Posle dužeg vremena jedno pravo pozorišno gostovanje iz Beograda: Ljiljana Blagojević i "Zlostavljanje", prema tekstu našeg nobelovca

      (Specijalno za NIN iz Stokholma)
      
       Ovih aprilskih dana u Stokholmu se održava internacionalni festival monodrame u poznatom teatru "Replika". Posle dužeg vremena gostovanje iz Srbije. To nisu bili pevači, niti bilo ko od predstavnika naše supkuklture, već "Zlostavljanje", pozorišna predstava rađena po priči Ive Andrića, u izvođenju naše glumice Ljiljane Blagojević, nagrađene Zlatnom kolajnom i ovogodišnje dobitnice "Oskara popularnosti". Predstavu je režirala Vida Ognjenović, scensku adaptaciju uradio je Siniša Kovačević a scenografiju Bogdan Maksimović. Među predstavnicima iz mnogih zemalja svetski poznate reputacije: Švedske, Norveške, Finske, Islanda, Izraela, Rusije, SAD, Kine, Ukrajine, Belorusije, Poljske, Italije, Češke, Francuske i Britanije, našoj predstavi je pripala čast da otvori ovaj veliki svetski festival koji nije takmičarski, ali ima nagradu za originalni tekst. Dramaturg Vesna Stanišić je sjajno prevela Kovačevićevu adaptaciju sa srpskog na švedski.
      
       Gužve pred teatrom
       Sreda, 5. april, 18 časova. Veliko tiskanje pred vratima teatra "Replika", foaje već prepun zvanica na svečanom koktelu. Među zvanicama se prepoznaju ličnosti iz javnog i kulturnog života Švedske: radio i TV reporteri, novinari kulturnih rubrika, kritičari, pisci, umetnici, glumci i ostali zaljubljeni u pozorište, naši viđeniji ljudi koji se sreću i srdačno pozdravljaju; jednom rečju, prava festivalska groznica. Pred početak predstave gužva na vratima, popušta švedska disciplina, neviđen prizor za ovdašnje okolnosti, kao da lično Strindberg i Bergman zajedno nastupaju. Sala dupke puna, vrata se jedva zatvaraju, početak predstave kasni, mnogi ostaju u foajeu jer više nema mesta. Sve slušalice za prevođenje su već na ušima mnogobrojne švedske publike. A onda, mrak i početak predstave. Tišinu, diskretno ne ometajući tok predstave, kao mali zrak svetlosti na sceni probija glas prevodioca. Naša glumica ponesena prepunom salom i atmosferom u publici virtuozno igra Anicu Zereković. Prekidaju je jedan pa drugi i treći aplauz, publika koja ima slušalice skida ih i prevodilac skoro da nije potreban.
       Buran i dug aplauz, cveće, uzvici - bravo, blicevi fotoaparata i onih profesionalnih i onih amaterskih za uspomenu na lep događaj koji će ostati u mnogim porodičnim albumima. Među posetiocima su bili konzul naše ambasade Gordan Prljeta i predstavnici Švedskog komiteta za solidarnost koji se bori za ukidanje sankcija, davanje materijalne pomoći našoj zemlji i povratak SRJ kao punopravnog člana u sve organizacije i institucije UN i Evrope. Predstavnik ovog komiteta, narodni poslanik Bengt Silverstand, sa korpom cveća i uz pomoć našeg predstavnika u ovom komitetu Slobodanke - Bube Vukotić, koja je ovom prilikom bila i prevodilac održao je mali govor o naporima ovog komiteta za pomoć našoj zemlji u svakom pogledu. Zahvaljujući na kraju, predao je pismo koje je potpisalo stotinak najvećih švedskih intelektualaca iz svih oblasti društvenog, javnog i političkog života. Pored vidnog umora na licu, dirnuta ovim gestom, naša glumica pažljivim i biranim rečima, u ime svojih kolega, toplo je zahvalila. U garderobi, umornu glumicu posetio je i direktor teatra "Replika" i rekao: "Već deset godina sam šef ovog teatra, ali ovako nešto, verujte mi, nisam doživeo. Pre svega, da počnem od sale, gde je publika, protiv svih švedskih propisa, sedela na stepeništu. Gospođo Blagojević, ja vam duboko zahvaljujem. I vi ili vaše kolege u Beogradu uvek ste u ovom teatru dobrodošli sa bilo kojom vašom kvalitetnom predstavom."
      
       Praznik
       Petak, 7. april - dan Blagovesti i po srpskom crkvenom kalendaru, jedan od najvećih praznika naše pravoslavne crkve. Zgrada ABF - Hus, pandan našem Kolarcu. Posle uspeha prvog dana na festivalu, mnogi dolaze da vide predstavu po drugi put, u foajeu opet mnogo ljudi, ovoga puta više naših intelektualaca sa svojim švedskim prijateljima. Mediji su učinili svoje pa dolaze i posetioci iz okoline Stokholma. Mnoge ulaznice su unapred rezervisane. Među publikom su ovog puta sedeli zajedno u prvom redu Njegovo preosveštenstvo vladika skandinavsko-britanski Dositej i ambasador SRJ u Švedskoj i Islandu dr Aleksandar Prlja.
       Sutradan se putuje u obližnji grad Akersberga, gde se povodom jubileja 25 godina udruženja jugoslovenskih žena iz Švedske održava seminar. U improvizovanom prostoru i atmosferi starih prela Ljiljana Blagojević je odigrala dramaturški izvrsno postavljen kolaž iz svojih predstava i TV serija.
      
       Neugodna pitanja
       U međuvremenu, izlazi i ugledni list "Svenska dagbladet" koji na prvoj strani sa fotografijom najavljuje, u najčitanijem kulturnom dodatku, intervju sa našom glumicom. Naši ljudi, pa i Šveđani, kažu da se tako nešto prvi put dogodilo, jer svih ovih godina glavna tema je bio rat na Balkanu i sankcije protiv Srbije. Ljiljana Blagojević odgovara na prijatna i neprijatna pitanja, i kaže: "Bez obzira što je veliki broj intelektualaca napustio Beograd i Srbiju, u Beogradu, i pored siromaštva u materijalnom smislu, buja kulturni život, pozorišta su puna, izložbe i koncerti veoma posećeni, jeste sa velikom teškoćom ali i proizvodnja novih filmova je znatna. Teme su razumljivo aktuelne: NATO bombardovanje, tragedije kao posledica toga, aktuelne teme savremenih bolesti kao što je AIDS, narkomanija, piše se i ono što je najprimerenije srpskom narodu, a to je humor u najtežim situacijama. Srpski narod je kreativan narod."
       Na neizbežna pitanja sa političkim prizvukom, Ljiljana Blagojević kaže da su sankcije protiv Srbije zapravo kontraproduktivne a sud u Hagu je nonsens, kao što je, recimo, poternica za našim političarima ili bezočna hapšenja naših ljudi koja su protiv svih uzusa boginje Justicije. Čista parodija, ali istovremeno i tragedija. Ovde se aktualizuje Andrićeva izreka koja važi za čitav 20. vek: da žrtve uvek postaju krivci! Ljiljana Blagojević dalje kaže da će ona, po prirodi posla kojim se bavi, uvek biti u opoziciji svakoj vlasti ako vlast čini nešto što nije u redu. Što se tiče predsednika Miloševića, o tome će se odlučiti na predstojećim demokratskim izborima. "Srpski narod je u biti demokratski narod. Vox populi vox lei." Ovim rečima naša glumica je završila opsežan intervju.
      
       SLOBODAN KLjAJIĆ