad je sirijska armija 1973. uzalud ratovala da povrati okupirani Golan, kad se 1976. umešala u libanski građanski rat, kada su 1981. na Golanu zavedeni izraelski zakoni, kada je 1982. Izrael ušao u Liban i kada su u Madridu 1991. počeli ozbiljni arapsko-izraelski pregovori o miru. U međuvremenu, sudelovao je u dva vojna udara u Damasku; u drugom, 1970, postao je predsednik Republike. Četiri puta se sretao sa Bilom Klintonom, a posle propasti ranijeg saveznika, Sovjetskog Saveza, čak se 1991. pridružio američkoj ofanzivi na Irak. Odavno mu je jasno da Golan, kao deo nacionalne teritorije, može dobiti nazad samo političkim sredstvima - ako uspostavi dobre odnose sa SAD i ukoliko postigne mirovno rešenje sa Izraelom.
       Prošlog decembra, uz posredovanje Amerike, započeli su novi razgovori o regulisanju odnosa Sirije i Izraela, ali su već u januaru bili prekinuti. Asad je, kao i sada u Ženevi, insistirao da se pre rešavanja svih ostalih pitanja Izrael bezuslovno obaveže da će se potpuno povući sa Golana. Nepoverljiva jevrejska država tražila je garancije za sopstvenu bezbednost.
       Sudbina Golana, koji se na površini oko 1100 kvadratnih kilometara uzdiže iznad izraelske provincije Galileje, glavna je tema oko koje se dva neprijatelja spore već više od 50 godina. U međuvremenu, Izraelci su na zaposednutom platou, koji obe strane smatraju strateškim, instalirali najsavremeniji bezbednosni sistem za rano upozoravanje i prislušne stanice iz kojih nadziru celo područje čak do Damaska. Eventualno povlačenje Jevreja omogućilo bi sirijskoj vojsci da izađe na istočnu obalu Galilejskog jezera i preuzme kontrolu nad izvorima reke Jordan, odakle potiče 30-40 odsto pitke vode koju Izrael koristi. U razgovorima o mogućem rešenju, Izraelci zahtevaju potpunu demilitarizaciju regiona jer strepe da bi im tuđi artiljerijski položaji na Visoravni najdirektnije ugrožavali bezbednost, dok Sirija ukazuje da bi punktovi na Golanu služili samo za prvu odbranu prestonice. Klintonovi predlozi na samitu u Ženevi da američki i francuski "mirotvorci" kontrolišu susede, nisu naišli na osobito dobar prijem kod sirijskog predsednika.
       Sirija neprekidno podseća da je raniji izraelski premijer Jichak Rabin obećao povlačenje armije na poziciju pre rata juna 1967, što sadašnja vlada indirektno priznaje, ali uz tvrdnju da je neophodan dogovor o modalitetima. Takva granična linija, naime, prema izraelskim stavovima, ne bi se poklapala sa projektom iz 1923. godine, kada su velike sile, Britanija i Francuska, uz mandat Lige naroda, prvi put razdvojile Siriju i Palestinu.
      
       Početak zaokruživanja
       Asadov pristanak na pregovore sa Izraelom i nedavna politička promocija vladarevog mlađeg sina Bašara, koji je studirao medicinu, viđena je kao početak ličnog zaokruživanja jedne državničke i životne karijere. Pošto se računalo da će naslednik u predsedničkoj palati biti stariji sin Basil, koji je poginuo pre nekoliko godina, a budući da je Bašar naklonjeniji ekonomiji nego diplomatiji, izgleda logično da nova era za Siriju započne raščišćenim stanjem na granicama. Međutim, baš potreba da se dobro učvrsti Bašarova buduća pozicija onemogućava Asada da iole odstupi od nacionalne i lične opsesije kao što je Golan.
       Ipak, i Klinton se u Ženevi uverio da prvi čovek Sirije ima dobre živce i da ne odstupa od zahteva za prethodna čvrsta izraelska obećanja o potpunom povlačenju. Uprkos tuđoj armiji na Visoravni, stanje na granicama je relativno stabilno, Sirijci faktički ne ratuju, ali je istovremeno Izrael prinuđen da se na severu Galileje brani i da u južnom Libanu napada jedinice militantne proiranske organizacije Hezbolah, koja se tokom godina razvila u politički i društveni pokret širom Libana. Asad, zato, i dalje ima opravdanje da u Libanu drži 35 hiljada svojih vojnika.
       Kao većina arapskih vođa iz njegove generacije, i sirijski predsednik upravlja državom sovjetskim, gotovo diktatorskim stilom. Uz sve nepreciznosti u statistici, životni standard u Siriji jeste povećan i ima podataka da je nacionalni dohodak po stanovniku prešao
       2 500 dolara. Ipak, posle 30 godina Asadove vladavine, Sirija i dalje spada među zemlje u razvoju. Dok biznismeni smatraju da je tržišna privredna reforma sada čak važnija od mirovnog ugovora sa Izraelom, predsednikovi prioriteti su najčešće bili drugačiji.
      
       RADOVAN POCIN