NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Glasanje iz stomaka

Neodlučni, a istovremeno nezadovoljni ličnim standardom, čine trećinu biračkog tela, a nezadovoljni ličnim standardom i politikom Miloševića čine četvrtinu biračkog tela. Oni bi mogli da odluče ishod izbora

      Kakva budala, ista kao mi", otelo se nekom u mraku nezagrejane sale drugorazrednog beogradskog bioskopa "20.oktobar". Rusi su upravo bili obustavili isporuke gasa, ali struje je bilo, pa je glavni lik iz filma "Buena vista" bez smetnji izrekao ovu rečenicu o Kubancima: "Mali smo, ali smo snažni." Vim Venders, režiser tog proslavljenog bioskopskog hita, verovatno nije mogao ni da zamisli da će u Srbiji naići na gledaoce koji će tako lično doživeti njegovo ostvarenje: u otrcanoj Havani i odvratnom rasklimatanom ružičastom autobusu koji krstari njenim ulicama, prepoznali su beogradski Zeleni venac 2010.
       Prema najnovijem istraživanju Instituta društvenih nauka sprovedenom tokom februara, građani Srbije "manifestuju difuzno i masovno nezadovoljstvo". Za razliku od političkog nezadovoljstva koje i različito vide, i žele da reše, građani svih partijskih boja na prvo mesto stavljaju svoje ekonomsko nezadovoljstvo, strah od siromaštva, nezadovoljstvo sopstvenim standardom i "zadatom" budućnošću svoje dece.
       "To znači da je i ogromna većina pristalica SPS-a i SRS-a i izborno neodlučnih nezadovoljna ekonomskom situacijom", konstatuju istraživači. Nezadovoljstvo ličnim standardom (84 odsto) u okviru je svetskih rekorda. Jedna trećina ispitanika, pristalica SPS-a zadovoljna je količinom ulja, šećera i hleba, ali samo 15 odsto radikala, 6 odsto pristalica SPO-a i 9 odsto pristalica DSS-a dele to mišljenje.
       "Pristalice SPS-a su u proseku starije, imaju manja očekivanja i možda izvesne društvene privilegije", objašnjava se u tom izveštaju koji je namenjen Savezu za promene, ali se uveliko proučava i u krugovima vladajuće koalicije.
       S pravom, jer ispitanicima je bilo najteže da odluče koja bi stranka ili koalicija bila sposobna da vrati staru deviznu štednju, a tek potom su, po složenosti zadatka, uvrstili vraćanje Kosova, dok se moguće odvajanje Crne Gore uopšte ne opservira kao važan problem. Jedan politički komentator primetio je da Miloševića neće pobediti opozicija, ali će ga slomiti sam život.
       Ova sondaža javnog mnjenja pokazuje da su birači koji ne spadaju u neopredeljene i apstinente, i dalje partijski snažno ukotvljeni. Da li bi ekonomski momenat mogao da utiče na promenu njihovih stavova?
       "Da", smatra Srbobran Branković direktor agencije "Medijum", koji socijalni momenat navodi kao jedan od tri ključna unutrašnja faktora koji bi mogli odrediti ishod budućih (i dalje se ne zna kojih) izbora.
       "Ne", tvrdi Slobodan Antonić, sociolog, docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. "Politička i društvena kriza u kojoj bi Milošević bio napušten od svog okruženja morala bi biti mnogo veća i teža od svih dosadašnjih."
      
       Amnestija vlasti
       Takav odgovor otvara pitanje: čije je ekonomsko nezadovoljstvo, kao eventualni faktor političkih promena, važnije - povećanje broja "običnih" ljudi koji ne mogu da trpe nemaštinu, ili spoznaja političke i ekonomske elite oko Miloševića da on više ne može da im obezbedi materijalnu korist?
       Iako uopšte nemaju sumnji u svoj loš materijalni položaj, pristalice SPS-a u velikoj meri (51 odsto), kao i pristalice radikala (57 procenata), i dalje veruju da se u ime viših ciljeva treba lišavati materijalnog blagostanja. Oni koji podržavaju koaliciju na vlasti takođe veruju u obnovu zemlje sopstvenim snagama i izražavaju uverenje da nosioci vlasti ( u koje javno mnjenje generalno ima vrlo malo poverenja), relativno dobro obavljaju svoj posao.
       Drugim rečima, ti birači amnestiraju rukovodstva svojih partija od krivice za tragičnu ekonomsku situaciju u zemlji. Oni su homogeni i oko izjašnjavanja o tome da je bolje biti siromašan nego dozvoliti strano mešanje (80 odsto glasača SPS-a i 77 procenata onih koji podržavaju SRS).
       Taj deo biračkog tela deluje monolitno i na njega se može primeniti ono što je izjavio član Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS-a Milan Jovanović: "Uprkos izolaciji, blokadi i unutrašnjim destrukcijama, uspevamo da sačuvamo, organizujemo i sprovodimo vlast poštujući naše zacrtane i utvrđene vrednosti. Zaslugu za to imaju pre svega građani Srbije koji podržavaju SPS da ostvaruje takav projekat."
       Na prvi pogled, čini se da je međunarodna zajednica koja je na donatorskoj konferenciji za Balkan obećala šest milijardi maraka demokratskoj Srbiji (odnosno, onoj koja svrgne Miloševića) opet bacala šargarepe u prazno, ali sudeći po anketi Instituta, to možda i nije sasvim tačno. Postoje ljudi koji ta dva faktora (ili Milošević ili pare) fokusiraju kao najvažnije i ti ljudi će "po definiciji" odlučiti rezultate izbora u Srbiji.
       U ovom trenutku broj neopredeljenih glasača u biračkom telu je izuzetno visok: na lokalne izbore ne bi izašlo ili još nije stvorilo svoje partijske preferencije 32 odsto ljudi sa biračkim pravom, za savezne izbore se broj neopredeljenih penje na 49 odsto, a za republičke izbore na čak 54 odsto neodlučnih i apstinenata.
       Ono što prožima najveći deo neodlučnih za koga da glasaju, i pored sve njihove heterogenosti jeste nezadovoljstvo ličnim standardom i politikom Slobodana Miloševića. Neodlučni, a istovremeno nezadovoljni ličnim standardom čine trećinu biračkog tela, a nezadovoljni ličnim standardom i politikom Miloševića četvrtinu biračkog tela.
       Za opozicione partije, a pre svega za Savez za promene koji javno mnjenje prema rezultatima istraživanja percipira kao uvaženog sagovornika međunarodne zajednice, neopredeljeni i antimiloševićevski nastrojeni birači deluju kao izrazito zahvalno lovište, tim pre što ispitanici za njih vezuju mogućnost dobijanja stranih kredita, povećanje životnog standarda, rešavanje pitanja nezaposlenosti i skidanja sankcija.
      
       Ljuti i neodlučni
       "Neodlučne karakteriše masovno i duboko nezadovoljstvo koje u osnovi potiče od ekonomskih frustracija, ali se generisalo na mnoge sfere života", zaključuje se u studiji, a liderima SZP-a se preporučuje da urade ono što je u prvom javnom nastupu, posle sedam meseci ćutanja učinio lider SPO-a Vuk Drašković - da stalno podvlače da politika koju vodi Milošević ima za posledicu katastrofalno osiromašenje građana i društva u celini i da drži u pameti da širenje nezadovoljstva standardom uslovljava i širenje nezadovoljstva politikom predsednika Jugoslavije.
       Kad se tome doda da je čak 86 odsto anketiranih nezadovoljno položajem Srbije u svetu i da je, kako ocenjuje Branković, "vlast od međunarodne zajednice osuđena na večni izgon i bojkot", izgleda da opozicija, koja vrlo često putuje do Vašingtona, Brisela i Budimpešte, ima lak zadatak u dokazivanju da samo ona može da obezbedi strane kredite i boljitak.
       Međutim, svi politički analitičari ocenjuju prvo da međunarodna zajednica, kako god da se ponaša, neće biti važan faktor za odlučivanje građana na izborima (izuzev u slučaju nekih drastičnih odluka kakvo je novo bombardovanje), i drugo da ako i može imati nekog uticaja, međunarodna zajednica najčešće radi na štetu opozicije jer se i dalje lako prihvata batine, a teško šargarepa.
       Poslednji primer za to je, od opozicionih partija zdušno kritikovana odluka EU da uvede tako oštre finansijske sankcije (u stvari, u suštini kompletan trgovački embargo, kako smatra dr Miroljub Labus, predsednik Upravnog odbora G 17 Plus), koji će predstavljati novo trpanje cele Srbije u jedan koš u kome su kažnjeni svi.
       Evo šta Labus kaže za NIN:"Opozicija je posle bombardovanja NATO-a učinila mnogo da se kontakt sa međunarodnom zajednicom obnovi. Bojim se da će posle najnovije odluke EU, taj dijalog teško moći da se održi." Potpuna izolacija zemlje će odložiti izbore i osnažiti uverenje da se prema Srbiji primenjuje inkviziciono pravilo - svi su krivi dok se drugačije ne dokaže.
       Na pitanje čije je ekonomsko nezadovoljstvo važnije kao mogući katalizator promena Labus, kaže:"Ne verujem da bilo kakvo kažnjavanje bilo naroda ili političke elite može da doprinese promenama. Verujem da je najbolji treći put - da međunarodna zajednica jasno definiše i rezerviše novac za demokratsku Srbiju."
       Opozicioni sagovornici iz nekih razloga ne mogu da uvere svoje američke i evropske sagovornike da samo pet odsto građana Srbije nijedna odluka Zapada ne može uveriti u njegove dobre namere, dok 57 odsto građana veruje da bi skidanje sankcija bila istinska demonstracija dobre volje zapadnih zemalja. Njima su i dalje, uprkos državnoj propagandi i bombardovanju, znatno naklonjeniji nego Kini, Iraku i Severnoj Koreji.
      
       Ćuti i truli
       Evo šta Slobodan Antonić kaže o mogućnosti da srpska elita promeni mišljenje:"Niko od njih neće prerano promeniti stranu da ne bi izgubio političke i ekonomske privilegije."
       "Iz Gulaga se ne beži", primećuje on, ili kao što to piše Aleksandar Solženjicin, koji je mnogo vremena proveo na tom mestu: "Ako se zalećeš, propašćeš. Stenji i truli. Ako se usprotiviš, slomiće te."
       Bogoljub Karić, koji se u više navrata "odmetao" i priklanjao vlastima sad je van Srbije, a kompanija učestvuje u dve akcije koje se isključivo povezuju sa vlašću: daje donacije za obnovu zemlje i učestvuje u programu Beogradskog univerziteta za obezbeđivanje stanova za nastavni kadar.
       Poseban problem opozicije u dokazivanju da je sposobna da reši ekonomske i ne samo te probleme, predstavlja rašireno nepoverenje (čak i među njenim pristalicama), da je opozicija spremna i zrela da preuzme vlast u državi.
       Neki "svedoci vremena", koji tvrde da je posle svakog sastanka sa opozicijom, američke i evropske diplomate bolela glava od međusobnog optuživanja stranačkih lidera, veruju da najnovija odluka EU da uvede finansijske sankcije i nije poruka vlastima u Srbiji, već izraz nezadovoljstva opozicionim "olajavanjima" pred miting 14.aprila. Odluka o sankcijama se navodno odlaže već dva meseca, u stalnom očekivanju da se opozicija najzad o nečemu dogovori, a konačna odluka doneta je posle i u javnosti obelodanjenog trvenja lidera oko minornog pitanja redosleda govornika na zakazanom mitingu.
       Još jedan važan signal koji povezuje međunarodnu zajednicu, opoziciju i srpsku ekonomiju je i činjenica da su neke strane firme (koje su procenjivale da imaju jake interese u Srbiji) odlučile da svoje najbolje ljude, Jugoslovene, povuku na druga tržišta, koja uopšte nemaju veze čak ni sa teritorijom bivše Jugoslavije.
       Prema navedenom istraživanju, 41 odsto građana smatra da opozicija nije dovoljno zrela da upravlja Srbijom, a uprkos tome što među biračima SZP-a (neznatno) uživa veće poverenje od SPS-a po kompetentnosti za rešavanje velikih društvenih problema s kojima se zemlja i dalje suočava, istraživači upozoravaju da se u svesti građana socijalisti i dalje doživljavaju kao superiorna stranka, najsposobnija da upravlja državom.
       Takvo mišljenje, a po oceni Antonića, ima i politička elita. "Režim se održava dokle god u toj političkoj eliti, u policiji, vojsci, među biznismenima, političarima, bogatašima, ima dovoljno onih koji ga podržavaju jer misle da Milošević nema konkurente i da će ostati na vlasti."
       Muzika iz filma "Buena vista" odzvanja iz kioska na Zelenom vencu, a posete bioskopu "20.oktobar" možda bi trebalo doživljavati kao ulazak u "vremeplov u budućnost". Na komentatora iz mraka bioskopske dvorane samo još jedna sekvenca iz tog filma ostavila je snažan ( ali diferencirajući) utisak. U Srbiji je pušenje tompusa znak raspoznavanja elite, a na Kubi demokratski fenomen.
      
       TANjA JAKOBI
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu