Da bi se smanjio rizik od ekscesnih situacija, proširiti delovanje po celoj Srbiji sa što više raznovrsnih, makar i simboličnih akcija

      Naša Srbija je danas ubedljivo na poslednjem mestu u Evropi po svim civilizacijskim pokazateljima. Izolovana je od sveta u kome je prepoznaju kao ozbiljnu društvenu deformaciju. Deformaciju koja je nastala skupljanjem usled upornog nastojanja jednog čoveka da pogrešnim sredstvima i, po nagovoru svoje supruge, prevaziđenom metodom, navodno, izazove širenje. Mada je od samog početka mnogima bilo jasno da se jednostavno radi o očuvanju vlasti sa ogromnim privilegijama i održavanju nasleđene partijske države sa izvesnim modifikacijama. Izvođači ovog eksperimenta nisu bili samo njegovi servilni sledbenici već i neki od onih za koje su lakoverni smatrali da su mu oponenti. Svakakve kombinacije njihovog udruživanja bile su moguće kako bi se sprečile suštinske promene. Pod firmom stranačkih nadmetanja i sprovođenja njihovog programa, prvi je iscrtavao granice zarđalim kašikama i demonstrira(o) bahatost bez obzira na cenu, drugi je pružao ruku, navodno, Evropi, dok se treći, poštujući prirodne zakonitosti, ulio u Crno more, ne shvatajući da se radi o Mrtvom, da bi kasnije odbio da se ulije u sopstvene pritoke. Učesnicima tih vašarskih marifetluka preokupacija je funkcija Murte jer su utvrdili da, iako Kurta ne sjaši, Murta može da uzjaši. Konkurs za ôomiljenog opozicionaraö, za funkciju Murte umesto Murte, večito je bio otvoren.
       Zbog svega toga:
       Vlastodršce, koji su vladajući uspeli da se obogate a pomoću novca nastoje da vladaju večno, nemam šta da savetujem jer oni ni molbe nisu prihvatali.
       Opozicija, ako želi da iskoristi svoju poslednju priliku, mora odmah da prekine sa svojim piljarskim svađama, pod hitno jasno istakne razliku u odnosu na nedemokratske partije na vlasti i izađe iz svih koalicija na lokalnom nivou, što pre definiše zajednički nastup i plan aktivnosti, aktivira sve svoje članstvo i krene u akciju. Pozitivna energija sa poslednjeg mitinga u Beogradu morala se već osetiti u svakom delu Srbije. Volja građana za promene morala je već biti artikulisana i konkretnim zajedničkim akcijama usmerena ka jasno postavljenom cilju. Zašto se toliko čekalo? Režimu se ne sme prepuštati inicijativa. Zar je trebalo da se dogodi incident u Požarevcu pa da opozicija konačno reaguje? Ubuduće se ne sme čekati da bi se na provokacije reagovalo, već se mora diktirati tempo. Najavljeni miting u Beogradu je trebalo zakazati i ranije, recimo u petak. Do ponedeljka pak vreme iskoristiti da se usaglasi delovanje kao homogene celine.
       Mitinzi i tribine moraju se zakazivati iz dana u dan. Gostovanja i dueli sa predstavnicima vlasti na lokalnim elektronskim medijima, lepljenje plakata sa zajedničkom fotografijom lidera i deljenje letaka, bedževa, nalepnica i ostalog propagandnog materijala, mora biti u funkciji dopune ovih masovnih manifestacija. Veliki deo posla se mora uraditi pre leta. Iz događaja u Požarevcu moraju se izvući korisne pouke. Lidere moraju konkretne aktivnosti duže da zadrže za grad u kome se sprovode, u njima održavati i konferencije za novinare, iz jednog u drugi grad ne putovati preko Beograda. Da bi se smanjio rizik od ekscesnih situacija, proširiti delovanje po celoj Srbiji sa što više raznovrsnih, makar i simboličnih akcija. Vezivno tkivo, sudija u sporovima još neuigrane (čitaj: nejedinstvene) opozicije mora predstavljati studentski/narodni pokret Otpor! Sada nema mesta dilemama: republika ili monarhija, unitarna ili konfederalna država, centralizacija ili regionalizacija. Srba gotovo da nema u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. U Srbiji je naša jedina stvarnost, neizvesnost i životni rizik. Prema tome, dilema je život ili smrt. Izbor je, nadam se, jasan. Narodu se mora obećati pobeda ili ustupanje mesta sposobnijim. Nemam velikih iluzija ali moram dati podsticaj. Izborna je godina a konji se ne menjaju dok se prelazi reka.
      
       (Autor je dipl. inž. rudarstva iz Kučeva)