NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Pucanj u prazno?

"Suspenzija" Jugoslavije iz OEBS-a traje toliko dugo (skoro osam godina), da se gotovo zaboravilo kako se to pripremalo i dogodilo. Spor Saveta Evrope s Moskvom zbog Čečenije, koji je zapretio isključenjem Rusije iz članstva, počeo je isto, ali se različito razvija

      (Od stalnog dopisnika NIN-a iz Moskve)
      
       Presuda Rusiji će pasti 31. maja, kada se u Lisabonu sastanu šefovi diplomatije četrdeset jedne države članice Saveta Evrope: Komitet ministara rešiće postoji li osnova da se - kako zahteva njegova Parlamentarna skupština - pokrene procedura za isključenje Rusije iz članstva ove organizacije. Već sada postoje relevantni znaci za pretpostavku da će odluka biti povoljna po Moskvu, ali ona dotle treba da pokaže dobru volju i ispuni bar neka obećanja koja su u međuvremenu dali njeni zvaničnici.
       Počelo je, rečeno fudbalskim jezikom, grubim faulovima koji nisu obećavali ništa dobro. U jednom trenutku se činilo da će se s Rusijom dogoditi isto što je, takođe u Strazburu, zapretilo Grčkoj, pre četiri decenije, zbog vojne hunte, i što je Jugoslavija, zbog rata u Bosni, doživela u leto 1992, u Helsinkiju. Grčku je od isključenja iz Saveta Evrope, jedinog takvog slučaja za 51 godinu njegovog postojanja, spasilo to što su pukovnici pučisti pali pre nego što je okončana procedura formalnog isključenja. Jugoslaviju ništa nije moglo da spase (ni lična preklinjanja dvojice njenih prvih ljudi tog leta - predsednika Dobrice Ćosića, čije pismo učesnici samita KEBS-a nisu hteli ni da pročitaju, ni dolazak premijera Milana Panića u Helsinki, koga nisu pustili ni u dvoranu gde se odlučivalo o sudbini naše zemlje, a kamoli za govornicu): scenario je pre toga mesecima bio pripreman, uporedo sa NATO-om - na jednom koloseku, da se Jugoslavija prvo liši prava glasa u tadašnjem KEBS-u, a potom i suspenduje, a na drugom, da se formulišu pravne norme za upućivanje vojnih snaga "za uspostavljanje mira" u Bosni.
       Atak Parlamentarne skupštine Saveta Evrope na Rusiju je, u stvari, ne toliko grčka varijanta, koliko može da bude repriza turske s obzirom na to da su poslanici iz Ankare pune tri godine (1981-84) bili odstranjeni iz PSSE, ali je Turska ostala članica. Jugoslovenski slučaj u KEBS-OEBS-u, međutim, ostaje presedan koji teško da će moći da se desi ijednoj zemlji.
      
       Ružan početak
       U Moskvi su verovalli da se Parlamentarna skupština neće odvažiti na ispunjenje svojih pretnji. Očekivalo se da će se evroposlanici i u aprilu zadovoljiti oštrim kritikama, kakvima su pribegli u januaru, što bi bilo u duhu tog tela, koje mnogi smatraju klubom zagriženih pravobranilaca - ali da će se igra završiti nekakvim kompromisom, uz obaveznu novu pretnju zbog Čečenije. Gruba igra je počela još u decembru prošle godine, pretnjom sankcijama, ako Rusija ne obustavi svoju vojnu operaciju na Severnom Kavkazu, s obzirom na civilne žrtve. Na januarskom zasedanju, PSSE je postavila ultimatum od deset tačaka, koji je Moskva morala da ispuni do 31. marta. U suprotnom, obećano joj je isterivanje iz Saveta Evrope.
       Nezavisno od toga, grupa evroposlanika je zatražila da se ruskoj delegaciji oduzmu ovlašćenja (kao što se Jugoslaviji desilo u KEBS-u, kad je proklamovan princip "minus jedan" da se našim predstavnicima oduzme pravo glasa u svim pitanjima koja se tiču njihove zemlje). Sraman ishod za Rusiju izbegnut je prilikom glasanja zahvaljujući tesnoj većini protiv (83:71).
       Do početka aprilske sesije glavne tačke ultimatuma - obustava vatre i početak pregovora sa Mashadovom - nisu bile ispunjene i Rusi se nisu nadali ničem dobrom, mada ne i najgorem. Iako ni krajnji pesimisti nisu pretpostavljali da će uslediti skandalozan rasplet, PSSE se odvažila upravo na to: izglasana je rezolucija koja osuđuje Rusiju za kršenje prava čoveka u Čečeniji i od izvršnog tela Saveta Evrope, Komiteta ministara inostranih poslova, zatraženo da pokrene proceduru za njeno isključenje iz članstva. Zemljama članicama je sugerisano da svaka za sebe, preko Evropskog suda za prava čoveka, optuži Rusiju za kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima. Pored toga, posebnim glasanjem o pravu učešća ruske delegacije u radu PSSE, priznata su njena punomoćja da predstavlja Rusiju, ali su je lišili prava glasa!
       Na to su ruski parlamentarci demonstrativno napustili dvoranu, izuzev trojice disidenata - dvojice iz Jabloka i apsolutnog nezavisnog pravobranioca, starog protivnika svakog ugrožavanja prava čoveka još iz sovjetskih vremena, Sergeja Kovaljova, za koga će potom (i ozbiljni) domaći analitičari reći da brani prava svih, uključujući čečenske teroriste, izuzev svog naroda i nazvati ga tolstojevcem u lošem smislu te reči, pacifistom i gubitnikom. Uopšte, reakcija je bila ratoborna, a Državna duma je zapretila svojim ultimatumom da se njeni poslanici neće vratiti u Strazbur sve dok Savet Evrope ne vrati Rusiji sva prava zemlječlanice.
      
       Gruba reakcija
       Nije, međutim, dugo trebalo da Moskva spusti durbin. Posle prvih grubih reakcija i kuknjave što se ruši most do Evrope, brzo je prevladao pomirljiv ton. Famozni Vladimir Žirinovski, koji se uvek trudio da ga zapamte i zato optužio evropske parlamentarce da im se "sve u Rusiji ne sviđa", prešaltovao se na kritiku domaćih faktora koji, navodno, nisu podržali svoju delegaciju. "Sve što mi radimo, za vas je loše. Ali, mi ćemo vas slistiti. U Lamanš ćemo da bacimo celu vašu gnjilu Evropu. Svi ćete tamo, kroz tunel, sve do Londona. Sve vaše 'pravozaštitnike' sateraćemo u tunel i zazidati sa obeju strana." On je to izgovorio u Strazburu, a kad je došao kući njegove emocije su splasnule.
       Neki su požurili da zakukaju da je "već nastupila kriza u odnosima sa Evropom". Pljuštala su upozorenja da će Rusija ne samo biti isključena, kao Jugoslavija iz KEBS-a, već da će biti formiran međunarodni krivični sud za zločine u Čečeniji, kakav je Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju, i da će se kompletno rusko rukovodstvo - kao što je već slučaj sa jugoslovenskim i beloruskim - naći na "crnoj listi" celog Zapada da ne može da stupi nogom na tle njegovih zemalja.
       U Državnoj dumi je pripremljena rezolucija sa stavom da, u nastalim uslovima, njeni deputati smatraju nesvrsishodnim učešće na zasedanjima PSSE i njenih komisija. Kad je na red došlo glasanje, taj stav je zamenjen novim, da je obnova sveobuhvatne saradnje mogućna samo ako (Savet Evrope) napusti svoju diskriminatorsku poziciju, a to već nije ličilo na ultimatum kojim se pretilo.
       Savetnik predsednika za "informativni rat" za Čečeniju Sergej Jastržembski je presudio da će ta teritorija ubuduće biti zatvorena "za svakojake lordove" iz Saveta Evrope i "razne Robinsone".
       Ogorčenim deputatima su se pridružili i kulturni poslenici, sa Nikitom Mihalkovom na čelu, osudivši PSSE za neznalačko mešanje u unutrašnje stvari Rusije, a ceo Zapad za antirusku poziciju prema antiterorističkoj operaciji u Čečeniji.
       Usledio je i oštar odgovor Ministarstva inostranih poslova - da se PSSE "povela za onima koji još robuju stereotipu hladnog rata", ali je već u nastavku te izjave ton potpuno drukčiji - da Rusija ne namerava da "sklizne na konfrontaciju sa Evropom", naprotiv, da će nastaviti da sarađuje.
      
       Putin spasava stvar
       U takvoj atmosferi, intervenisao je predsednik Vladimir Putin. Pokazalo se da bivši oficir KGB-a ume da bude i dobar diplomata. Zahvaljujući tome, on je dva puta prelomio igru u korist Rusije. Prvi put, između dva zasedanja PSSE, na kojima je problem Rusija-Čečenija dominirao, odnosno još u januaru, kada se sa delegacijom Saveta Evrope zadržao tri sata umesto jedan. Tada ih je osvojio izjavom da će njihov susret trajati sve dok on ne odgovori na sva pitanja koja muče evropske parlamentarce. Drugi put se to ponovilo sa krnjom "trojkom" Evropske unije, već posle kobne sednice u Strazburu, kada je očarao njenog šefa za spoljnu politiku Havijera Solanu i šefa portugalske diplomatije Žaimea Gamu (treći član "trojke", francuski ministar inostranih poslova Iber Vedrin pretpostavio je ovom susretu posetu Buenos Ajresu).
       Posle razgovora s Putinom u Kremlju, Gama je, "pod velikim utiskom" koji je na njega ostavio razgovor, objavio da je šef ruske države najavio političku platformu za rešenje situacije u Čečeniji. Posle takvog "skoka" Moskve, s obzirom na to da je tačka broj jedan ultimatuma PSSE zahtev da Rusija počne politički dijalog sa čečenskim liderima - predstavnicima Evropske unije nije preostalo ništa drugo već da zaključe da je postignut "značajan napredak u razvoju situacije oko Čečenije" i da se s Rusijom mogu "graditi dobri odnosi". Solana je, uz to, demantovao Jastržembskog, to jest da njima Putin ništa nije rekao o tome da je od sada Čečenija "zatvorena za lordove iz PSSE".
       Domaćini su pustili goste da se otvore, da bi im tek onda zatvorili usta, opet kroz usta tog istog Jastržembskog. On je, naime, odmah posle tih izjava "razjasnio" da Solana i Gama "nisu dobro razumeli" Putina - da je reč samo o budućoj strukturi državne vlasti u Čečeniji i da niko u Rusiji ne namerava da pregovara sa Aslanom Mashadovom (što će potom dobiti nove interpretacije: da pregovori u principu nisu isključeni ako on ispuni ruske uslove, kao što je, uostalom, i taj bivši predsednik "Ičkerije" ponudio pregovore - pod uslovom da Rusija prekine vojnu operaciju i povuče trupe, kao što je već učinila 1996, posle potpisivanja Hasanjurtskog sporazuma o prekidu vatre, kojim je okončan "prvi čečenski rat").
       Ali, tačku je stavio Putin, ponovivši - kada se, nekoliko sati posle susreta sa predstavnicima EU, u toku posete "Gas-promu" ponovo našao pred novinarima - da će Rusija "nastaviti da tesno sarađuje sa Evropom".
       U međuvremenu se Moskva uverila da i Evropa želi isto. Poseta šefa austrijske delegacije Benite Ferero-Valdner, koja je i aktuelni predsedavajući OEBS-a, potvrdila je prethodne signale iz Brisela da ne dele svi na Zapadu mišljenje jastrebova iz PSSE. Drugim rečima, Rusiji je stavljeno do znanja da na ceo slučaj gleda kao na vatrenu raspravu, prirodnu za takav debatni klub, odnosno da se odluke donose na drugom mestu i da ne treba da strahuje od 31. maja.
      
       BRANKO STOŠIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu