NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Za mlade i pametne

Stipendisti Fonda Madlena Janković Zepter razlikuju se od svojih vršnjaka i po ocenama i po tretmanu koji uživaju

      Maja Uzelac, Milica Perišić, Igor Nikolić i Vladimir Urošević studiraju u Beogradu, imaju prosečnu ocenu deset ili samo malo ispod toga, i planiraju da ostanu ovde makar dok ne diplomiraju. Gde će i šta će posle toga, još će videti.
       Za njihov dosadašnji ostanak u zemlji, ali i uspeh u studiranju kojim svakako treba da se pohvale, dobrim delom zaslužan je i Fond Madlena Janković Zepter, koji stipendira Maju, Milicu, Igora, Vladimira i još 106 njihovih vršnjaka, uspešnih studenata jugoslovenskih univerziteta.
       "Stipendija mi omogućava da se usredsredim na svoju struku i studiranje, dok mi je ranije dosta vremena odlazilo na davanje časova kojima sam obezbeđivala džeparac. Jednostavno, ovako se osećam slobodnijom", govori Maja Uzelac, student četvrte godine filmske režije. Usput je, inače, završila i opštu lingvistiku na Filološkom fakultetu. Stipendiju Fonda zaslužila je već treću godinu zaredom.
       Fond Madlena Janković Zepter nazvan je po svojoj utemeljivačici, osnovan aprila 1994. godine zarad "brige o sadašnjosti i boljoj budućnosti mladih ljudi u Jugoslaviji". U prvoj godini svog postojanja, 1994, Fond je dodelio pet stipendija. Ovaj broj je zatim postepeno počeo da se uvećava - sledeće godine 39 stipendija, 1996. godine 75, 101 stipendija 1997, dok je u poslednje dve godine dodeljeno po 110 stipendija.
       "Broj prijava koje dobijamo mnogo je veći, poslednji put prispelo ih je čak šest stotina", kaže Tanja Peternek-Aleksić. "Nije uvek lako odlučiti se za prave kandidate, ali izbor je olakšan utoliko što imamo striktna pravila kojih se čvrsto pridržavamo."
       Pravila Fonda kažu da u konkursu za stipendije mogu da učestvuju redovni studenti stari do 26 godina ("Smatramo da bi do tada svaki dobar student morao da diplomira", napominje naša sagovornica), koji studiraju u našoj zemlji. Vrhunski prosek se, naravno, podrazumeva. "Pored toga, insistiramo i na tome da naši stipendisti ne budu usmereni isključivo na svoju struku", objašnjava Tanja Peternek-Aleksić. Stipendista Igor Nikolić, recimo, pored toga što sa prosekom 10,00 privodi kraju šestu godinu medicine, i na Fakultetu radi kao demonstrator, piše i pesme, a kada diplomira, kaže, sakupiće ih i pokušati da objavi zbirku.
       Možda će i to učiniti uz pomoć Fonda Madlena Janković Zepter, pošto se on, pored stipendiranja bavi i sponzorisanjem različitih projekata, umetničkih pre svega, ali i humanitarnim radom. Na primer, 1995. godine je dve hiljade prvorođenih beba u Beogradu dobilo 2 000 paketa vrednih oko 500 nemačkih maraka, godinu i po dana kasnije svaki đak-prvak svake osnovne škole u Beogradu darovan je blokom za crtanje i kompletom flomastera...
       Tanja Peternek-Aleksić napominje i da stipendije koje Fond dodeljuje - isto je i kada je reč o sponzorstvima i humanitarnoj pomoći - mogu da dobiju samo najbolji, oni koji ih stvarno i zaslužuju. Veze i vezice ne pomažu, samo kvalitet i rezultati. "Upravo zbog toga smo i počeli da važimo za 'rigidne'", kaže ona.
       Neuobičajeno je i to što ovaj fond stipendije isplaćuje redovno. Koliko one iznose, poslovna je tajna, ali, kaže Tanja, "svakako su veće od ostalih". Madlena Janković Zepter pak, u kratkom predstavljanju Fonda i njegovih aktivnosti, piše da je "mladim i talentovanim ljudima pružena podrška u vrednosti od nekoliko miliona DEM".
       Pravu vrednost stipendije, osim materijalnog dela, formuliše stipendista Fonda Milica Perišić, student biologije sa prosekom "devet, koma devedeset šest ili devedeset osam" (sve desetke i jedna devetka koja "kvari" prosek): "Stipendije Fonda nam znače i zato što pokazuju da se neko u ovoj zemlji ipak i dalje brine o mladima." Ovo pogotovo važi kada se uzme u obzir da su državne stipendije "teške" čitavih 400 dinara (dinar-dva gore ili dole) i da stižu tek nešto urednije od dečjih dodataka.
      
       NIKOLA VRZIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu