NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Graditeljski zanos

Vlast uporno izbegava da kaže koliko obnova košta, zna se i zašto - odmah bi bilo jasno da iza tih cifara ne može da stoji veliki rezultat, kaže Ljubomir Madžar

      Predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević priznao je da mi ipak umemo i da (g)radimo, a ne samo da se bijemo. Zato je 5. april proglašen za Dan graditelja, u čast "heroja obnove" i naše uspešne obnove i izgradnje. Obnova teče brzinom projektila (predsednikovo zapažanje), kamere RTS jedva stižu sve da zabeleže, rukovodilac radova Milutin Mrkonjić, direktor Direkcije za obnovu zemlje, zaslužio je od Opštinskog odbora JUL-a Varvarina Orden rada. Skeptici i zlobnici koji su tvrdili da sve što je porušeno tokom bombardovanja nikako ne može da se obnovi i izgradi sopstvenim snagama, bez strane pomoći, efikasno su demantovani. Režim je pronašao temu na kojoj još može da prikuplja (pred)izborne poene.
       Jedino što u ovoj zvaničnoj propagandi graditelji krajnje nerado pominju jeste pitanje - koliko sve to košta i odakle novac za uspešnu obnovu. Pogotovu kad se zna da je pre bombardovanja zemlja bila pred bankrotstvom. Isprovociran sve češćim zahtevima radnika po srpskim gradovima da im se više ne uzima takozvana dnevnica solidarnosti, pošto usled gladi i nemaštine nisu u stanju da finansiraju obnovu, Milutin Mrkonjić je krajem marta u Kuršumliji izjavio da ni dinar za obnovu zemlje nije potrošen iz primarne emisije, niti iz dnevnica solidarnosti. "Od donatora je", rekao je tom prilikom, "prikupljeno 340 do 350 miliona dinara, Karić kompanija dala je još 300 miliona dinara, a klub 'Partizan' dao je 2,5 miliona maraka."
       Vlada Srbije objavila je međutim, da je od dnevnica solidarnosti prikupljeno milijardu i 800 miliona dinara, od čega je 90 odsto utrošeno za obnovu, a 10 odsto za radnike koji su u stvari bez posla.
      
       Donatori
       Da li je Mrkonjić u slučaju "Partizana" napravio lapsus, ili je u pitanju štamparska greška, nije razjašnjeno, pošto niko nije ništa demantovao. Stojanče Ristevski, pomoćnik generalnog sekretara FK "Partizan" za NIN objašnjava:
       "Upravni odbor FK 'Partizan' odlučio je da ustupi Direkciji za obnovu zemlje 250 hiljada maraka, koje smo dobili od grčkog AEK-a, kad su sa nama odigrali, u znak solidarnosti tokom bombardovanja, prijateljsku utakmicu. Bilo je dogovoreno da oni snose sve troškove, ali je zbog blokade bilo teško realizovati uplatu. Novac je prebačen tek pre nešto više od mesec dana i dat je za obnovu mosta preko Nišave kod Trupalskih šuma." Na pitanje zar nije ipak reč o dva i po miliona maraka, jer je suma koju je naveo deset puta manja, Ristevski je rekao da izjavu nije video, ali je siguran da "Partizan" te milione maraka ne bi mogao da da, pošto ih nema.
       Kad je reč o Karić kompaniji, cifra koju je pomenuo Milutin Mrkonjić poklapa se sa saopštenjem Karić fondacije koje smo dobili od direktorke Ljubinke Mitrović: "Upravni odbor Karić fondacije odlučio je da donacijom od 300 miliona dinara da još jedan doprinos obnovi i izgradnji zemlje. To su projekti obnove i izgradnje bolnica, obnove mostova, sportskih centara, izgradnje univerziteta i pomoći u izgradnji univerzitetskog naselja."
       Već na prvi pogled jasno je da se sve što je obnovljeno i izgrađeno nije moglo uraditi samo od ovih skromnih sredstava. Mora biti da su postojali još neki izvori. Najubedljivije govore podaci: tokom agresije srušena su i oštećena 64 mosta, od čega su u prvoj fazi, koja je trajala do polovine novembra prošle godine, prema Mrkonjićevim rečima, sanirana i predata na upotrebu 32 mosta.
       Krajem januara ove godine potpisani su ugovori o obnovi i izgradnji još 21 mosta (deset drumskih i jedanaest železničkih). Najstariji dnevni list na Balkanu izveštava da je za šest i po meseci "ranjena zemlja uspela da obnovi 27 drumskih i 4 železnička mosta, da obezbedi krov nad glavom za više od 600 porodica, da osposobi oštećene toplane, škole, zdravstvene ustanove, sportske hale".
       Juna prošle godine, odmah po prestanku rata, G-17 je objavila da je infrastrukturi i stambenim objektima naneta šteta od 556 miliona dolara, a preduzećima 2,884 milijarde dolara. Zvaničnici vlasti, kao što smo pomenuli, izbegavaju da iznesu cifru koliko je para do sada uloženo u obnovu. Takvu informaciju nismo uspeli da dobijemo ni u Direkciji za obnovu.
      
       Izvori
       Kad je o izvorima reč, postoje sporadične informacije. Zoran Vapa, zadužen za obnovu u Vojvodini, rekao je za naš list da se novac obezbeđuje sukcesivno iz tri izvora: porezom od 0,15 odsto na sve finansijske transakcije, od donatora i novouvedenog poreza na kvalitetne cigarete. Osim domaćih, u zemlju se uvoze i ogromne količine stranih kvalitetnih cigareta: prema podacima koje je izneo Mihalj Kertes, a koje ćemo radi pojednostavljenja zaokružiti, tokom prošle godine ocarinjeno je blizu 219 hiljada kilograma cigareta i naplaćeno više od deset miliona dinara carine (obračunato, naravno, po zvaničnom kursu marke od šest dinara). Ove godine do 23. marta uvezeno je oko 175 hiljada kilograma cigareta i naplaćeno 6,8 miliona dinara na ime carina. Naravno da sav ovaj novac nije otišao za obnovu.
       Sledeći izvor otkrio je ministar finansija u Vladi Srbije Borislav Milačić - novac od prodaje poslovnog prostora u svojini države (uključujući i nacionalizovano vlasništvo) upotrebiće se za drugu fazu obnove. Prodaće se, rekao je Milačić, oko 50 hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora i obezbediti 1,5 milijarda dinara, mada je moglo da se zaradi i tri puta više.
       Još jedan izvor finansiranja, da ga tako nazovemo, obnove, jeste odugovlačenje Direkcije da plaća materijal i radove. Na obnovi je, kako je objavljeno, angažovano 212 preduzeća iz cele Srbije sa 140 hiljada radnika. Ova "vojska" toliko je slabo i neredovno plaćana, da su radnici "Mostogradnje" odbili da dalje rade samo iz patriotskih pobuda. Smatrali su da su zaslužili i nešto novca, pa je Milutin Mrkonjić jedva uspeo da prekine štrajk pred početak gradnje Varadinskog mosta kod Novog Sada.
       Tokom februara situacija se popravila, kaže Saša Đogović, iz Instituta za tržišna istraživanja, usled pojačanog priliva sredstava na račune građevinara, po osnovu ranije obavljenih poslova.
      
       Emisija
       Možda je puka koincidencija informacija koju je izneo dr Nebojša Savić iz Ekonomskog instituta u Beogradu: podaci njihovog konjunkturnog barometra govore da je novčana masa od početka godine povećana i da je u februaru iznosila 17 milijardi dinara, što znači da je vlast već odustala od plana za ovu godinu da se novčana masa ne povećava. Mrkonjić, doduše, tvrdi da novac iz primarne emisije nije otišao za obnovu, tako da je ostalo nepoznato kud je otišao.
       "Nije uopšte bitno da li je novac iz primarne emisije otišao direktno za obnovu, ili za neke druge namene, pošto je prethodno otuda novac prebačen za obnovu", kaže dr Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član Upravnog odbora G17 plus. Profesor Madžar, inače, smatra da ovo što se radi ne bi ni moglo da se nazove obnovom, pošto se orijentiše na rehabilitaciju objekata gde su potrebna najmanja ulaganja. "Vlast uporno izbegava da iznese cifre, zna se i zašto: odmah bi bilo jasno da iza tih cifara ne može da stoji veliki rezultat. Činjenica je da se novac štampa, a oni neka vide na šta su ga potrošili. Drugo, država se žestoko zadužila, a još pre bombardovanja iz privrede je iscurio novac. Sve u svemu, ta obnova je još jedna obmana, a vlast zna šta radi kad manipuliše tim informacijama", kaže Madžar.
       Podaci Instituta za tržišna istraživanja govore da je, kad je reč o putnoj infrastrukturi, sanirano ili izgrađeno 64 odsto od planiranih mostova, a procenat urađenog na železničkoj infrastrukturi spušta se na 25 odsto.
       "Ne može istovremeno da se pretrpi šteta od sto milijardi dinara, da bi se obnavljalo brzinom projektila i pri tom potrošilo pet milijardi dinara, dakle svega pet odsto, kao što se može saznati iz veoma neodređene izjave ministra finansija Milačića. Mi smo bili na ivici i pre bombardovanja, budžetski deficit i tada je bio veliki. Cena obnove puteva, mostova, pruga, preduzeća, iako nesumnjivo važna, isuviše je velika da bi se obavljala na račun uništenja svih ostalih sistema, a pre svega monetarnog i fiskalnog sistema zemlje. Obnova može da se sprovodi u granicama onoga što je zdravo finansijski dozvoljeno, a čim se ta granica pređe, štete od obnove mnogo su veće nego koristi", smatra prof. dr Danijel Cvetičanin iz Ekonomskog instituta u Beogradu.
       Među izvorima finansiranja u državnim medijima su naznačeni: budžet, banke i druge finansijske ustanove, pokloni, donacije. Koliko je dato iz budžeta, ne može se ni naslutiti, jer, pored zvaničnog, postoji i paralelni "neformalni" budžet. Banke su se, kako koja, odazivale zahtevima da "toliko-i-toliko uplate za to-i-to". Kad je reč o dve poslednje stavke, nije zgoreg podsetiti se na prošlogodišnji susret predsednika Miloševića sa stotinak predstavnika dijaspore.
       Nešto kasnije održana je prva donatorska konferencija, ali se od petnaestak priloga nije skupilo ni 50 miliona dinara, koliki je bio osnivački ulog kad je prošle godine formirana Direkcija za obnovu. Borka Vučić, direktorka Beogradske banke, pominjala je Kinu, Indiju i Rusiju kao investitore u obnovi. Dr Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, pak, smatra da nam ove zemlje ne mogu biti od naročite koristi, pošto i same, pogotovo Kina i Rusija, zavise od stranih investicija. Doduše, ruski privrednici iz Tamblovske oblasti najavili su da bi rado učestvovali, uz kreditnu podršku privatnog kapitala, u obnovi energetike SRJ. Nije pomenuto, ali se valjda podrazumeva - uz pristojan profit.
      
       Majstori
       Predsednik Komisije za statiku i ispitivanje konstrukcija u Direkciji za obnovu prof. dr Ljubomir Vlajić pita se "kako neko može da nipodaštava trud 130 hiljada radnika, koji su u veoma teškim uslovima danonoćno radili". "Pozivam", kaže, "sve koji javno iznose tvrdnje da obnovljeni mostovi ne valjaju, ili da su izgrađeni od papira i stiropora, da to i konkretno dokumentuju. Ako dokažu da je tako, spreman sam da snosim odgovornost. U suprotnom, oni treba da odgovaraju."
       Nismo uspeli da pronađemo pisane tragove da je neko pominjao papir i stiropor. Što se tiče nipodaštavanja truda radnika, to se jedino Direkciji može pripisati. Terati ljude da se preko svake mere iscrpljuju u nemogućim uslovima da bi pošto-poto ispunili politički zadate rokove i pri tom im umesto (ionako bednih) plata mesecima isporučivati patriotizam, u najmanju ruku nije pošteno, cinično je i nemoralno. Milutin Mrkonjić se, na primer, "lično impresionirao neumornim radom graditelja i njihovim patriotizmom. Radilo se i na plus 42 stepena i na minus 2 stepena, po snegu i po kiši, bez ijedne jedine reči bilo kakvih nedoumica i dilema. Za pregalački rad, sklapanje mostova noću nad rekom, postignuti kvalitet i skraćenje ionako kratkih rokova, naši majstori zanata nagrađivani su posebnim premijama", rekao je Mrkonjić na tribini Gost Tanjuga, novembra prošle godine.
       A početkom ove godine, dan pred svečano otvaranje gradnje Varadinskog mosta kod Novog Sada, radnici "Mostogradnje" stvarno nisu imali nedoumica i dilema - bili su kategorični da "ni za rođenog oca više neće džabe da rade" i da su se oni državi, po patriotskoj liniji, dovoljno odužili.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu