Zvanična Atina okrenula leđa Miloševiću, šokirajući Beograd ali i sopstvenu javnost

      Prestonica prijateljske nam Grčke, Atina, postala je prošlog vikenda nakratko centar onog dela sveta koji želi da vidi rušenje režima Slobodana Miloševića. Moralo je to biti veoma neugodno iznenađenje za predsednika Jugoslavije, ne samo političko već i lično. Na poziv potomka srpske dinastičke loze Aleksandra Karađorđevića, u Atini se okupio širok dijapazon Miloševićevih protivnika svih ideoloških boja, što samo po sebi za zvanični Beograd ne bi bilo ni blizu tako neprijatno da novoizabrana grčka vlada nije dala jasan signal da skup ima zvaničan grčki politički i diplomatski blagoslov. Da bude još gore, jaka američka delegacija, predvođena ličnim izaslanikom predsednika Klintona za Balkan, Džemsom Dobinsom, specijalno je došla na lice mesta, otvoreno se usput radujući "novom grčkom kursu prema Miloševiću".
       Udarac predsedniku Jugoslavije bio je utoliko teži što je zvanični blagoslov grčkog Ministarstva spoljnih poslova atinskom skupu isporučio Aleksis Rondos, lični savetnik ministra Jorgosa Papandreua i čovek koji je do sada mnogo puta odigrao ulogu ličnog pismonoše predsednika Miloševića u ionako već dobro suženoj komunikaciji sa Zapadom. Beograd je odmah uputio protestnu notu, a antirojalistički nastrojena grčka štampa digla je uzbunu, šokirana otvorenim izražavanjem vladine naklonosti prema pretendentu na presto (Rondos je Aleksandra Karađorđevića oslovio sa "Vaše visočanstvo"). Ministar spoljnih poslova Papandreu sutradan je hladno odreagovao i na jugoslovensku notu i na Rondosovo nuđenje ostavke. Štaviše, "overio" je promenu zvaničnog kursa time što je primio srpske opozicione prvake i sveštena lica, dao veliki publicitet njihovom boravku u Atini i zvanično podržao njihova nastojanja da smene vlast u Beogradu.
       Javno mnjenje u Grčkoj u celini je naklonjeno Srbima u njihovom sukobu sa međunarodnom zajednicom, pre svega zato što Grci, kao i Srbi, natpis "međunarodna zajednica" čitaju "Amerika". Nije reč samo, niti prevashodno, o tome da smo pravoslavci na Balkanu i da smo se i jedni i drugi borili protiv Turaka. Grci u kolokvijalnom govoru neguju izvestan žilav, uporni antiamerikanizam koji je ušao u noviju političku tradiciju i, izgleda ništa mu ne smeta što je Grčka politički u krevetu sa Amerikom, ne samo u NATO-u već i u drugim međunarodnim organizacijama i zajednicama. Ima u tome nešto pomalo šizofrenično što Grcima omogućava da sebe vide kao izrazite pobornike za Srbe iako su učestvovali u bombardovanju SRJ, iako nikad nisu iskoristili pravo veta kako bi sprečili bilo sankcije, bilo bombe. Grci privatno tvrde da su u proseku više antiamerički raspoloženi nego Srbi, što je po svoj prilici tačno: sećaju se da im je dugo na vlasti bila vojna hunta kojoj su kumovali Amerikanci (Klinton se, po novoj političkoj modi u SAD, zbog toga javno izvinio Grcima prilikom skorašnje, dosta neslavne posete ovoj zemlji); sećaju se da je za vreme grčkog građanskog rata na ovu zemlju pala prva američka napalm bomba. Baš kao ni Srbi, ne veruju u iskrenost američke brige za ljudska prava, jer vide da ista kršenja ljudskih prava prolaze u Turskoj bez većih američkih protesta.
       Grčka politička elita ima još složeniji odnos prema Beogradu. S jedne strane, ona podilazi svom javnom mnjenju i gradi se srpskim prijateljem. S druge, održavanje otvorenog kanala prema Miloševiću dobro dođe i Zapadu, koji javno vodi principijelnu politiku oštre izolacije Beograda, a tajno održava neophodnu komunikaciju za skrivene dogovore daleko od očiju javnosti. Opoziciona grčka štampa kaže da je "grčka vlada preuzela dužnost poštara Stejt departmenta", što je tačno. U ovom času Grci posreduju u američko-jugoslovenskim pregovorima o otvaranju interesne sekcije SAD u Beogradu. Od prekida diplomatskih odnosa posle prvih NATO bombi, Beograd i Vašington nemaju direktnih kontakata niti oficijelnih predstavništava. Grčka je, odskora se saznaje, ponudila da zastupa SAD u Beogradu i SRJ u Vašingtonu, ali je zvanični Beograd ovaj predlog odbio. (Navodno to se desilo prilikom Papandreuovog susreta sa predsednikovim bratom Borom Miloševićem u Moskvi, pre nekoliko sedmica.) Nova grčka vlada, koja sa velikom sigurnošću može očekivati da će biti na vlasti naredne četiri godine, sada je agresivnija u zastupanju američkog kursa prema Beogradu. Taj isti kurs zastupala je i do sada, ali će to ubuduće činiti malo više javno. Uostalom, Grčka je takva zemlja u kojoj se poslovni magnat Sokrates Kokalis, koji upravlja telekomunikacionom kompanijom Intrakom i za koga se u Atini veruje da je finansirao opozicioni skup, ne bi usudio da potpomaže rušenje tuđih režima da u tome nema podršku vlasti.
      
       LjILjANA SMAJLOVIĆ