Da bi se osavremenile, Ujedinjene nacije u 21.veku moraju se usredsrediti više na ljude, a manje na vlade suverenih zemalja članica, tvrdi Anan. To će im, dodaje on, omogućiti da u slučajevima kao što je Kosovo "stanu na stranu građana, a protiv vlada"

      Generalni sekretar UN Kofi Anan, iako nije osobito aktivan u rešavanju tekućih međunarodnih problema, ima svoju viziju sveta za 21.vek, pa samim tim i koncept reformisane svetske organizacije kojom danas više niko ne izgleda zadovoljan, pa ni on sam. U svom nedavnom "Izveštaju milenijuma", stavljenom na uvid šefovima država i vlada pre jubilarnog jesenjeg samita na Ist Riveru, Anan je postavio naizgled obično, a zapravo istovremeno najprostije i najsloženije, pitanje: čemu treba da služe Ujedinjene nacije?
       Reformisanje Ujedinjenih nacija stalna je tema među članicama nakon hladnog rata i nestanka bipolarnog sveta. Većina se žali na neefikasnost, nemoć, narušeni autoritet i podređivanje svetske organizacije globalnoj politici Sjedinjenih Država. U Bosni su mirovne snage UN, uprkos postojanju onog famoznog "dvostrukog ključa", bile zapravo podređene NATO-u, a sa agresijom na Jugoslaviju svetska organizacija bila je potpuno obezvređena, jer se za upotrebu sile nije ni tražila saglasnost Saveta bezbednosti.
       S druge strane, SAD u neefikasnosti Ujedinjenih nacija vide ili otpor svojoj politici ili nevoljno prihvatanje američkih spoljnopolitičkih namera za koje se, ponekad po rutini, ponekad radi lakšeg sprovođenja, još traži legitimitet pod plavom zastavom. Ima se utisak da Vašington želi, gde god je to moguće, snage NATO-a namesto "plavih šlemova", a čak se čuju i mišljenja, unutar političke strukture, da su Ujedinjene nacije samo teret Americi i da ih naprosto treba zaobilaziti.
       Poslednjih godina svet je bio i svedok dosad najosionijeg ponašanja Amerikanaca u Ujedinjenim nacijama. Najveći dužnici smenjuju i dovode nove generalne sekretare i najviše funkcionere UN i čak ih javno podsećaju da će raditi onako kako od njih traži "onaj ko ih plaća". Nekadašnje Hruščovljevo lupanje cipelom po stolu u dvorani UN deluje kao bezazleni dečji nestašluk u poređenju sa javnim prekorima koje je gospođa Olbrajt uputila Butrosu Galiju.
       Ananovi predlozi za reformu UN, koji su u javnost prodrli pre kao nagoveštaji i signali nego kao jasne odrednice, ne mogu da nastanu mimo okolnosti u kojima svetska organizacija radi. To znači da moraju uzeti u obzir ne samo potrebu za većom efikasnošću - što svi traže, iako se pod tim podrazumevaju različite stvari - nego i opšte političko raspoloženje članica. To bi se praktično svelo na pomirenje sve izraženijih suprotnosti: dok većina želi samostalnije i autoritativnije Ujedinjene nacije, Amerikanci žele podređenije i pokornije UN.
       Kofi Anan za 21. vek vidi takve Ujedinjene nacije koje prema nedemokratskim zemljama koriste "vešte sankcije" da bi kaznile diktatore, ali pri tom poštedele nedužne građane, koje pružaju najširu pomoć međunarodne zajednice žrtvama nasreća i koje, simbolično gledano, uvode Internet u "treći svet" da bi ubrzale njegov razvoj i približile ga razvijenima.
       Generalni sekretar UN kritikuje Savet bezbednosti zbog primene ekonomskih sankcija prema zemljama kao što su Irak ili Libija. Te sankcije su, po njemu, sračunate da "promene ponašanje" takvih država, što ne izgleda moguće, a veoma teško pogađaju nedužno stanovništvo.
       Kad se dotiče jugoslovenske krize, njegov pristup je drukčiji. Ujedinjene nacije ne prate sasvim tokove promena u međunarodnom poretku, kaže on. Povelja UN iz 1945. podrazumeva da rat među državama predstavlja najveću pretnju bezbednosti, iako je u međuvremenu mnogo više ljudi stradalo u građanskim ratovima i etničkom čišćenju. Da bi se osavremenile, UN se moraju više usredsrediti na ljude, a manje na vlade zemalja-članica. "To će im omogućiti da stanu na stranu građana, a protiv vlada, u slučajevima kao što je Kosovo."
       Generalni sekretar UN želi i da se do 2010. godine smrtnost od side među mladima smanji za 25 odsto, da se prepolovi broj onih koji sada zarađuju samo jedan dolar dnevno (22 odsto svetske populacije) i da se garantuje da će svoj deci sveta do 2015. biti omogućeno sticanje osnovnog obrazovanja. Planom UN bilo bi predviđeno i da 10 000 bolnica u zemljama u razvoju preko Interneta dobije pristup informacijama savremene medicine.
       Zvaničnih reagovanja na Ananove predloge još nema. SAD su samo saopštile da će prihvatiti povećanje Saveta bezbednosti do 21 člana, umesto sadašnjih 15, i da se neće protiviti da stalni članovi budu, uz sadašnjih pet velikih sila, još Nemačka i Japan.
       Ali ovo je tek nagoveštaj jedne velike rasprave. Sigurno je da niko neće biti protiv efikasnijih UN ili protiv pomoći obolelima od side. Ali ne verujemo da je raspoloženje ogromne većine u prilog daljem podređivanju UN globalnoj politici Vašingtona.
       Ako UN ubuduće ne bi bile na strani vlada suverenih država, kako to predlaže Kofi Anan, onda je to poziv na reviziju 2. člana Povelje u kome se kaže da UN počivaju "na načelu suverene jednakosti svih svojih članica". Ako rat među državama nije više najveća pretnja bezbednosti, nego nešto drugo, podložno proizvoljnim političkim kvalifikacijama, onda to neizbežno vodi negaciji 1. člana Povelje koji kaže da su UN i osnovane da bi preduzimale efikasne kolektivne mere "radi otklanjanja pretnji miru i suzbijanja akata agresije".
       Predviđamo da će se ovakvim predlozima Kofi Anan saplesti o najmanje dva stepenika sa pravom veta u sadašnjem Savetu bezbednosti. Onda je nebitno zašto u selu ne bi zvonilo, ako se zna da crkva nema zvonik.