NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Čari Farandlenda

Ako je Medlin Olbrajt rekla da je distrikt "model za čitav region", onda je ovo možda pravi trenutak da počnemo da se upoznajemo s likom "zemalja nove demokratije". Jedan stub novog društva već imamo: buvljak na kraju grada radi

      Ne bi se moglo reći da je neko od stotinak prisutnih tog prepodneva (31. mart 2000) u maloj sali Doma kulture u Brčkom imao osećaj da "stvara istoriju". Jedini ko bi zaista imao razloga da tako misli, jeste američki diplomata Robert Vilijem Farand, supervizor za Brčko, ali njegov stav i nedifinisan izraz dobroćudnog lica pre su odavali savesnog izvršioca nego "jurišnika na nebo". Istorija je u Brčkom već potrošila ideale (one nacionalne) i "pojela svoju decu", a ovi preostali bez svojih najbližih, bez kuća, bez mira i prigušene nade, bore se sa strahom od neizvesne budućnosti.
       Svečanost "niskog intenziteta" potonula je u vreme intoniranja himne BiH, melodije koja (još) kod slušalaca ne nosi emotivni naboj ni koliko "Sitnije, Cile, sitnije", čuveni hit najpoznatije Brčanke. (A da se ovde i ne spominje "uzvišena" Brenina pesma "Od Vardara pa do Triglava".) Stojeći mirno, slušalac je kroz prozor mogao da vidi ogradu od bodljikave žice, krov kuće koja je srušena u "ono vreme", jedan koš čiji su nosači jarko crvene boje što se napadno ističe u tom sivilu i - plavo nebo. Da, bio je lep dan.
      
       Samoizbor
       Onda su poslanici dali zakletvu napisanu na dva pisma i izgovaranu na tri jezika. Izašli su pred Faranda i svi uglas čitali: "Zaklinjem se (kažu da su Hrvati čitali "prisežem") da ću savjesno obavljati dužnosti koje su mi povjerene i da ću se pridržavati Ustava i zakona Bosne i Hercegovine, statuta i zakona Brčko distrikta i da ću štititi interese Brčko distrikta kao i jednakost i slobode svih građana distrikta."
       Nije bilo nikakve rasprave o sadržaju zakletve/prisege, iako su u Bosni jedine "ozbiljne" rasprave u zajedničkim telima vođene o simbolima: zastava, grb, lica na novčanicama, himna... Robert Farand je očigledno čovek koji ne voli da gubi vreme na te sentimentalne bezvezarije, ali još važnija je činjenica kako je ovih 29 "narodnih poslanika" izabrano. Pobornici demokratije širom sveta veruju da samo ime govori da takve poslanike bira narod. Ali pravila, rekli bi drveni filozofi, postoje da bi se kršila. Tako je poslanike skupštine distrikta izabrao Farand lično. I naravno, oni odgovaraju onom ko ih je izabrao. Utešno je, za one koji se drže načela "k'o pijan plota", što se skupština zove "prelazna". Kad će preći u pravu, ne zna se. Nije određeno.
       "Prisegu" je zatim položila i vlada distrikta. Ni njih, naravno, nije kao što se to vekovima radi, izabrala skupština. Jeste, bilo bi to s onakvom skupštinom licemerno. I bilo je ovako. Farand je raspisao konkurs, razaslao ga po Bosni, a preko ambasada BiH i po svetskim metropolama. Sakupio je 350 prijava. I odabrao sam.
       Kriterijumi su, saopšteno je, bili "stručne kvalifikacije kandidata". A koliko to što izgleda tako jasno može biti rastegljivo, pokazuje da je pri izboru za ministra obrazovanja jedna "učiteljica razredne nastave" pretekla dvojicu doktora nauka. Inače, u statut distrikta "nije ugrađen mehanizam zaštite nacionalnog interesa", nekakav nacionalni ključ, na čemu inače Amerikanci pri "zaštiti ljudskih prava" insistiraju na svim meridijanima. Tako je gospodin Farand gospodar sudbine distrikta sa ovlašćenjima na kojima bi mu pozavideli mnogi o kojima ljubitelji demokratije i nisu mislili najlepše. Toliko poverenja u svoj autoritet pred "nacionalnim pitanjem" nije imao ni J. B. Tito. Odnosno, ne pokušava li to supervizor sa "meltingpotom", američkim "topljenjem nacija", koji je, uzgred rečeno, poslednjih decenija i u samoj Americi na velikim iskušenjima.
      
       Arizona-market
       Neki stari Englez govorio je da svaka vlast kvari čoveka, a apsolutna vlast apsolutno, pa je zato i zanimljivo da nismo sreli u Brčkom čoveka koji je o ličnosti Roberta Faranda govorio izrazito loše. Ne, neće se ovim reći da njegov rad nije kritikovan. Nego šta! I to sa svih strana. Ali će njegovi i najljući protivnici priznati da se dobro upoznao sa situacijom u gradu (treća godina je tu), da govori promišljeno, ne prelama preko kolena i drži se zadate reči. Lepe osobine za jednog američkog službenika na Balkanu u poslednjoj deceniji.
       Jer ovakav nastup ambasadora Faranda, ipak je u senci jednog Vilijama Vokera "potpaljivača požara" na mestima širom planete gde napetosti treba prevesti u "višu fazu"; ili samoljubivosti koju seje Džejms Rubin (Amanpur); te "viteštva" generala Žaka Klajna, koji je, između ostalog, poznat i po tome što je bivšeg gradonačelnika Vukovara Slavka Dokmanovića pozvao na razgovor, garantovao mu bezbednost a onda ga uhapsio i poslao u Hag. Zato i golica priča koja curi iz male zajednice međunarodnih činovnika u Brčkom kako se ovaj Farand direktno sukobio sa generalom Klajnom oko Arizona-marketa!
       Nekoliko činjenica će čitaocu pokazati značaj Arizona-marketa za novoosnovani distrikt. Ova "tržnica" (koristimo hrvatsku reč jer ju je osnovala američka vojska odmah po dolasku u Bosnu na granici entiteta, ali ipak u hrvatskoj opštini Ravne Brčko), procenjuje se, ima dnevni obrt živog novca oko šest miliona maraka. Počelo je kao buvlja pijaca. Znate ono: roba iz Turske, Bugarske, Mađarske, Kine stiže u kesama, pa onda osiromašeni ljudi dođu i nađu nešto jeftinije. Cilj je bio da se zakrvljeni narodi koliko-toliko zbliže.
       Arizona-market odavno više nije to. Ovde sada tezge služe kao pokriće za razmenu robe na veliko: kamioni stoke sa istoka, šleperi šećera, ulja, kontejneri odeće i obuće iz Kine, velike količine tehničke robe. Izbegavanje plaćanja poreza i carina donosi nekima (iz vlasti okolnih država ili bliskim vlastima) enormne profite.
      
       Stari-novi ljudi
       U poslednje vreme stigao je i novi veliki biznis - prostitucija. Devojke se dovode sa Istoka: Ukrajina, Rusija i Rumunija. Mala nabavna cena: oko 250 maraka. Onda se ona tu ošiša, našminka, obuče. Da se na "probni rad". Kad se vrati uloženo, proda se za 2 500 maraka. Pošto u distriktu javne kuće nisu legalizovane (bilo je već i racija), 15 do 20 "objekata" ilegalno pruža tu vrstu usluga. A potrošača ima. Samo američka baza "Mek Gavern" broji 2 000 vojnika.
       Ali vazda misteriozne pripovesti o "crnom tržištu" ne mogu biti osnova za razumevanje ustrojstva bilo kakvog uređenog društva pa ni Farandlenda - Brčko distrikta. Zato čitaočevu pažnju sa igre "gde je kuglica" u Porebricama vraćamo u brčansku svakodnevicu. Svečanost u maloj sali je, podsećamo, odisala optimizmom. "Svi Farandovi ljudi" su očigledno ozbiljno shvatili njegove mobilizacijske reči: "Oči Balkana, Evrope i svijeta biće uperene u vas!" Isto kao nekad kad smo "na čelu najprogresivnijih snaga sveta" radili na uspostavljanju "novog društva samoupravnog socijalizma".
       Robert Farand se pobrinuo i da nađe ljude koji će moći odgovoriti zadatku: predsednik Skupštine je Mirsad Đapo iz Socijaldemokratske partije (SDP) naslednice SKJ, bivši predsednik suda za prekršaje u Brčkom i partijski funkcioner; gradonačelnik Siniša Kisić, socijalista je sa podrškom sadašnjeg predsednika Skupštine RS Petra Đokića, inače skoro sto puta odbojkaški reprezentativac Jugoslavije ("korektor" u slavnom timu u kome je igrao i otac braće Grbić); zamenik gradonačelnika Ivan Krndelj, predratni je visoki službenik regionalne Službe državne bezbednosti.
       Sa utiskom da stvari nezadrživo kreću nabolje, NIN-ov reporter je napustio svečanost u Domu kulture, prešao živu glavnu ulicu koja se još zove Bulevar đenerala Draže Mihailovića, zatim kroz dve sporedne ulice stigao do Udruženja izbeglica. Prostorije su na spratu. A kroz slabu svetlost i ustajali vazduh čuje se kako reči lete kao noževi. Uz blag fijuk. To se održava sastanak predstavnika izbeglica, ratnih invalida i porodica poginulih boraca. Tema: uspostavljanje kriterijuma za podelu placeva za gradnju.
       Ovako. Resorno ministarstvo RS je odlučilo da se podeli 2 300 lokacija za gradnju što bi trebalo da bude neka mogućnost za 27 hiljada izbeglica (Srba). I dosad je stiglo preko 3 500 zahteva. A pri jednom anketiranju 98 odsto izbeglih Srba se izjasnilo za ostanak u ovom gradu. Sada se za glasanje na lokalnim izborima (u Brčko distriktu se ne održavaju) prijavilo samo 280 glasača. Istovremeno, Farand, inače, ovlašćen da u službenoj komunikaciji "izdaje naloge" koji imaju snagu božje neporecivosti, rekao je da je on "za dodjelu manjeg broja placeva izbjeglim i raseljenim Srbima koji su izrazili želju da ostanu u Brčkom".
       Šta kažu nesrećnici? Lica čije reči slede ne bi vredilo imenovati. Ovo je samo deo njihovog straha i boli, a oni su reprezentanti hiljada očajnika. Dakle:
       - Ja vama samo kažem jedno... Dajte vi nama invalidima naše pa ćemo mi svoje podijelit...
       - Znači jedan u kolicima je prioritet iznad porodice koja je imala tri borca.
       - 'Ajde da se ne pogađamo, neka sve porodice poginulih i invalidi imaju prioritet u...
       - Ma, nemoj! Imaš ti invalida šeste kategorije. A ti, s druge strane, stalno uzimaš najlakši
       slučaj: poginuli borac im'o samo ženu, kuća joj ostala cijela. Jebo vas bog, pa...
       - Samo ti meni reci je l' boli tebe il' boli mene. Ti si čo'ječe zdrav i nek ti daju mat'rijal, ti ćeš lako kuću napravit. A ja? Šta ću ja? Sjebalo me jednom onda, sjebaće me sad...
       - Ljudi, ovo je danas samo informativno.
       - Cijenim ja vas gospodine, a cijenim i vas gospodine, al' ne mogu da pristanem da se tako priča. Ja predstavljam logoraše. Nisam bio na liniji jer sam im'o četeres dvije kile kad sam iziš'o. Ajmo se mi lijepo složit. Nije meni kriv onaj bez noge, nego onaj bog ga jebo, što je izdo... Ovo je osjetljiva materija i daj da vidimo nešto, ako treba nekakvu rokadu vršit da vršimo.
       - Mogu l' jedno pitanje? Ja saosjećam s tobom...
       - Dobro, da l' treba izbacit onog što su mu u logoru istjerali oko? Pa i on se borio za ovu našu srpsku državu! Kakva je takva je, naša je.
       - Čekaj, ne može se mjerit čovjek koji je, recimo, bio sa mnom i ima jedanaestoro djece sa jednim samcem...
       - ...jest, sunce mu jebem, ne može taj invalid dobit kuću. Dobiće smještaj. Garsonjeru. Ti, Rade, čitavo vrijeme pričaš k'o da sam ja protiv invalida. Je l' treba, sunce mu njegovo, jednom invalidu kuća od 50 kvadrata? Je l' treba, reci?
       - Invalid prve kategorije je nesposobno lice. Njemu, čovječe, trebaju posebni uslovi...
       Predsednik Udruženja izbeglica Milorad Zivlak, inače sudija osnovnog suda u Brčkom i izbeglica iz Visokog, izlazi iz sobe da novinaru objasni značaj Aneksa 7 Dejtonskog ugovora, pa onda nekoliko puta ponavlja da visoki predstavnik multiplikuje muke izbeglica pošto zabranjuje, protivustavno, zamenu stanova.
       Tako, eto, svetlu budućnost distrikta treba podići na očaju 27 hiljada nesrećnika. (Ovde nismo uzeli u obzir očaj bar još toliko onih koji žele da se vrate. S tim se ovaj put nismo sreli.) Nije lak zadatak ako neko uopšte i misli da im omogući i za mrvu više dostojanstva od novog progona.
      
       Proleće
       Napolju, na ulici je, ipak, drugačije. Valjda tu koncentraciju muke tolikih hiljada ljudi - kojih inače ima "najmanje dvostruko više nego domaćeg srpskog stanovništva" (Zivlak) - sunce i svež vazduh rasteruju kao maglu. Onda se čoveku oglas "škole kompjutera" za "početnike i napredne polaznike" u izlogu jedne samousluge učini kao veliki znak. Kako je ono rekao ambasador Farand: "Kao cvijeće koje nikne u proljeće, iz grada izmorenog patnjom i očajavanjem Brčko će izrasti u grad nade i ljepote."
       Ali koliko god ljudi voleli lepe reči, oni nepogrešivo znaju da se od njih ne živi. Navešćemo ovde problem koji nam prvi dolazi do ruke. Obrazovanje: dva suprotstavljena pisma, tri izmišljena jezika, tri zakrvavljene istorije, neurađeni programi, ugroženi nastavnici, a ministar obrazovanja Hasija Zejnilović najavljuje "sasvim normalan početak nove školske godine". Pri tom, najavljuje otpuštanje nastavnika ("biće raspisan konkurs, pa ko ispunjava uslove"). Pošto očigledno ni sama ne zna kako će se sve to razrešiti i unormaliti, ministarka solomonski zaključuje da će to najbolje rešiti deca sama: "Neka sjede u istoj klupi i neka sebi biraju prijatelje."
       Ništa određeniji, nažalost, nije ni najavljivač proleća Robert Farand kada svečano i službeno obaveštava prisutne o eventualnim ulaganjima u distrikt: "Juče sam u Sarajevu obišao neke ambasade i kancelarije nekih donatora da bih zatražio podršku." Nepodnošljiva lakoća upotrebe svemoći. "Bolji život" se, ipak, neće tako lako naseliti u jedinom distriktu u Evropi.
       Uostalom, samo po sebi, to je samo usputni cilj. Kada je pre mesec dana, promovišući "model za celi region" Olbrajt rekla "da neuspeh ne postoji kao opcija", jasno je poručila da distrikta ima da bude makar Brčaka i ne bilo. To sve više liči na zacrtavanje obrisa nekih novih "zemalja narodne demokratije" - modela kakvog su Rusi uspostavili posle Drugog svetskog rata da bi podvukli razliku između "pravog socijalizma" u SSSR-u i "početnog stadijuma" u srednjoj Evropi. Vremena i ideologije se menjaju, modeli ostaju.
      
       SLOBODAN RELjIĆ
      
      

       U procesu


       U Brčkom se veruje da je bivši vrhunski sportista, odbojkaški reprezentativac Jugoslavije, socijalista Siniša Kisić "dobar izbor". Uz "štok", prepričava urnebesni smeh koji je prethodne večeri izazvalo izvođenje četvrtog dela "Šovinističke farse" u Brčkom. Oduševljenje čarima Tanje Bošković imalo je nepodeljenu multietničku saglasnost. "Dok narod može da se smije, dobro je." Pitamo ga zašto je u svom govoru podvukao značaj etičnosti.
       - Najgore od onog što nas je snašlo, jeste odsustvo morala. A morala mora biti, ako hoćemo bilo šta ozbiljno da uradimo. Tu treba naći neku ravnotežu. Moj cilj je da moja porodica živi bolje, ali se ne smije zabaciti ni prošlost.
      
       Plašite li se veličine problema s izbeglicama?
       - Tome se dosad nije ozbiljno pristupalo. A to je jako, jako teško socijalno i statusno pitanje. Izbjegli Srbi hoće da ostanu, a s druge strane, Bošnjaci i Hrvati najavljuju povratak. Bilo je nekih pomaka '97. i '98, a onda zastoj '99. Nije bilo para. Sada očekujemo znatno veću podršku.
      
       Može li Brčko zaista postati Hongkong?
       - Ja sam tamo bio i znam šta je to. Obećanja sada stižu sa svih strana. Ulaganja bi nam trebala hitno. Što prije. Ali to su procesi. Mi smo ušli u proces i sada moramo najhitnije da napravimo pravni okvir i okončamo privatizaciju.
      
       Da li će se obnavljati stara preduzeća?
       - Ja sam više sklon podizanju novih. Naša privreda je tehnološki sasvim zastarjela, a neke fabrike kao "Interplet", jednostavno više ne bi mogle izdržati konkurenciju u tekstilnoj grani koja sada dolazi s istoka.
      
       Da li bi distrikt sada mogao funkcionisati bez supervizora?
       - Nije moglo u startu. A i danas teško bi...
      
       Koliko dugo će ovo trajati?
       - Ne znam. Niko to ne zna.


      
      
      

       Ovdje su Amerikanci!


       Gospodin Đapo je izgledao kao jedina osoba koja je svečanost konstituisanja distrikta doživela emotivno. Čak je za vreme intoniranja himne držao ruku na srcu, onako odlučno, kao što to čine engleski fudbalski reprezentativci. U toku razgovora spomenuo je "staro dobro vreme" koje je bilo takvo da je on, normalno, studirao u Beogradu. I pravosudni ispit je položio na beogradskom Pravnom fakultetu.
       - Ja pripadam partiji (SDP) koja se od početka zalagala da Brčko postane distrikt. I jedni, i drugi i treći su bili protiv. Izgledali smo tada kao Don Kihoti. Sada ovo shvatamo kao veliki izazov.
      
       Kako ste znali da je distrikt budućnost?
       - Mislite da li nam je neko nešto rekao? Mi smo samo razumjeli kuda se stvari kreću. Prije svih.
      
       Svečanost je pomalo ličila na nekadašnje sastanke SSRN-a?
       - Jeste. Ali ipak je ovo novi model. Novi je ekonomski sistem. Nije ovo klasičan povratak na staro. I mora uslijediti puno bolnih kompromisa.
      
       Mislite oko rešavanja problema izbeglica?
       - Da, već je osam hiljada porodica Brčaka Bošnjaka podnijelo zahtjeve za povratak. A što se tiče Srba, najlakše je riješit oko tri hiljade interno raseljenih. Koji su sišli iz sela u grad. Treba sanirat 900 kuća. Ostalo je mnogo komplikovanije.
      
       Kako će se to odvijati?
       - Niti će se željenom brzinom vraćati oni koji to žele, niti će se brzo nalaziti zadovoljavajuća rješenja za one koji žele da ostanu.
      
       Zašto je sličan program u Mostaru i Sarajevu propao, a evo uspeva u Brčkom?
       - Mislim da se Farand učio na greškama Evropske unije u Mostaru. Tamo su velike pare potrošene ni u šta. Ipak, ovdje su Amerikanci. Evropljani su uvijek neodlučni.
      
       Čini se da ste, uprkos svemu, optimista?
       - Ako čitav svijet dođe ovdje, onda to meni nešto znači. Jer Brčko je prije ovog rata bilo poznato samo po pruzi Brčko-Banovići. Ovdje je Medlin Olbrajt dva puta dolazila. To je valjda neki znak. Ja mislim da oni ovdje žele testirati model za obnovu multietničke Bosne.


      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu