NAZIV: "NiČe i filozofija"
AUTOR: Žil Delez
IZDAVAČ: "Plato", Beograd, 1999.

      Nenad Daković
      
       Zamišljen očigledno kao dijalog sa tradicijom (autori poput Medvedeva, Loseva, Aurelija ili Aristotela), biblioteka izdavačke kuće "Plato" "Na tragu", koju uređuje Ilija Marić, upravo se od Delezove knjige "Prust i znanci", ili možda već od Ničeovih "Nesavremenih razmatranja", srećno okreće savremenosti, ostvarujući na ovaj način plodan dijalog sa tradicijom. Nije zato neobično da su u poslednje vreme upravo u ovoj ediciji objavljeni prevodi najznačajnijih savremenih autora, poput Hajdegera, Fukoa ili samog Deleza. Možda je upravo to ona "srećna razlika", kako je naziva sam Delez, misleći na Ničeovu poziciju ili centralno mesto u savremenom mišljenju. Jer, upravo je ova "srećna razlika", koja je prema Delezu epilog Ničeovog praktičnog učenja: "Da je razlika srećna, da su mnoštvo, nastajanje i slučajnost dovoljni, da su sami po sebi predmet radosti; da se samo radost vraća" - to je, veli Delez, Ničeovo praktično učenje.
       Upravo je ova razlika - prema Delezu - ne samo novi vrednosni elemenat u savremenom mišljenju, nego novo mesto vrednosti ili preloma, ili mesto transmutacije moderne u postmodernu. Zato je upravo Niče, zahvaljujući Delezovoj čudesnoj interpretaciji, nasuprot Hajdegerovim "mračnim analizama" - otkriven kao mesto ove "srećne razlike" u modernom mišljenju, odnosno, preokreta prema postmoderni. Tako je sticajem okolnosti ova edicija omogućila unutrašnji uvid u genealogiju ovog preokreta prema postmoderni iako to, verovatno, nije bio njen pravi smer.
       Jer, Delezova namera je u teorijskom smislu upravo artikulacija ovog preloma čije je središte ili mesto - ne prevrednovanja, nego otkriće novog mesta vrednosti u ovoj transmutaciji - upravo Ničeova filozofija. Čitava jedna tradicija u modernom mišljenju, od koje je najuticajnija Hajdegerova interpretacija, u Ničeu je videla "mračnog mislioca" volje za moć, prevrednovanja svih vrednosti, sumnjivog učenja o "Natčoveku" ili "Antihristu" i, najzad, mislioca zapadnog nihilizma i metafizike. Delezova interpretacija je radikalna, da se poslužimo njegovim terminom, transmutacija ovog pristupa. Pri tome je i pored svog raskošnog jezika, izvedena minucioznim analitičkim postupkom, što joj obezbeđuje ključnu poziciju, ne samo u raspravama o Ničeovoj filozofiji, nego i u savremenoj filozofiji uopšte.
       "Ničeov plan je bio, najopštije gledano", veli na samom početku analize Delez, "uvesti u filozofiju pojmove smisla i vrednosti. Moderna filozofija je očigledno dobrim delom živela, i još uvek živi, od Ničea... Teorija vrednosti u modernoj filozofiji je, međutim, proizvela novi konformizam i novu poslušnost." Protiv nje ustaje Ničeova misao. Zato su u ovome sadržane i osnovne tačke interpretacije. Centralno mesto (mesto transmutacije a ne preokreta) Ničeove filozofije u modernom mišljenju, njen subverzivni aspekt koji u pogledu kritike obavlja zadatak koji nisu uspele da obave čuvene Kantove "Kritike" ograničene svojom usmerenošću na "više", "onostrane vrednosti". I pojmovi "smisla" koji se više ne temelje na učenju o biću, nego na igri sila ili moći i njihovim diferencijama, od kojih je najvažnija ona između reaktivnih i aktivnih moći na kojima počiva sam život. I najzad samih "vrednosti" čiji je cilj ne "prevrednovanje", nego čudesna dionizijska transmutacija vrednosti, "vrednost samih vrednosti", od kojih je najvažnija upravo sam život.
       Zato je Ničeova teorija vrednosti središna tačka ove interpretacije čiji je epilog ona "srećna razlika" ili Natčovek koji nije nešto više od čoveka, nego novi početak i ovo novo mesto vrednosti. Jer on nije supstitucija vrednosti već konverzija volje koja služi ovom "višku života" o kome govori Ničeova filozofija. Zato jedino umetnost realizuje veličanstveni Ničeov program konverzije svih vrednosti morala, crkve ili države i same reaktivne kulture kojoj se suprotstavlja Niče. Umetnost kao najviša moć lažnog, dionizijska transmutacija i natčovečanski genije koji slavi život. Zato bez ove knjige nije moguće sasvim razumeti postmodernu, prednost koju Niče daje filologu nad naučnikom, i sam izlaz iz metafizike i nihilizma prema životu.