Iako je govorio da čovek ima pravo da se oseća nevinim, Momčilo Krajišnik je postao žrtva tajne optužnice

      Međunarodna pravda vrši se bučno, dinamitom i lancima. Snage mira i ljudskih prava upadaju pred zoru, ubijaju na pecanju (slučaj Drljača), kidnapuju iz bolnice (slučaj Kovačević), hapse na prevaru (slučaj Dokmanović) - sve da bi zlikovce, u duhu međunarodnog prava, privele u Hag, na časno suđenje. Šteta što ih ne prate kamere Si-En-Ena, da ceo svet vidi pobedu dobra nad zlom.
       Međunarodna pravda se vesternizovala.
       Takav način žrtvi ne ostavlja šansu, kao iznenadna poseta Milutina Mrkonjića. Mrkonjićevu iznenadnu posetu uvek prate budne kamere RTS. Barem ga vidimo. Naknadno...
       Pravdi nije dovoljan spektakl hapšenja s pucanjem, važno je uhićenu zver poniziti - vezati je pred decom, pretući je i u gaćama odvesti u Ševeningen - što je u skladu s principima međunarodne zajednice i dimenzijom srpske krivice.
       Srbi su krvi dok se ne dokaže suprotno. Krivica se drži u tajnosti, samo je hapšenje javno. U tome i jeste draž tajnih optužnica Haškog tribunala: ne znaš da si kriv, a kriv si. Kafka u praksi!
       Sve je to, zapravo, daleko od Zapada kakvim smo ga zamišljali, ali to je (danas) pravi Zapad...
       (Što među Srbima ima čudaka koji veruju da je npr. Kušner visok i vitak, verovatno i lep, nije pitanje kolektivne krivice; svako ima pravo na izbor. Važno je da je Kušner, lekar bez granica, onoliko duševan i pravičan. I kad kažem da je Medlin Olbrajt patogena pojava, a Vesli Klark hladnokrvni sadista, time ne amnestiram Slobodana Miloševića. Zločinstvo je deljivo najmanje sa dva!)
       Čim su na opisan način, u duhu borbe za ljudska prava, uhapsili Momčila Krajišnika, potpisnika Dejtonskog sporazuma i bivšeg člana Predsedništva BiH iz srpskog entiteta, oglasio se miljenik tzv. kosmpolitske elite, naročito beogradske, Zdravo Grebo iz Sarajeva: "Tako treba, počelo je i s krupnim ribama". A šta je s krupnijim ribama? Poštenje bi prosvećenom Zdravku Grebu nalagalo da zna kako u građanskom ratu ne postoji samo jedan ribnjak...
       Među komentatorima hapšenja, u gradskom prevozu se javlja i mlađa žena ijekavskog izraza: "Zašto njega, kad on nije odlučivao, samo je krao!?"
       I zaista, priča se da je Momčilo Krajišnik imućan čovek, jedan od najimućnijih u Republici Srpskoj. Ne znam, ovde ću da ispričam samo ono što znam. Koliko znam, Hag ne kidnapuje zbog krađe...
       Momčilo Krajišnik nije voleo JUL. SPS je tolerisao koliko je morao.
       Na pitanje da li mu je, kao ličnost, Milošević simpatičan, jednom je odgovorio:
       - To je osjetljivo pitanje!
       Tezu je posle razradio: bio mu je simpatičan u fazi romantizma, kad se činilo da se Srbi osvešćuju od komunizma, ali mu je onda upisao minus, "možda sramnu stranicu istorije srpskog naroda", embargo na Drini, sankcije Srba protiv Srba! I na kraju, u Dejtonu je (Milošević) potpisivao sve!
       O Hagu nikad nije lepo mislio, ali Hag je - ispostavilo se - mislio na njega. "Pošto nema argumenata", govorio je Krajišnik, "i nema optužnice koja je potpuno potkrepljena dokazima, onda su optužnice tajne, a optuženi za ratne zločine u stvari su, uglavnom, nacionalni junaci srpskog naroda". Krajišnik je dalekovido uočio pravi smisao spektakularnih prepada SFOR-a: čim izbije kriza oko implementacije Dejtonskog sporazuma, ili uopšte situacija koju ne mogu da reše, smisle krivicu i krivca, stupaju u akciju i slikaju se za svoje javno mnjenje.
       - Radovana Karadžića poznajem dobro - rekao je Krajišnik NIN-u - i nikada ne bih stao uz njega kad bih znao da je za nešto kriv. Imam argumente da nije kriv. Tražili smo da dođu predstavnici Haškog tribunala da im to pokažemo, pa ako se ipak utvrdi da je kriv, neka odgovara. Nisu došli!Jasno je da neko želi da problem traje i da se prava krivica nikad ne utvrdi".
       Jak pregovarač i lukav čovek, kakvim mnogi vide Momčila Krajišnika, u jednom uverenju ipak je ispao naivan:
       - Svaki čovjek ima pravo da se osjeća nevinim i da bude nevin dok se ne dokaže suprotno.
       Uhapsili su ga da bi dokazali suprotno (a može i bez dokaza)!
       Dok se to ne dokaže, gledaće u Ševeningenu TV Pink i Rušku Jakić; kažu da je Pink među "ratnim zločincima" iz prethodne Jugoslavije najomiljenija televizija - s entitetima kod kuće povezuje ih satelit!
       Iako nikad nije bio član Saveza komunista, Krajišniku je jedinstvena Jugoslavija bila podnošljiva. "Bio sam veliki Jugosloven, drage su mi bile i Sežana i Đevđelija, bio sam ponosan na zemlju i zastavu. I oni koji su tu Jugoslaviju razbili, sada polažu moralno pravo da se zalažu za jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu. Otkud im to pravo?"
       Kad je reč o kriminalu u RS, bogaćenju i švercu, tu je Krajišnik imao izdiferencirano mišljenje: "Kriminala ima, ima ga mnogo, ali moramo razabrati ono što je najznačajnije od manje značajnog, od onoga što je sporedno u uporedbi s državom... U toku rata, zbog sankcija, nedozvoljena trgovina bila je profesija, utrkivali smo se ko će i kako bolje prošvercovati preko granice. Normalno, bilo je i ličnih razloga, ali ne može to da bude jedina tema..."
       U skladu sa implementacijom Dejtona, Krajišnik je još govorio: "Biću srećan kada se ovde naviknemo da živimo jedni kraj drugih. SFOR nam ne treba. Ne želimo da izvršimo agresiju na Muslimane, želimo da uspostavimo normalne odnose i da sarađujemo. SFOR nas štiti? Teško narodu koga čuva oružana sila!"
       Oružana sila došla je u zoru i ovaj pomirljivi govor nije vredeo. Svezali su ga lancima. Sada u Ševeningenu čeka krivicu.
       Jedan bauk kruži prethodnom Jugoslavijom, bauk tajne optužnice! A ima i javnih…