O njoj i njenom ličnom i društvenom statusu nadležni i dalje ćute

      Jednog jutra 1951. godine, u "Politici" i ostalim novinama ondašnje Jugoslavije, kao i posredstvom radio-stanica, objavljena je fotografija i kratka Tanjugova vest o venčanju Jovanke Budisavljević i Josipa Broza Tita. U to vreme Tito je bio ne samo neprikosnoven vođa i kreator Nove Jugoslavije nego i političar prvog svetskog ranga; u sukobu sa svemoćnim Staljinom, izopšten iz familije istočnoevropskih zemalja koje su, kopirajući SSSR, "gradile" socijalizam kao vernu kopiju uređenja Sovjetskog Saveza...
       O Jovanki Budisavljević znalo se vrlo malo. Poreklom iz Like, mlada i lepa, prvoborac sa činom majora JNA, Jovanka je prošla sve tegobe partizanskog ratovanja, ali i prvih pet-šest godina posle rata nije za sebe osvojila visoki rang u političkoj i društvenoj hijerarhiji, osim relativno skromnog mesta u ondašnjem kabinetu Josipa Broza.
       O venčanju Jovanke Budisavljević i Josipa Broza Tita godinama posle toga nije se ništa pisalo. Pred novinarima je bio postavljen neprobojan zid privatnosti toga braka. I oni koji su uspeli da saznaju nešto više, iz neposrednog okruženja njihovog braka, znali su, a i morali su znati, da to nije tema o kojoj se moglo pisati. Znatno kasnije, Milovan Đilas, komunistički "otpadnik" u to doba, u jednoj svojoj knjizi ("Ratno vreme") objavio je, najpre u inostranstvu, nekoliko redova o Jovanki Budisavljević Broz. Ništa ružno.
       S vremena na vreme, u novinama se pominjalo prisustvo Jovanke Broz u društvu sa Titom na raznim svečanostima i važnim diplomatskim prijemima. Objavljivana je i poneka zajednička fotografija u prilikama kada su novinari bili za to ovlašćeni. Jovanka i Josip Broz su se sve češće pojavljivali zajedno. Sa putovanja po zemlji i inostranstvu o Jovanki je u domaćim i svetskim novinama pisano kao o supruzi državnika, koja je u dubokoj senci političkih zbivanja i razgovora. Povremeno je obavljala humanitarne poslove, po ondašnjim običajima, namenjen ženama istaknutih političara. Privatnost njihovog zajedničkog života i braka nije narušavana sve do pojave fotografija Ive Eterovića pod naslovom "Njihovi dani". Tom knjigom (brzo je rasprodata), samo je delimično zadovoljena radoznalost sveta o zajedničkom porodičnom životu bračnog para Broz.
       Krajem sedamdesetih godina iznenada se saznalo da se Jovanka neće naći u društvu s Josipom Brozom na njegovom dugom i napornom putovanju u Kinu. Šta je mogao biti uzrok te odluke? Ništa zvanično nije bilo objavljeno. Autor ovih redova kasnije je saznao od kompetentnih osoba, tadašnjih članova državnog i partijskog vrha (Predsedništva) da su neslaganja nekih ličnosti, vrlo bliskih Josipu Brozu, sa Jovankom dovela do Titove odluke, donete naprečac, da bez supruge putuje u Kinu.
       Osam godina posle Titove smrti, u intervjuu datom potpisniku ovog teksta, Jovanka Broz je nagovestila da su protiv nje neki ljudi iz Titovog okruženja organizovali bespoštednu kampanju. Posebno je pominjala moćnog Staneta Dolanca i ne manje jakog Nikolu Ljubičića. Bilo je i osoba iz toga kruga, recimo Lazar Koliševski, koje su, prema rečima Jovanke Broz, bile prema njoj izuzetno korektne. Izgleda i nedovoljno moćne.
       Brak između Jovanke i Josipa Broza nije bio razveden, ali se oni više nisu sastajali, a naravno, ni živeli zajedno. O svemu tome se znalo, ali se nije moglo ni smelo govoriti, ni pisati. Predmet nagađanja, delimično do danas, ostalo je pitanje da li su uzrok bile intrige, lične nesuglasice ili politička neslaganja. Prema rečima Jovanke Broz, Tito sve do svoje smrti ničim nije otkrio ni nagovestio lične animoznosti prema njoj.
       U vreme duge i teške Titove bolesti krajem prethodne i do početka maja 1980. godine, objavljeno je da je Jovanka Broz obišla Josipa Broza u Kliničkom centru u Ljubljani. Ništa više od toga.
       Sredinom maja 1980. na sahrani Josipa Broza Tita, kojoj je prisustvovao politički krem planete, prve ličnosti SAD i SSSR-a, kao i državnici osamdesetak zemalja, Jovanka je bila na svom mestu kao supruga preminulog predsednika, kao i njegovi sinovi i unuci.
       Društveni položaj, status udovice Jovanke Broz se nekoliko meseci posle Titove smrti naglo pogoršao. Najpre joj je naloženo da se hitno mora iseliti iz ranije Titove rezidencije u Užičkoj ulici broj 15 u Beogradu, gde je do tada živela i koju je smatrala svojim domom. Preseljenje je izvedeno grubo: dozvolili su joj da ponese samo minimum ličnih stvari i pri tome zadržali više dragocenosti iz korpusa njene lične svojine. Smestili su je u nekoliko prostorija jedne veće zgrade na Dedinju, koja je do tada korišćena kad bi u posetu dolazili visoki vojni rukovodioci iz inostranstva. Ponudili su joj neku penziju o kojoj je odlučilo ondašnje Predsedništvo. Stavljena su joj na uslugu kola sa šoferom. O kući, u kojoj je imala na raspolaganju nekoliko soba, brinula se jedna domaćica i jedan baštovan. Izbegnuti su svi oficijelni susreti rukovodstva države i Partije s njom: kretala se samo u uskom krugu malobrojne porodice i bliskih prijatelja.
       I dok se o svemu tome nije ništa znalo, iznenada se pred poslanicima Savezne skupštine pojavio ondašnji ministar pravde Krajina i u svom ekspozeu istakao da se nesporazumi sa Jovankom Broz svode na njenu neskromnost: odbija da prihvati ono što joj se nudi, pa čak i manju kuću na Dedinju koja se za nju posebno gradi...
       Do javnosti tada nije dospeo intervju Jovanke Broz dat NIN-u u kojem je odgovorila na primedbe ministra Krajine. Intervju je zabranjen.
       Danas Jovanka Broz, udovica Josipa Broza, živi u istoj kući u koju je pre dvadeset godina preseljena, gotovo na isti način kao i onda. Prima penziju, ali nije dobila nikakvo rešenje o penzionisanju. Kreće se slobodno, može da koristi kola po potrebi i pozivu, ima ličnu kartu ali nema pasoš (možda ga nije ni tražila)... Rečju, status Jovanke Broz se od Titove smrti nije promenio.
       Promenilo se sve ostalo. Nema više ni one države, više nisu živi mnogi ljudi koji su tu državu vodili posle Titove smrti, promenila se vlast i društvene i ekonomske prilike za sve njene stanovnike.
       Samo se u životu Jovanke Broz za protekle dve decenije nije ništa izmenilo.
       Zaboravljena, ili se o njoj i njenom ličnom i društvenom statusu nadležni i dalje drže proverenog rešenja - ćutanja o svemu?
      
       VELIZAR ZEČEVIĆ
      
      

Titove žene        Reč je samo o ženama sa kojima je J. B. Tito imao decu ili bio u braku:               Maruška Novakova, Čenkovo, Čehoslovačka 1912: bila je trudna, Broz nestao na dan venčanja.        Liza Spuner, Plzen, Čehoslovačka, 1913: napustio je kada je zatrudnela. Sin Hans Spuner poginuo kao nemački vojnik na Kozari 1942/43. godine.        Tereza Stacner, Beč - Zagreb, 1914: blizanci Gabrijela (umrla) i Paul rođeni 1915. godine.        Ljuša Sedlovska, selo Korugovo, Rusija, 1915: sin Kiril rođen 1915.        Ira Gligorjeva, oženio je 17. jula 1915. u Svjazansku, Rusija, sin Serjoža rođen 1915.        Darija Andirelova, sin Josip rođen 1916, poginuo kao sovjetski oficir u Berlinu 1944.        Nina i Svetlana Bazan, (bliznakinje), Sankt Peterburg, sin Vladimir rođen 1918.        Zuhra Badahur, venčali se 18. marta 1918, sin Kadi rođen 1918.        Pelagija Belousova, venčali se 19. juna 1919, sin Žarko, rođen 1920.        Vida Kogej, sin Dimitrije, rođen 1935.        Elza Gerlova, Moskva, sin Viktor, rođen 1937. godine        Žana Kotije, sin Olivije, rođen 1938. u Parizu        Zuhra Reuf, Anadolka, venčani u Parizu, sin Izet rođen 1938.        Herta Has, sin Aleksandar Miša, rođen 1941. u Zagrebu        Davorjanka Zdenka Paunović, sin Slaviša, rođen 1942. u Foči        Jovanka Broz, venčani aprila 1950, kum Aleksandar Ranković               Izvor: Filip Radulović: "Ljubavi Josipa Broza"