NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Štap i šargarepa<br>Dragoslav Rančić
Evrokorpus na čelu Kfora

Smena komande međunarodnih snaga na Kosovu možda je donela jednu utehu: nema hvalisavosti zbog nekakvih velikih uspeha, više se govori o novom teškom početku. Izgleda da se Evrokorpus oseća na Kosovu manje pobednikom nego NATO

      Novi komandant Kfora, španski general Huan Ortunjo, stupio je na dužnost u Prištini sa izdašnim komplimentima našoj vojsci. Rekao je da je ona "odlična organizacija i vrlo dobra armija", ali da sad treba odvojiti "šta je to veliki narod, poput Srba, a šta su akcije i odluke koje su učinjene u poslednje vreme i koje su okončane sadašnjim stanjem". Dodao je da je u toku proces da Evrokorpus, koji se sada prvi put našao na čelu Kfora, "ostane u narednom periodu jedina kopnena snaga na Kosovu".
       Naše oružane snage i Srbi kao narod odavno nisu dobili ovako veliku šargarepu. Vojska Jugoslavije se ne upozorava, kako se to dosad činilo, da će se suočiti sa novim ratom ako pokuša da se samovoljno vrati na Kosovo. Ali se Evrokorpus očigledno sprema da dugo ostane tamo. Čak i ako bi se u Srbiji promenio režim? To još ne znamo, jer se boravak međunarodnih snaga na Kosovu sve manje tiče nas i ranije pominjanih razloga za njihov dolazak, a sve više odnosa među samim zapadnim saveznicima. Kosovo je, i sa vojnog stanovišta, zemlja kunića.
       Sam Evrokorpus je takođe eksperiment. Odgovornost za stanje na Kosovu faktički se prenosi na Evropsku uniju pošto su UN i NATO već rizikovali da, kako je to uočio Jirži Dinstbir, "svojim polovičnim rešenjima i neodlučnošću izgube autoritet i poverenje" u toj pokrajini. Među stratezima NATO-a veruje se da će preuzimanje komande Kfora od strane Evrokorpusa pomoći Evropskoj uniji da brže formira sopstvene snage za brzo reagovanje koje bi, bez pomoći Amerikanaca, ubuduće silom gasile krize na starom kontinentu.
       Evrokorpus ima zvučno ime, ali je još nejasno da li to treba da bude embrion budućih evropskih oružanih snaga - o čemu se možda najviše razmišlja u Francuskoj, pa donekle i u Nemačkoj- ili samo "doprinos Evrope" jačanju opšte bezbednosti pod ključnom ulogom NATO-a, kako to objašnjava general Vesli Klark.
       Postoji odluka o formiranju Evrokorpusa, donesena uz saglasnost Vašingtona krajem prošle godine u Helsinkiju, na sastanku šefova država i vlada Nemačke, Francuske, Britanije i Italije. Do 2003. godine EU bi imala snage za brzo reagovanje (u "rukovođenju krizama") od oko 60 000 ljudi. Na Kosovu EU treba da pokaže da je sposobna za veću vojnu ulogu u transatlantskom savezu. To bi konkretno značilo da bi američke snage ubuduće, u sličnim ratovima, dejstvovale uglavnom iz vazduha dok bi Evropljani preuzeli na sebe kopnene operacije.
       Amerikanci su osnivanje Evrokorpusa odobrili iz nekoliko razloga. Prvo, kako je to objasnio Džordž Robertson, generalni sekretar NATO-a, SAD su ocenile da Evropsku uniju "treba ohrabriti da više investira u odbranu, i finansijski i politički". Drugo, agresija na Jugoslaviju je pokazala evropskim članicama NATO-a da u vojnoj tehnologiji znatno zaostaju za SAD i da bi trebalo brže da se modernizuju - kupujući, razume se, prevashodno američku ratnu tehniku. Najzad, Amerikanci žele da njihove snage u gašenju budućih kriza imaju što manje ljudskih žrtava, a to prevashodno znači elektronsko ratovanje iz vazduha. Zato se Evrokorpusu na Kosovu i prepuštaju tekuće kopnene operacije.
       Britanci su se dugo opirali idejama o stvaranju evropskih oružanih snaga, osobito samostalnih, Francuzi nisu krili da to žele. Premijer Bler je prestao tome da se opire tek kad se Vašington saglasio da Evropljani mogu da preuzmu veću odgovornost za stanje na Kosovu i kad je precizirano da će Evrokorpus "delovati u potpunosti u komandnom lancu NATO-a".
       Divizijama iz Francuske, Nemačke, Španije, Belgije i Luksemburga samostalno komanduje španski general, ali je službeni jezik engleski, koristi se elektronska oprema NATO-a i glavne naredbe dolaze iz Brisela, iz vrhovne komande NATO-a. Britancima je to bilo dovoljno da ne žure u prvi sastav Evrokorpusa. Tačnije, ne moraju biti s drugima ako veruju da su prvi do Amerikanaca i ako znaju da ni Evrokorpus neće mimo Amerikanaca.
       Zanimljivo je da su članice NATO-a van Evropske unije (kao Norveška ili Turska) i nove članice NATO-a (Poljska, Češka, Mađarska) ozbiljnije doživele pojavu Evrokorpusa na Kosovu nego Britanci. Za Norvežane, na primer, NATO ostaje "glavni instrument, što je realnost čak i kad se to ne kaže, pa mu Evrokorpus nije rival", dok je za nove članice - kako je to zvanično objašnjeno u Pragu - "plan Evropske unije dopuna, a ne alternativa NATO-u". Ali su se svi osetili donekle povređenim, Turci ponajviše, što nisu pozvani da uđu u sastav Evrokorpusa. Vojni eksperiment na Kosovu, dakle, ima dosta široke međunarodne razmere.
       General Klark čini poslednje oproštajne posete evropskim zemljama pred odlazak sa položaja vrhovnog komandanta NATO-a, ali je svima ostao u sećanju po izjavi da generali Evrokorpusa "nisu u stanju da preuzmu tako odgovoran zadatak" kao što je misija na Kosovu. Našao je na rastanku, kad je Evrokorpus već na terenu, kompromisnu formulaciju: "Jačanje evropskog doprinosa bezbednosti i odbrani Evrope je politički imperativ s obe strane Atlantika."
       Za španskog generala Ortunja, Evrokorpus je došao na čelo Kfora "u presudnom, kritičnom trenutku, kad je neophodno da se počne sa stvarnom ekonomskom, političkom i socijalnom obnovom Kosova". Tek treba da vidimo šta to znači. Ali, smena je možda donela jednu utehu: nema hvalisavosti zbog nekakvih dosadašnjih velikih uspeha. Izgleda da se Evrokorpus, i kad se ne sudi samo po komplimentima koje general Ortunjo upućuje Srbima i Vojsci Jugoslavije, oseća na Kosovu manje pobednikom nego NATO.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu