|
Dok se na godišnjicu "pobede nad zločinačkom i ničim izazvanom agresijom" na savskim i dunavskim mostovima orila pesma i bilo veselje, na samoj obali Drine, na jednoj poljani, prošlog petka, patrijarh Pavle i vladika Lavrentije pred nekoliko hiljada ljudi davali su pomen i u pobožnoj tišini klanjali se pred bezumnim žrtvovanjem ljudskih života i materijalnom razaranju: "Molimo se Bogu da nijednu zemlju u svetu ne snađe ono što je nas snašlo i još traje, da daruje slobodu i nama i neprijateljima našim, da nam pomogne i daruje mir a i mi da učinimo šta možemo za mir i za pravdu..." Narod je kao u crkvi pored položenog krsta, slušao patrijarhove reči o pokajanju i gresima ne samo drugih nego i našim, o potrebi da opstanemo kao narod ne samo biološki, moleći oproštaj radi bogougodnog održanja, pri čemu i krst na Soko gradu, iznad novog manastira Sv. Nikolaja, treba da opominje i nas i one posle nas.
Zatim je patrijarh osvetio 12 metara dugačak pozlaćeni krst, najveći krst koji je ikada u Srbiji uspravljen i postavljen na stenu 600 metara nadmorske visine iznad manastira, kao neka nova duhovna vertikala Srbije, da lako može biti i svetionik i orijentir. A da sve bude čudesnije, g. Horst Vrobel, veliki prijatelj Srba, došao je iz natoovske Nemačke da i ovom prilikom, kao veliki darodavac ne samo manastira, pozdravi naše pilote koji su vešto postavili dve tone težak pozlaćeni krst, zlatom koje je g. Vrobel poklonio.
Želja da se svetlost najvećeg krsta u Srbiji i nad Srbijom što dalje vidi, ovoga puta je najviše bila usmerena ka drugoj obali Drine, gde su takođe Srbi, utoliko više što još postoje granice i sankcije koje vlasti narodu naturaju. Jedino je toga dana Drina bila manje hirovita i virovita nego obično, iako su se snegovi sa njenih izvorišta uveliko otapali. Utoliko je više podizanje ovog krsta tako visoko, izgledalo i kao podizanje nove, drukčije vertikale od one koja se uporno nudi iz prizemne Srbije, kao epilog kojim se okončavaju mnoge pogrešne iluzije.
Dragan Stefanović,
Valjevo
|
