Podmlaci opozicionih stranaka imaju mali problem kada treba da se sete svoje poslednje akcije

      Ako je i jasno da političke stranke zasad nemaju osmišljenu strategiju kojom bi glasanju privolele novostasale birače, nije jasno zbog čega je ista situacija i kada je reč o podmlacima stranaka. Delovanje politički aktivnih omladinaca dosad se svodilo na štampanje plakata i nalepnica, pripomaganje u stranci i "pečenje" političkog zanata kod partijskih "gurua", putovanja po Vijetnamu i drugim bliskim zemljama...
       Kakav-takav zaokret će, možda, biti izvršen ovog petka, kada je na Trgu Republike najavljen miting "ujedinjene demokratske omladine Srbije". Ona bi tada trebalo da izviri iz duboke senke u kojoj je, ali utisak je da će od svega ispasti samo nastavak dosadašnje prakse - miting se organizuje traljavo i na brzinu, bez ikakve medijske pripreme. Kao da je nekome iz opozicije odjednom palo na pamet da izvrši generalnu probu za miting 14. aprila, pa pozvao šefa svog podmlatka i naložio mu da obavesti ostale kolege omladince da napišu govore.
       Ujedinjenu demokratsku omladinu Srbije čine podmlaci onih partija čija se saopštenja redovno čitaju na vestima Studija B. Jasno, najbrojnije među njima jesu omladinske organizacije Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije. Koliko brojne?
       "Demokratska omladina ima oko 9 000 članova", kaže njen portparol Saša Vasić. "Ima nas oko tri hiljade", navodi Dušan Proroković, predsednik Saveza demokratske omladine Srbije (podmladak DSS-a). Omladina Srpskog pokreta obnove je najbrojnija, tvrdi predsednik Kluba mladih ove stranke Nemanja Ćirilović, "kao što je SPO najbrojnija stranka opozicije". Ipak, na pitanje koliko je ljudi okupljeno u Klubu mladih SPO-a, Nemanja nije hteo da odgovori. Mnogi su za poslednjih desetak godina prestali da misle dobro o političarima i politici, ako su ikada i mislili. Šta je to ove mlade ljude nagnalo da se u nju upetljaju? "Motiv za bavljenje politikom predstavlja mi saznanje da radim nešto konkretno protiv ovog režima", kaže Saša Vasić iz DO. Sličnog je mišljenja i njegov kolega iz SDOS-a Dušan Proroković: "Mladi pristupaju stranci zbog ideje koju ona zastupa, ali i zbog onoga što nam se događalo u poslednjih deset godina."
       "Socijalističkoj partiji pristupio sam, jednostavno, zato što želim da pomognem našoj zemlji", objašnjava mladi socijalista. "Za vreme agresije bio sam u Vojsci Jugoslavije, a želim da radim za svoju domovinu i sada, u miru." Dodaje da su članovi iste partije i otac i stariji brat.
       Osim zbog idealizma, omladina u politiku ulazi i iz drugih računa, koje bi zluradi nazvali karijerističkim... ("Neki u stranke ulaze da bi se borili protiv režima, drugi zato što žele da se bave politikom. Ja pripadam drugoj grupi", otvoren je Nemanja Ćirilović iz Kluba mladih SPO-a. "Uostalom, i studiram upravo političke nauke.") ili materijalnim: "Pošto govorim anonimno, biću potpuno iskren: u stranku sam se učlanio isključivo zbog materijalne koristi. Politika me inače nimalo ne zanima", govori član podmlatka jedne od vladajućih partija. "Dojadilo mi je da gledam ćaleta i kevu kako se grče za svaki dinar. Rintali su čitavog života, a šta imaju od toga? Da budem kriminalac neću, ovo je ipak i lakše i čistije. Gledam da 'ućarim' gde i šta mogu, posle fakulteta da lakše dobijem posao i eventualno kasnije otvorim nešto privatno. Eto, zato sam ušao u politiku, ako se ono sastančenje uopšte i može nazvati tako."
       Sagovornik NIN-a objašnjava i šta to može da se "ućari": nedavno je, na primer, njegova partija delila stipendije dobrim studentima, nešto koverti je preteklo i podeljeno je među članovima kada su "obični", dobri studenti napustili svečanu salu. U svakoj koverti od hiljadu do pet hiljada dinara, i "nije loše za početak". Kasnije, kada se na lestvici samo malo uznapreduje, tu su i mobilni telefoni sa neograničenim računima, zatim krupnije povlastice.
       Ovoga među opozicionom omladinom nema, listom će njeni predstavnici. Nemaju nikakvih materijalnih koristi od svoga rada u strankama, osim poneke ulaznice za bazen na Tašu ili klizalište, ali to je sve. "I, naravno, nađe se tu i poneki sok za naše aktiviste kad sede za štandom ili dele letke, ali to se teško može nazvati beneficijama, zar ne", pita Saša Vasić. Nikakve novčane nadoknade ne dobijaju za svoj rad u opozicionim strankama.
       Inače, o novcu ne govore baš rado. Sve tri organizacije opozicione omladine finansiraju se iz budžeta stranaka, ali sumu koja se za njih izdvaja obelodanjuje samo Vasić - 1 000 nemačkih maraka mesečno. U SDOS-u kažu samo da im je budžet "mali, ali dovoljan", dok je u SPO-u to drugačije uređeno i "zavisi od akcije do akcije".
       Aktivnosti omladine razlikuju se od stranke do stranke. U DSS-u članovi se podmlatka uvode u pojedine stranačke organe i odbore, i deluju u njima učeći usput od starijih kolega (zastupljeni su sa oko 20 odsto i u Izvršnom i Glavnom odboru stranke); u Klubu mladih SPO-a podeljeni su na resore za studentska pitanja, kulturu, sport, humanitarne akcije, političku edukaciju...; u DS, pred izbore, "svi rade sve i ne obraća se pažnja na to ko je omladinac a ko ne", a imaju i klubove u kojima se druže, prave žurke i organizuju "razne druge akcije". Žurke i koncerte organizuju i espeovci, a prave "i sve drugo što može da se zamisli".
       Iako im je teško da se sete poslednje konkretne akcije koju su izveli, mladi opozicionari kao značajan pomak u svom delovanju ističu dogovore o međusobnom približavanju koji su usledili posle dogovora lidera opozicije od 10. januara.
       Priznaju mladi opozicionari i da nemaju razrađen plan za podsticanje svojih nezadovoljnih a nezainteresovanih vršnjaka da izađu na izbore i glasaju za promene, ali strpite se, biće...
       "Upravo radimo na programu za mlade, koji će biti predstavljen sledeće nedelje", kaže Saša Vasić.
       "Kampanja 'izađi i glasaj' biće sprovedena i u našoj stranci, pre svega jačanjem naših aktivnosti, ali ne bih sada ulazio u detalje", govori Nemanja Ćirilović.
       S druge strane, Dušan Proroković pita koliko je, uopšte, smisleno sprovoditi takve akcije jer "ako za ovih deset godina nisu shvatili da treba da izađu na izbore, zaista ne znam čime bih ja mogao da im promenim mišljenje".
       Promenilo se mišljenje ili ne, ovonedeljni miting biće prvi u najavljenom nizu pokušaja da se animiraju mladi, neodlučni građani Srbije. Koliko je, i da li je animiranje potrebno, videće se već u petak. U međuvremenu, razni pinkovi i košave nastaviće sa svojim ružičastim programima i zabavama miliona kojima nikakva animacija nije ni potrebna pošto su već ubeđeni da može da bude još gore.
      
       NIKOLA VRZIĆ