Sprovođenjem odluke da se nepodobnim novinarima zabrani praćenje sednica skupštinskih odbora, radikali i njihovi partneri su na najgrublji način prekršili sopstveno pravno čedo-Zakon o informisanju

      Na dan kada je nekoliko hiljada Beograđana ispred Svetogorske 35 odavalo godišnji pomen novinaru Slavku Ćuruviji, potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj izjavio je u parlamentu da Ćuruvija nije ubijen kao novinar već kao kriminalac. Dok je izgovarao takve reči, salom je vladala mrtva tišina. Nijedan poslanik crvenog dela koalicije nije porumeneo u licu. Čak ni ministar policije Vlajko Stojiljković nije upitao kolegu iz vlade kako zna zbog čega je obavljeno ubistvo i što ne pomogne policijskoj istrazi da pronađe počinioca zločina. Novinari nerežimskih redakcija su sebi postavili sasvim jednostavno pitanje: da li vredi ignorisati radikale, ako su oni već odlučili da se svakodnevno bave novinarima?
       Srpski radikali su izvršili iznenadan proboj na frontu nezavisnih medija početkom aprila, kada je predsednica Odbora za kulturu i javno informisanje republičke skupštine Milana Budimir zamolila novinare nezavisnih mediji da napuste sednicu. Na konstataciju novinara da nisu došli na sednicu SRS-a već Skupštine Srbije, Milana je bila izričita: nama nisu potrebni predstavnici stranih obaveštajnih službi. Niko od prisutnih članova se nije usprotivio svojoj predsednici. Pomenuti Stojiljković, takođe, nije zapitao pomenutu predsednicu za podrobnije informacije o tek otkrivenim agentima. Radikali su se, dakle, ponovo obreli u nezavisnim medijima, iako su dotični čvrsto odlučili da ih ignorišu.
      
       Pravni jadi
       Zabrana novinarima da prate rad skupštinskih odbora u skladu je sa ranijom odlukom Centralne otadžbinske uprave, ali nije u skladu sa brojnim pravnim aktima ove zemlje. Ovom zabranom se na najgrublji način krše članovi Zakona o javnom informisanju (član 1, 3, 6, 7, 8 i 9), koji sam Šešelj i drugovi sa levice doživljavaju kao proboj u savremenom pravosuđu, dočim njihovi protivnici taj tekst uglavnom ocenjuju kao skandalozan i sraman. Stručnjak za pravo medija Miloš Živković ističe da se članovima 70 i 71 pomenutog zakona predviđa kazna od 40.000 do 100.000 dinara za one osobe koje onemogućavaju novinare da pod jednakim uslovima prate rad državnih institucija, ali ne predviđa hitni, 24-časovni pravosudni tretman optuženih. "Javnost i transparentnost rada državnih organa je jedan od osnovnih postulata pravnih i demokratskih država. Ona je zagarantovana saveznim (član 122) i republičkim Ustavom (član 10), kao i saveznim i republičkim zakonima o informisanju."
       Iako značajan broj novinara nerežimskih glasila, među kojima je i doskorašnji predsednik NUNS-a, smatraju da odluka o bojkotu radikala nije u idiličnim odnosima sa temeljnim pravilima profesije, bojkot se disciplinovano sprovodi, a radikali su slabašan medijski položaj nadomestili većom minutažom na RTS-u i ritualnim intervjuima na eminentnoj privatnoj televiziji, koji se emituju između dve runde geostrateških i pornografskih ostvarenja.
       Generalni sekretar NUNS-a Dragutin Rokvić kaže da su radikali u kontrabojkotu nezavisnih medija prekršili sopstvene zakone. "Postojala je dilema da li je ovaj gest opravdan, ali je procenjeno da novinari time brane elementarna prava na lični i profesionalni integritet. Procenjeno je da je Šešelj 10. februara prešao granicu, uvredio čitavu profesiju, optuživši je za likvidaciju saveznog ministra odbrane i zapretivši im likvidacijom."
       Sekretar Udruženja novinara Srbije Dušan R. Pavlović nije želeo da ulazi u političke rasprave, već je u pismenoj izjavi za NIN rekao da se to udruženje "uvek zalagalo i zalagaće se da se svim novinarima omogućavaju normalni uslovi za rad. Kao esnafska, nestranačka organizacijam, u skladu sa svojim statutom, UNS će uvek podržavati isključivo profesionalan rad svih kolega, ne ulazeći ni u kakve druge konotacije."
       Čitava priča o bojkotu i kontrabojkotu je, međutim, pokazala da odnosi u "megapatriotskom bloku" nisu nabijeni pozitivnim vibracijama i najavila da će vojvoda od Karlobaga učiniti sve da, umesto bočnog igrača i povremenog glasnogovornika, postane centralna figura trojne koalicije. Socijalistički poslanici su, prema nepouzdanim novinarskim izvorima, izjavljivali da je Šešelj tražio od koalicionih partnera da krenu u zajedničku borbu protiv "izdajničkih medija", sa posebnim naglaskom na najtiražniji dnevni list. Oslanjajući se na procenu da su im mediji neugodniji protivnici od opozicije i da su na tržištu, vlast se posle blagog zatišja odlučila za seriju novih procesa (Studio B, "Vreme", "Narodne novine", "Danas").
      
       Tihi bojkot
       Neposredno po otkriću radikalske inspektorke da se iza tobožnjih izveštača zapravo kriju prevejani obaveštajci, šef Odbora za pravosuđe i upravu Goran Perčević izjavio je da su novinari dobrodošli na sednice njegovog odbora, ali nije komentarisao odluku radikalskih kolega. Taj odbor je, međutim, počeo da pati od nedostatka kvoruma jer su Šešeljevi izaslanici iz nepoznatih razloga odlučili da imaju preča posla od izbora novih sudija i tužilaca. Probleme sa kvorumom imao je i Zakonodavni odbor, čiji je socijalistički predsednik takođe omogućio novinarima da rade svoj posao.
       Jedno od retkih pravila trogodišnje ljubavi ekstremnih desničara i levičara, prema izvorima iz SPS-a, glasi da Šešelj svaki put kada u redovima koalicionih partnera oseti malodušnost i nesigurnost (kumanovski sporazum, ujedinjenje opozicije, ruski izbori), povećava zahteve u zamenu za nove količine patriotske infuzije. Tihim, neobjavljenim bojkotom sednica odbora, kojima vlada nepodnošljiva tolerancija, lider radikala je, izgleda, poručio koalicionim partnerima da odustanu od flertovanja sa zdravim snagama u opoziciji i spale sve mostove sa okorelim zlikovcima sa Zapada. Od ishoda sporedne političke igre, koja se može nazvati "Pogodi koji novinari nam dolaze na odbor", mogla bi da zavisi sudbina najčuvenije koalicije u istoriji srpskog naroda.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ
      
      

Zakon o javnom informisanju        Član 1 (stav 2)        Sloboda javnog informisanja je neprikosnovena i niko nema pravo da je nezakonito ograniči ili da prinudom utiče na rad javnih glasila.               Član 6        Državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave dužni su da, pod jednakim uslovima, učine dostupnim javnim glasilima informacije iz svoje nadležnosti, osim podataka i dokumenata koji su zakonom ili drugim propisima ili aktom donetim u skladu sa zakonom, proglašeni za tajnu.               Član 7        Javno informisanje ne podleže cenzuri. Niko ne sme da ograničava slobodu javnog informisanja ni da ograniči slobodan protok stavova i mišljenja.               Član 8        Niko ne sme na bilo koji način da sprečava javna glasila da dođu do saznanja o javnim stvarima. Niko ne sme na bilo koji način da sprečava javna glasila da iznose činjenice i stavove o javnim stvarima.               Član 9        Sva fizička i pravna lica imaju pravo da, pod jednakim uslovima, učestvuju u javnom informisanju.