Nesrećni sticaj okolnosti, rat i izbacivanje iz prostora, udruženi sa unutrašnjim razdorom, doveli su uglednu školu na najniže grane

      Žalosna situacija u celokupnom školstvu nije, nažalost, zaobišla ni instituciju koja nema samo obrazovnu ulogu već je u pravom smislu deo naše kulturne baštine u proteklih gotovo sto godina. Reč je o Alijansi Jugoslavija-Francuska i školi francuskog jezika "Jelena Anžujska", nazvanoj po prosvetiteljki francuskog roda srpskoj kraljici Svetoj Jeleni. Ova škola, koja je decenijama bila temelj obrazovanja buduće intelektualne elite - sada je, što zbog nesrećnog sticaja takozvanih objektivnih okolnosti, što zbog unutrašnjeg razdora, spala valjda na svoje najniže grane.
       "Posle zahlađenja međudržavnih odnosa, prijateljstvo je ishlapelo, ljubav gasne i sve je manje zajedničkih interesa u oblasti privrede, nauke, umetnosti. I Francuzi i Srbi moraju krenuti u potragu za svojim identitetima i odrediti svoje interese", kaže se u kratkom pregledu istorijata i ciljeva postojanja ove alijanse, sa potpisom njenog predsednika Svetomira Jakovljevića. Kako su naši odnosi sa Francuskom sada na potpuno suprotnom polu od istorijskog prijateljstva, uspeh je i sam opstanak ove alijanse, kao živog dokaza da smo nekad i te kako bili deo evropske kulture.
      
       Problemi
       Uzrok sadašnjeg teškog stanja u školi koja je godinama poznata kao izuzetno kvalitetna ustanova i u kojoj su temelje svog obrazovanja od najranijeg detinjstva, francuskog jezika i kulture sticale generacije đaka, pored objektivnih (ne)prilika, svakako leži i unutar same škole.
       Glavni problem nastao je kad je krajem jula prošle godine, posle dugotrajnog spora, škola ostala bez prostorija u Deligradskoj ulici u Beogradu. Za sve ove decenije nije joj dodeljen prostor na trajno korišćenje, tako da se na kraju, u najgorem mogućem trenutku, posle bombardovanja, našla bukvalno na ulici, prepuštena sama sebi. U novom prostoru, iznajmljenom u zgradi nedaleko od Hrama sv. Save upisalo se u tekuću školsku godinu svega pedesetak đaka, što bi se slobodno moglo opisati kao katastrofa, ako se ima u vidu optimalan broj od desetak puta više učenika. U tom prostoru ostala je Alijansa, a škola je potom, sa zakašnjenjem, počela da radi u Dositejevoj ulici, u centru grada, i uspela nekako da upiše 150 đaka.
       Tu su eskalirali problemi, da bi sada, pred kraj školske godine, dostigli tačku usijanja: profesori su tek krajem aprila, i to posle četiri neobične uzastopne isplate primili drugi deo plate za oktobar prošle godine, i to nešto ispod proseka u "običnim" školama. Na pritajeno nezadovoljstvo predavača koji nisu štrajkovali, ali su sve učestalije koristili bolovanja, predsednik Alijanse (koja je osnova škole) Svetomir Jakovljević odgovorio je pismenim obraćanjem roditeljima učenika i obećanjem da će se stanje, nastalo i "zamorom i nervozom profesora" ubrzo popraviti.
       U školi, nezadovoljstvo profesora i neizvesnost (nezvanično se pominje čak i mogućnost otpuštanja) samo su se pojačavali, a komunikacija predsednika sa njima faktički je prekinuta. Evo kako problem vidi svaka od strana: "Škola nije ni u kakvoj opasnosti, jer Alijansa nije u opasnosti", kaže u razgovoru za NIN Svetomir Jakovljević.
      
       Izdržljivost
       Direktorka škole Mirjana Ćurišić: "Valjda imamo prava da budemo obavešteni pod kojim uslovima ćemo raditi, kakva je naša i sudbina škole, pogotovu što jedini u Alijansi svojim radom stvaramo prihod. Niko od nas nije se bunio što nismo primali plate tokom rata, jer nije bilo ni prihoda pošto škola nije radila. Ali ne možemo prihvatiti odnos predsednika prema nama - na naša obraćanja za razgovor, odgovorio nam je da od sastančenja nema ništa."
       Predsednik Jakovljević ne slaže se sa konstatacijom da je problem i u prekidu komunikacije, a na primedbe da se nepotrebno plaća veliki i skup prostor za Alijansu, dok profesori ne primaju plate (a zarađuju ih) pomalo se, reklo bi se, i žesti: "Alijansa ima niz aktivnosti, od izdavačke delatnosti, preko humanitarnog rada, do održavanja odnosa sa svetom i potreban joj je prostor." Pri tom, napominje da će restrukturisana škola "onako kako mi odlučimo" biti bolja i jeftinija nego ikada.
       Mirjana Đurišić kaže da se od obećanja, i pored dobre volje, ne može živeti i pita zašto je sve urađeno naopako - logičnije je bilo najpre obezbediti prostor za školu, jer se i iz sadašnjeg na kraju godine moraju iseliti. "Pitanje je koliki nam je prag izdržljivosti. Do juna ćemo izdržati", kaže Mirjana Đurišić.
      
       BILjANA STEPANOVIĆ