NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Pobeda moderne ekipe

Kako se SDS na velika vrata vratio na političku scenu dok su njegovog osnivača u pidžami vodili u Hag

      Ima li ironije u postizbornoj (9. april) izjavi Roberta Berija, šefa misije OSCE u Sarajevu: "Čestitamo građanima Bosne i Hercegovine na novoj demonstraciji političke zrelosti." Jer, sudeći po predizbornim aktivnostima, Amerikanci i međunarodna zajednica mogli bi biti zadovoljni samo usponom, snažno podupirane, Socijaldemokratske partije (bivših komunista) u Federaciji. Sve ostalo bi se iz Berijevog (predizbornog) ugla moglo razumeti kao "dva koraka nazad". Rezultati (nezvanični) pokazuju da je Srpska demokratska stranka (SDS) u Republici Srpskoj pobedila u 53 od 61 opštine. (Na prvim posleratnim izborima SDS je vladao u 42 opštine.) Nezavisni socijaldemokrati Milorada Dodika ostvarili su pristojan rezultat, ali samo u nekoliko opština u zapadnom delu RS. Odličan rezultat za početnika (ukupno treća) imala je Partija demokratskog progresa (PDP) Mladena Ivanića. Savez Biljane Plavšić je potonuo, a socijalisti Živka Radišića su na teškim iskušenjima. Partiji preti raspad. Koliko li će ostati od "Sloge" (prema blagonaklonim američkim istraživanjima, sada je trebalo da osvoji 36 odsto glasova i bude ubedljivo prva) za predstojeće izbore ove jeseni, niko ne može da pretpostavi.
       Šta se to, u stvari, desilo?
       Međunarodna zajednica je i ove izbore pripremila držeći se ne baš rafiniranih (samo uslovno govoreći demokratskih) metoda. Organizatori izbora, iako navodno neutralni, uopšte nisu skrivali svoje favorite. Tako je u poslednjih šest meseci u Bosni uklonjeno sa položaja "više od trideset domaćih političara", a na izborne liste nije dospelo "više od pedeset kandidatura". Razlog: "narušavanje izbornih propisa i Dejtonskog mirovnog sporazuma".
      
       Nasilje
       Iz izborne trke je isključen i jedan od apsolutnih favorita - Srpska radikalna stranka. A "pet dana pred početak glasanja NATO snage uhapsile su do sada najvećeg ratnog zločinca. Upravo ovako, bez trunke sumnje da optuženi može i ne biti zločinac (dok to sud ne odluči), uticajni londonski Institut za izveštavanje o ratu i miru (Institute for Njar&Peace Reporting) opisuje u svom biltenu hapšenje Momčila Krajišnika. Naravno, "poruka ovog čina je jasna", a OSCE ide i dalje. Tako će isti Robert Beri lideru novoosnovane Partije demokratskog progresa (inače ocenjenom kao "prihvatljiv") ozbiljno zameriti što se partija popunjava i odbeglim radikalima. A kime bi? Valjda vojnicima Sfora?
       Istovremeno, u senci Mesićevog i Račanovog trijumfa u Zagrebu i drastične presude bosanskom Hrvatu Tihomilu Blaškiću u Hagu, samozadovoljno je javno sahranjivan bosanski HDZ. Nacionalni demokratski institut iz Vašingtona je nalazio da "podrška ekstremistima pod kontrolom Hrvata opada kako je poražena nacionalistička HDZ u Hrvatskoj", te je SDP trebalo da porazi HDZ sa 41:31. Pritisak budi strah. "Ja sam te frustracije (zbog hapšenja i suđenja) vidio kad sam nedavno bio u Mostaru", reći će Slaven Letica, kandidat za predsednika Hrvatske. "Tamo se već javljaju oni koji kažu: Pa, kog vraga mi uopće tražimo u BiH?"
       Dalje, Hrvatima iz Livanjskog kantona "pozitivne promene" u matici su ukinule mogućnost da granicu prelaze sa ličnom kartom. I narod tu ima svoju logiku. Birajući između onog što je HDZ davao i nejasne "svetle budućnosti" sa Berijem i Petričem - "zna se - HDZ".
      
       Realno
       Osim uverenja da se ljudi mogu zastrašivanjem i zabranama uvoditi u carstvo demokratije, međunarodni predstavnici su nastupali i sa bledim rezultatima na terenu. Čovek, zaista, ne mora biti nikakav "prokleti nacionalista" pa da mu samohvala o uloženih "pet milijardi zapadne pomoći" za pet godina ukrštena sa "stopom nezaposlenosti koja je dostigla 56 odsto" zvuči kao slab podsticaj da se posluša visoki predstavnik Volfgang Petrič: rizikuj i glasaj za promene! Takvo potcenjivanje zdravog razuma ljudi iz regiona nisu pre samo deceniju ni u snu mogli da očekuju od Zapada.
       Ovakvo poništavanje i ruženje naroda, tako dubok "negativan uticaj na političku kulturu" rezultirao je malom osvetom. Šta drugo narodu i ostaje? To je jedna strana medalje.
       S druge strane, političke snage u RS (u Federaciji se ovog aprila desilo prvo ugrožavanje SDA), koje su "na mišiće" podignute na vlast, u vrlo kratkom roku pokazale su sve slabosti onih koje su smenile: neefikasnost, grebežljivost, nedostatak skrupula. Korupciju su "usavršili", borbu za ostanak na vlasti još ogolili, a svoju reč nebrojeno puta pogazili.
       Veštački održavani premijer RS Milorad Dodik pretio je ostavkom kad kojim slučajem Brčko ne bi pripalo Republici Srpskoj. I, naravno, da je ispalo da Brčko nije vredno takvog premijera. Dodik i Biljana Plavšić su svoj ugled podizali na "mitu budućnosti" - kako će preko noći Srbi biti tretirani k'o ljudi čim se među njima nađe neko kooperativan ( od toga se kreće ka marionetskoj vladi). Onda - kad je kao kakav šibicar pokupljen i odveden u Hag prvi vojnik VRS general Talić - odlučili su se samo za "oštar protest". Nesporna poštenjačina Živko Radišić je iz "naftne afere" u brodskoj rafineriji izašao sav isflekan. Ovo kratko podsećanje je, kako se to kaže, samo vrh ledenog brega.
      
       Novi
       Desilo se još nešto vrlo važno. Do pre dve godine potpuno isprofanisani SDS, začudo, nije gubio vreme. Oni koji su bili i simbol i kamen oko vrata SDS-u - otišli su.
       "Mi smo vreme posle silaska sa vlasti, od početka 1998. iskoristili da iznedrimo potpuno modernu ekipu ljudi koji nisu nacionalisti", objašnjava Mirko Šarović, potpredsednik RS. On, koji inače u Srbiji prednost ispred svih daje Vojislavu Koštunici, za "novi SDS" kaže: "To je danas patriotska i demokratska stranka koja se, sem očuvanja identiteta RS, zalaže i za uključenje u sve evropske integracije."
       Predsednik SDS Dragan Kalinić će odmah posle izbornih rezultata na ovo dodati i nešto što se Petriču, NATO-u i Amerikancima neće svideti, ali što Dodika i Plavšićevu za nekoliko meseci može koštati gubitka i na opštim izborima: "SDS će intenzivirati saradnju sa opštinama u SRJ."
       Ostaje sada nada da će, sumirajući rezultate aprilskih lokalnih izbora, Robert Beri uočiti razmere i značaj ovih očiglednih promena i da će, već, možda, od jeseni, međunarodna zajednica prestati da neke učesnike u izbornom procesu tretira kao pastorčad. I upravo to odustajanje od grube podele na "dobre" i "loše" moglo bi i biti najveće dostignuće "procesa demokratizacije" na koji je u Bosni uloženo više novca nego za one najosnovnije ljudske potrebe. Međutim, ostaje sada pitanje koliko je još jak lobi sanjara "multietničke Bosne" koja bi se, kako to recimo zastupa Mark Tompson, mogla ostvariti samo temeljnom revizijom Dejtonskog sporazuma.
       Novim eksperimentom bi, recimo, trebalo da se prevaziđu izborni propisi "koji oslobađaju kandidate od traženja podrške van njihovih etničkih ograda". Izgleda kao da bi neki izbori klonirani prema mustri iz nekakvog engleskog udžbenika demokratije trebalo da postanu svrha života bosanske raje. Kao da ona oduvek nije praktičnija: Hleba, hleba, gospodaru...
       U stvari, onom čestitkom (s početka teksta) Robert Beri i nije morao biti ironičan: 8. aprila u BiH je glasalo više od 70 odsto registrovanih glasača (što je, inače, znatno iznad proseka u zapadnim zemljama) i to uprkos velikoj zbrci u biračkim spiskovima. Uostalom, i faktički, "poglavnik Bosne" Volfgang Petrič je rekao: "Razvoj u BiH je spor, ali pozitivan."
      
       SLOBODAN RELjIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu