Maksimilijan Erenrajh Ostojić

      Osam godina pre nego što je postao laureat NIN-ove nagrade za 1999. godinu, Maksimilijan Erenrajh Ostojić objavio je u izdanju Slobodana Mašića svoj prvi roman pod naslovom "Poslednji šabat". Roman štampan u 1 000 primeraka bio je rasprodat iako se na njega nije osvrnuo nijedan recenzent, izuzev beogradskog publiciste i prevodioca Nadežde Obradović čiji je prikaz objavio američki časopis "Svetska literatura danas" (Njorld literature todadž), specijalizovan za praćenje literarne produkcije izvan SAD.
       Ovih dana "Poslednji šabat" doživeo je svoje drugo izdanje u beogradskom "Radu", koji je izdao i "Karakteristiku", nagrađenu NIN-ovom nagradom. "Poslednji šabat" je već doživeo svoju prvu promociju u Jevrejskoj opštini u Novom Sadu na kojoj su o ovom romanu govorili Boško Ivkov, Sinha Kabiljo i Ružica Galac-Popović, dok je odlomke iz romana čitao Dejan Čavić, kako nam kaže Erenrajh, "tako sugestivno da je rasplakao nekoliko prisutnih slušateljki". Inače, za ovaj svoj roman Erenrajh ističe da je epizodne strukture i da je u njemu reč o holokaustu beogradskih Jevreja. Ali, ne onom fizičkom već psihičkom - u njemu se opisuju poslednji trenuci ljudi koje je jedna bezumna ideologija osudila na smrt još pre nego što su se rodili.