NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Prećutana istorija

Šta će pokazati prvi rečnik sanskrta u Srba, kako Rodman i Madona finansiraju biblioteku "Tragom Slovena"

      Govore li Srbi sanskrtski? Istraživači koji su se bavili izučavanjem sanskrta, najstarijeg i najsavršenijeg jezika na svetu, ukazali su na "neverovatnu sličnost" sa srpskim jezikom. Logično, onda se postavlja pitanje: gde je zajednički izvor? U beogradskoj izdavačkoj kući "Pešić i sinovi", koja upravo objavljuje rečnik pod naslovom "Učiti sanskrt", pomalo zagonetno, najavljujući novo otkriće, kažu: Sve će biti jasno kada se pojavi ova naša knjiga!
       Izučavanjem ovog jezika bavilo se nekoliko čuvenih istraživača u prošlosti, poput Miloša Milojevića i Milana Budimira. Nastavio je prof. dr Radivoje Pešić. U Trstu 1978. osnovao je Katedru za orijentalne studije, na kojoj je preuzeo da lično predaje i dodatno istražuje sanskrt.
      
       Druga istina
       Izdavačka kuća "Pešić i sinovi" opredelila se da bude, zasad jedini, izdavač prećutane srpske istorije. Nimalo slučajno, jer je nastala na delu počivšeg čuvenog profesora Radivoja Pešića, koji je i sam uporno tragao i primakao se temeljima današnje civilizacije. Čak i posluje u profesorovom stanu na Dorćolu, među policama punim vrednih knjiga i zidovima pokrivenim raznim diplomama i priznanjima.
       I samo ime je po profesoru i njegovim sledbenicima. Iza "Pešića i sinova" je - ćerka, Vesna Pešić. Profesor Radivoje Pešić nije imao sinova, već samo ćerku, Vesnu. Ali pošto je boravio u inostranstvu, prilikom povremenih dolazaka u Beograd, uvek je bio okružen grupom mladih ljudi, njegovih sledbenika. I, iz poštovanja prema ocu i tim njegovim duhovnim sinovima, Vesna je svojoj izdavačkoj kući, osnovanoj dve godine posle očeve smrti (1995), dala ime - "Pešić i sinovi".
       - Objavljujemo, prvenstveno, dela koja podstiču slobodno istraživanje i prikazivanje istorijske građe koja je vremenom bila i zaboravljena ili je čak zvanična nauka zabranila - kaže vlasnica Vesna Pešić. - Mi smatramo da je život u lažnoj istoriji uzrok mnogih nesporazuma i sukoba u mnogoljudnoj slovenskoj zajednici.
       Prva istorijska informacija koju đaci u školama dobijaju, iz generacije u generaciju, glasi da su Sloveni ovde došli u sedmom veku, podseća gospođa Pešić, i na osnovu toga zaključuje da je "kompleks večitih lutalica i došljaka na tuđe teritorije očito programski nametnut".
       - Poznato je da su istoriju Slovena pisali nesloveni - nastavlja gospođa Pešić. - Ovde, pre svega, mislim na germansku istorijsku školu, zvanično prihvaćenu u našoj nauci, a zna se sa koliko je omalovažavanja pisala slovensku istoriju, nudeći projekt a ne istinu i nudeći kreaciju a ne spoznaju. To je istorija u službi politike koja ima za cilj omalovažavanje i prisvajanje materijalne i duhovne civilizacije Slovena.
       Zatim dodaje:
       - U našim knjigama dokumentovano iznosimo podatke o postojanju Slovena na ovim prostorima i o njihovim civilizacijskim dostignućima mnogo pre nego što to zvanična istorija tvrdi. Znači, može se polemisati samo o tome da li je nauka imala uvida u ta dokumenta i ako je imala zašto je ćutala.
      
       Ćutanje koje traje
       Ovim temama bavi se biblioteka "Tragom Slovena", kao osnovna biblioteka u okviru izdavačke kuće "Pešić i sinovi". U ovoj ediciji, između ostalog, objavljeni su "Vinčansko pismo", "Zavera poricanja" i "Velesova knjiga" prof. dr Radivoja Pešića, "Religija Slovena pre hrišćanskog perioda" Jurija Miroljubova, "Prvih pet vekova srpske istorije" Konstantina Nikolajevića, "Atlantida i prasloveni" Vladimira Ščerbakova, "Mementa arheologija" Sofije Davidović Živanović...
       U svom najvažnijem delu, naučnoj studiji "Sistematizacija vinčanskog pisma" profesor Pešić pomera nastanak prvog pisma na svetu i vremenski - dve hiljade godina dalje u prošlost - i prostorno - iz Mesopotamije u Podunavlje, koje naziva kolevkom evropske civilizacije!
       Prvo izdanje i prvu promociju ova studija imala je u Italiji 1982. godine. Objavljena je i u najvažnijoj italijanskoj enciklopediji "Euronali" i tom prilikom ta enciklopedije je to proglasila za otkriće decenije! Nažalost, naša zvanična nauka i dalje je zaobilazi.
       Zato se Vesna pita: Da li je sudbina svih naših velikih istraživača, poput Tesle, Milankovića i drugih, da priznanje najpre dobiju od sveta pa tek potom da budu prihvaćeni u svojoj zemlji?
       I, kroz rezultate svog rada, traži odgovor:
       - Ćutanje u našoj sredini me ne iznenađuje, jer čak i kad se literatura bavi ovom temom, ona postaje tabu. U to smo se uverili nedavno, po objavljivanju romana Dragana Jovanovića "Memoari Pontija Pilata". Književna kritika propratila ga je ćutanjem, ali je, uprkos tome, prvo izdanje već rasprodato. To govori da našoj kući nisu potrebne dodatne reklame jer ona već ima svoju publiku.
      
       Jedan za sve
       Gospođa Pešić kaže da rezultati dugogodišnjeg i mukotrpnog naučnog istraživanja njenog pokojnog oca i njegovih saradnika stiču sve veći broj pristalica kako kod nas, tako i u svetu neopterećenom dnevnom politikom.
       U italijanskoj naučnoj javnosti redovno se citiraju radovi, pre svega oni iz paleolingvistike, profesora Pešića koji je petnaest godina radio na univerzitetima u Milanu i Rimu. Slično je i u Nemačkoj, gde je u Ahenu osnovan Institut za izučavanje Velesove knjige. U Rusiji, na prošlogodišnjem kongresu u Moskvi o slovenskoj civilizaciji, posebno predavanje posvećeno je profesoru Pešiću... Na univerzitetu u Kaliforniji osnovana je Katedra za izučavanje vinčanskog pisma...
       - Druga biblioteka izdavačke kuće "Pešić i sinovi" je "Biblioteka retkih rečnika". Naziv sve kaže. Objavljeni su "Budistički rečnik", "Rečnik krstova", a za koji dan i "Učiti sanskrt". Ovi rečnici do sada nisu objavljivani na srpskom.
       Treća biblioteka je komercijalna. U njoj se objavljuju knjige o ličnostima kao što su Denis Rodman, Madona, Merilin Monro, Evita Peron i slični. Prihodima ove biblioteke finansiraju se prve dve biblioteke. Drugog novca nema.
      
       JOVAN JANjIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu