NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

O ljudima i mašinama

NASLOV: "Matriks", SAD 1999.
REŽIJA: Leri i Endi Vačovski
SCENARIO: Leri i Endi Vačovski
ULOGE: Kianu Rivs, Lorens Fišbern, Keri En Mos, Hjugo Viving, Džo Pantolijano

      Vuk Pavlović
      
       Dakle, dugo očekivani čuveni "Matriks" je konačno stigao i do naših bioskopa. Ovaj film je pratila fama kako se radi o malom čudu visoke kinematografske tehnologije, i on to odista i jeste. Jer, reč je o izvrsnom naučnofantastičnom delu, čiji su kompletni autori braća Leri i Endi Vačovski, a koji su svoje velike mogućnosti najavili pre četiri godine odličnim debitantskim niskobudžetnim krimićem "Skok".
       Utopijska priča "Matriksa" je smeštena u 1999. godinu, u neimenovani velegrad. Glavni junak Neo (igra ga Kianu Rivs), mladi kompjuterski dizajner u potrazi je za Matriksom, misterioznim programom. Preko neobične devojke Triniti (Keri En Mos) dolazi do legendarnog buntovnika Morfeusa (Lorens Fišbern) verujući da mu ovaj može pružiti odgovore. A oni su šokantni: Matriks je kompjuterska matrica po kojoj je načinjen savremeni svet, realno vreme je 200 godina unapred, a čovečanstvo zamorče koje je stvorila i koje kontroliše mašina, i služi joj da bi se hranila njegovom energijom. Morfeus je vođa malobrojnih svesnih ljudi u otporu protiv Matriksa. Neo pristupa Morfeusovoj ilegalnoj grupi i započinje teška bitka naspram programiranih čuvara Matriksa, predvođenih moćnim agentom Smitom (Hjugo Viving).
       Scenario ovog filma se vešto i inteligentno bavi ulogom male grupe ljudi u jednom nenormalnom futurističkom vremenu, prikazanom kao simbioza poznate sadašnjice i surove sutrašnjice. Žanrovski, "Matriks" je mešavina akcionog i psihološkog SF-a, u kojem se podjednako iskazuju natprirodne sposobnosti ljudskog tela i uma, sa jakim naglaskom na nadrealno. Krajnje intrigantno osmišljena priča o iskonskoj borbi Dobra i Zla ima metaforičku aluziju u neizbežnom beskompromisnom sudaru između ljudi i mašina, odnosno između svesne i veštačke inteligencije. Opominjuća poruka - da je moderna civilizacija zapravo kompjuterska simulacija koja se može nadvladati samo savršenim spojem uma i tela - jeste na platno prebačena u vidu spektakularne avanture u kojoj do kraja niste sigurni postoji li granica između realnosti i fikcije, tj. gde su početak i kraj monstruoznog Matriksovog sveta kontrolisanih snova (svaka sličnost sa Srbijom je slučajna).
       Braća Vačovski su očigledno do detalja razradili sopstveni tekst, vizuelno ga oličivši veoma upečatljivo. Besprekorna radnja postepeno ulazi u brzometni ritam u kojem se uzbudljive situacije nižu jedna za drugom, da bi priča svoju dramatičnu kulminaciju dostigla u furioznom finalu, kada sve pršti od tenzije i kada junaci dolaze do samospoznaje. Takođe, britak crnohumorni dijalog sjajno se uklapa sa krvavo ozbiljnim događanjima, što daje dodatnu draž haotičnoj atmosferi u kojoj se nalaze jasno isprofilisani likovi. Specijalni efekti deluju zaista fantastično, precizno izdozirani da uvek budu u funkciji priče, nikako obrnuto. Kad se navedenom doda i izvanredna glumačka ekipa, sam po sebi bi se nametnuo zaključak da pred sobom imate idealan film. Ali...
       Ali, nije tako. U stvari, jeste do poslednja tri minuta filma, a onda usledi kraj na tipičan holivudski način, čime se, opet, direktno otvara mogućnost za snimanje najavljenih nastavaka "Matriksa". No, pomenuto naprosto ne može da vam pokvari sav dotadašnji ugođaj - "Matriks" je pravi, veliki bioskopski film kojim braća Vačovski čine skok u dosadašnjim pogledima u domenu SF-a (nisu mu bez razloga dodeljena četiri Oskara u oblasti tehničkih disciplina), i ovo ostvarenje se bez pogovora mora gledati na velikom ekranu, jer je samo tada uživanje u njemu potpuno.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu