NAZIV: Uzmicanje
AUTOR: Srba MitroviĆ
IZDAVAČ: "Rad", Beograd 1999.

      Bogdan A. Popović
      
       Može se, nakratko, učiniti da su u desetoj Mitrovićevoj zbirci - ponajviše u autopoetičkom njenom segmentu - vidljive izvesne protivurečnosti.
       Pesnik, naime, drži da su reči "trajno svedočanstvo/ Opštega nesporazuma". U funkciji pesničkog stvaranja koliko i u svakodnevici, njihova je svrhovitost krajnje problematična. Reči "grade maglene kule/ u kojima živimo", one služe tek da se "skrivaš iza privida". Ipak, u jednoj su pesmi precizno navedeni načini koji pesnikovoj zamisli omogućuju da se preobrati u "smislenu zgradu". Šta će, najvećma, u nju biti ugrađeno ako ne reči, zaludne i nemoćne? Podjednako, Mitrović veruje da se "posebna" pesnikova "veza sa životom", pa i samo njegovo postojanje, prvenstveno ostvaruju odnosom prema svakodnevnom, jednostavnom, običnom. Reći će to da tzv. velike, objedinjujuće, vanvremene pesničke teme našem dobu nisu bogzna kako primerene. Zbirka Uzmicanje, međutim, posreduje jednu egzemplarno veliku pesničku temu! U znatnijoj meri vanvremena jedva da i može biti. Komponovana iz dva dela - "Segmenti pada" i "Klepsidra" - i u njima šest ciklusa koji "priču" razvijaju stupnjevito, ona govori o ljudskoj jedinki zadanoj da bude tren u "večnom prominuću", akter i žrtva "trijumfa uzaludnosti". O čoveku beznadežno nemoćnom naspram neprijateljskog univerzuma "ukupnog" (kosmičkog) vremena, večne i tamne "praznine sveta".
       Protivurečnosti, dabome, nema. Ili ih ima onoliko koliko su svojstvene (ontološki) čovekovom bivstvovanju. Mitrovićeva pesnička tema je i te kako bitna, ali je posebnost pesnikove veze sa životom ostvarena zahvaljujući specifičnom viđenju pojava u okruženju. Zahvaljujući pesničkom jeziku i postupku koji iz njega proizlaze.
       U tom smislu ilustrativna mogu da budu tri ciklusa pesama u prozi svrstana u prvi deo knjige. Valja ih, dakle, shvatiti kao segmente pada doživljene delovanjem različitih podsticaja: u bolničkom ambijentu (ciklus; "Trajanje"), tokom šetnje gradskim ulicama ("Mrtvi ugao"), obnavljanjem mladalačkih senzacija ("Niška sekvenca"). Bilo da je posredi aktuelno ili prizvano, davnoprošlo iskustvo, narativno razuđen iskaz ili svedena anegdota, u pesnikovom postupku je mogućno uočiti tri osnovne etape: opserviranje svakodnevnih prizora, aktiviranje asocijativnog mehanizma, meditativno uopštavanje. Ovaj redosled im, pri tom, nije obavezujući. Znatno šire izvode iz svoje poetike nudi sam Mitrović u programski najotvorenijoj pesmi "Naprsline": "Stvarno i zamišljeno(...) u asocijativnom preplitanju (...) Podatak i njegova zamena u nizu prisutnih slika menjaju mesta i vode u vrtlog maštovitih pretpostavki (...) Fantastično i stvarno šire polje opažanja i otkrivaju posmatračevom pogledu novi svet."
       Nepotrebno je naglašavati da je, oživljen u Mitrovićevim pesmama, rečeni novi (pesnički) svet izraz jedne antitradicionalne poetike. Prividno nesaglasni vidovi oblikotvornog procesa - oni od kojih bi privrženici tradicionalnih poetskih normi zazirali zbog opasnosti od dezintegracije "materijala" - u ovim pesmama kadgod ispoljavaju gotovo čudesna koheziona svojstva. Još su ona izrazitija u pesmama izvedenim tzv. slobodnim stihom (ciklusi "Iskidani trenuci" i "Sećanja, posvete"). Uprkos efemernim prizorima i epizodama koje u prvi mah ne privlače osobitu pažnju, njih odlikuje jedan viši stepen pregnantnosti. I poetske sugestivnosti. Delujući jedinstvenim štimungom, stanjem duha i emocija koje integrišu stvaralački doživljaj, Mitrovićeve pesničke slike podstiču aktivno, saradničko čitanje. Pridruživanje pesnikovom nastojanju "da se dosegnu granice dostupnog predela".
       Oživotvorenje naznačenih poetičkih načela (unekoliko bliskih Radovićevim i Ristovićevim) obezbedilo je Mitrovićevom delu istaknuto mesto u savremenoj srpskoj poeziji. Ako i nije kvalitativno ujednačena koliko neke prethodne, nova zbirka potvrđuje izuzetnost i vrednost pesnikove stvaralačke orijentacije. Biće da su to imali u vidu članovi žirija za dodelu prestižne Zmajeve nagrade: odnedavno je poznato da je autor Uzmicanja laureat za 1999. godinu.