Na Dan pobede nad fašizmom u Požarevcu je bilo vruće. Znoj se slivao sa čela devojaka u narodnoj nošnji, koje su pod suncem neumorno igrale pred izabranim zvanicama, znojili su se tehničari, koji su sa bine na centralnom trgu nekoliko sati puštali patriotsko-internacionalnu muziku. Na vrućinu su se žalili i momci u plavim uniformama, koji su u kombijima i džipovima čekali poziv na akciju. Znoj je padao sa temena nabildovanog, nervoznog momka u crnoj majici, crnim pantalonama i teškim zlatnim lancem oko vrata, koji se sa stotinak drugara zaputio u Požarevac kako bi odbranio levicu, humanost, maslačak u travi i plavu traku na vetru. Temperaturu je teško podnosila i Slavica Veljković, starica u crnini, kojoj su prethodne noći bez obrazloženja uhapsili dvojicu sinova, Momčila, aktivistu "Otpora", i Mileta, dopisnika Bete i "Blica".

      Na Dan pobede nad fašizmom u Požarevcu je bilo vruće. Znoj se slivao sa čela devojaka u narodnoj nošnji, koje su pod suncem neumorno igrale pred izabranim zvanicama, znojili su se tehničari, koji su sa bine na centralnom trgu nekoliko sati puštali patriotsko-internacionalnu muziku. Na vrućinu su se žalili i momci u plavim uniformama, koji su u kombijima i džipovima čekali poziv na akciju. Znoj je padao sa temena nabildovanog, nervoznog momka u crnoj majici, crnim pantalonama i teškim zlatnim lancem oko vrata, koji se sa stotinak drugara zaputio u Požarevac kako bi odbranio levicu, humanost, maslačak u travi i plavu traku na vetru. Temperaturu je teško podnosila i Slavica Veljković, starica u crnini, kojoj su prethodne noći bez obrazloženja uhapsili dvojicu sinova, Momčila, aktivistu "Otpora", i Mileta, dopisnika Bete i "Blica".
       "Kad sam čula da mi uhapsiše i drugog sina, samo sam pala na zemlju. Ja sam preživela i onaj rat, i ovi ratovi, ali ovo je gore od svega", objašnjava starica događaje što na zastrašujući način prevazilaze nivo lokalne, komunalne politike. Ovde se lomi sudbina srpske politike, kažu vispreni požarevački opozicionari, novinari i nazadovoljni građani, koji u svakom sukobu i incidentu vide istorijski prelom. Prodavačica cigareta se ne upušta ni u kakve političke razgovore, kratko ocenjujući da nas "samo Bog spasava od građanskog rata i ovih ludaka".
      
       U prolazu
       Dan uoči velikog mitinga opozicije, u Požarevcu nije bilo moguće videti nijedan plakat, letak kojim se najavljuje miting opozicije. Na stubovima su se, međutim, mogli videti plakati progresivnih snaga koje žele da rade, doprinose ovoj zemlji i otvaraju nova radna mesta (diskoteka "Madona" traži konobare, "Bambi", fudbalska utakmica dva seoska kluba). Svi su, ipak, bili obavešteni o opozicionom mitingu. Svega nekoliko ljudi je znalo da će tog dana zapravo biti održan veliki levičarski hepening i da u gradu nikakve opozicione manifestacije ne mogu da se održe.
       Predsednik Okružnog odbora Srpskog pokreta obnove Živadin Jotić kaže da ga je noć uoči mitinga pozvao načelnik policije, zatražio da ga pogleda u oči i obeća da neće biti incidenata. "Obećao sam mu i zatražio od njega da neće sprečavati ljude da dođu na miting. I on mi je to obećao." Sutradan mu je prvi policajac grada Požarevca rekao da ne može da ga primi jer mu je u posetu iznenada došao visoki policijski general iz Beograda. Kada su u posetu hteli da dođu opozicioni lideri i njihovi simpatizeri, niko iz požarevačke policije nije hteo da ih primi. "Želim sada da ga vidim i zatražim da me on pogleda u oči", kaže Jotić dok u stranku stižu vesti o novim poduhvatima pravne države i gde su sve i sa kojim obrazloženjima zaustavljene pristalice opozicije.
       Da opozicioni miting ipak neće proći, videlo se u ponedeljak u kasnim popodnevnim satima, kada je ispred sedišta SPS-a stiglo šest tamnih limuzina nemačke proizvodnje i beogradske registracije. U zgradu je, između ostalih, ušla i predsednica JUL-a Mira Marković i niz republičkih funkcionera, rodom iz Braničeva. Pošto su se tog dana setili da i ove godine Dan pobede pada 9.maja, udružena levica je odlučila da pokaže kako se i sada na tom mestu bori protiv fašističkih nemani, aveti i falangi. Te noći je grad oblepljen plakatima kojim se građani pozivaju na narodni zbor u obližnjem spomen-parku Čačalica, a njegovi nepravilno orijentisani stanovnici i novinari iz ostatka sveta pozivani na informativne razgovore.
      
       Spremljene daske
       Sutradan su u park, na kojem su fašisti streljali 3 000 rodoljuba, spontano u autobusima i u disciplinovanim kolonama došli radnici, đaci, vojnici i sav slobodoljubiv svet, ali su počeli da napuštaju taj skup još dok je hor pevao "Zalud preti ponor pakla". Usledili su prizori iz nekadašnjih Filmskih novosti, u kojem su se hor i bleh-muzika bavili partizanskim pesama koje su prekrili ruže, snjegovi i šaš. Između dve pesme o Dalmaciji i mornarima, čeličnim plavim pticama koje štite nebo iznad nas, Titu koji ide preko Romanije, đaci su diskretno napuštali istorijski događaj, a predsednik lokalnih socijalista poručio da "mi danas, sa ovog mesta poručujemo da fašizam neće proći".
       Dva sata kasnije, čovek koji se pored bine trudio da uverljivo glumi autoritet glasno poručuje momcima u dresovima SPS da ne brinu "ako ovi navale, jer imamo spremljene daske ispod bine". Zatim počinje beskrajni umetnički program, sačinjen od nekoliko dirljivih pesama, jedne recitacije, spleta narodnih igara i govora nepoznate osobe. Dok je trajao miting, ministar policije Vlajko Stojiljković, funkcioner SPS-a Uroš Šuvaković, medijska zvezda sa levice Nemanja Đorđević i lokalni čelnici stajali su po strani u 'ladovini, pogleda usmerenog prema opozicionarima, koji su sa leve strane skandirali neugodne parole. Ispred bine stajala je grupica pravovernika sa parolama, slikama jugoslovenskog predsednika i iskrenim levičarkim uverenjima. Partijski funkcioneri su ih gledali s izvesnim čuđenjem.
       Simpatizeri se nisu bez razloga izlagali suncu jer su sa razglasa imali prilike da čuju sledeće pesme "Volimo te otadžbino naša" (11 puta), himnu "Hej Sloveni" osam puta, "Marš na Drinu" (instrumentalna verzija sedam, a vokalna pet puta). Čula se i "Vostani Serbie", koju veoma rado svih ovih godina slušaju na mitinzima "demokratsko-fašističke" opozicije, ali i stare, komunističke pesme koje se slušaju samo u kožnim mantilima, sa pesnicom na čelu i prstom na obaraču - "Budi se istok i zapad" i "Internacionala". Kada je masa od 200 simpatizera počela da se dosađuje, napravljen je miks od državne himne i "Internacionale", ali je masa ko masa nastavila da gleda na sat i pita se kada će drug Vlajko otići. Tako je završena priča koja bi za nekog komediografa mogla da posluži kao građa od neprocenjive vrednosti.
      
       Priče o biznismenima
       Prvi čin požarevačke tragedije dogodio se u glavnoj ulici, ispred kafića "Pasaž", čiji je vlasnik respektabilni biznismen Zoki Roleks, za koga kažu i da je prijatelj Marka Miloševića. Levica je, pre sudija i policije, ustanovila da je reč o pokušaju ubistva, opozicija se ne slaže sa takvom konstatacijom, a novinari imaju izvesnih problema u konverzaciji sa učesnicima tog nemilog događaja. Oni na koje je, kako tvrdi JUL, izvršen atentat nerado razgovaraju, dok njihovi navodni napadači žele da pričaju, ali su novinari svesni da svaka izjava košta nekoliko stotina hiljada dinara. U svakom slučaju, "atentatori" su zverski pretučeni i kod njih nije pronađeno nikakvo oružje kojim je navodni napad izvršen.
       Građani Požarevca, izgleda, znaju ko je u čitavom trileru igrao ulogu negativca, ko bi to trebalo da bude u zatvoru, a ko na slobodi. To, izgleda, zna i istražni sudija Okružnog suda u Požarevcu Boško Papović, koji je utvrdio da nema osnovane sumnje da su trojica aktivista "Otpora" pokušali ubistvo. "Radio sam po svojoj savesti, znanju i striktno primenjujući Zakon o krivičnom postupku. Savest mi je potpuno mirna", rekao je Papović i najavio odlazak na godišnji odmor, potom i odlazak u penziju. Toliko o pokušaju ubistva.
      
       Slike džipova
       Čitav događaj je ipak preuzeo ulogu grudve od koje valjda treba da se napravi lavina opštenarodnog nezadovoljstva. Ostaje, međutim, nejasno da li je Požarevac odgovarajuće mesto za početak opozicionog otpora. Statistički podaci govore da požarevačka opština zauzima drugo mesto u Srbiji po visini mesečnih zarada (6 000 radnika u Elektroprivredi Srbije, 1 500 u uspešnom preduzeću "Bambi"), ali standard građana presudno zavisi od osoba čiji rođaci rade u zapadnim zemljama. "Bio sam skoro u Kragujevcu, i mogu ti reći da je ovo pravi raj u odnosu na njih. Naš problem je što ljudi nikako ne mogu da se opuste, oseća se nešto u vazduhu, vi novinari to zovete pritisak, a ja mislim da je to nešto jače od toga", priča mladić, koji je na glavnom trgu uporno čekao da se pojave lideri iz Beograda. Kad je obavešten da se miting otkazuje, odgovorio je da ne veruje u policijske podmetačine.
       U Požarevcu se živi bolje nego u nekim drugim gradovima, ali se ta lepota nekako ne oseća noću, kada po gradu počnu da kruže džipovi sa nervoznim vozačima. "Oseća se užasan strah, jer shvatiš da postoji nešto iznad svega, da za njega ne postoje zakoni, policija, sudstvo, a o Bogu da ne govorimo", kaže jedan od opozicionara, koji je molio da se njegovo ime ne navodi.
       Predsednik odbora Demokratske stranke Srbije Slavoljub Matić smatra da Marko Milošević nije politički suparnik lokalne demokratske opozicije. "Ako se gospodin Milošević kandiduje na narednim izborima i dobije poverenje građana, mi ćemo u njemu videti suparnika i rivala. Mi, dakle, želimo da gradom rukovodi onaj ko je pobedio na izborima i, ponavljamo, problem u ovom gradu nije nastao ispred kafića 'Pasaž', već traje veoma dugo. To što se dogodilo samo je plik koji je izbio na bolesnom organizmu."
      
       Glavni motiv
       Iako su nezavisni mediji skloni da pišu svašta o drugu Marku, jasno je "kao Dan pobede" da je on najbolje godine života uložio e da bi mladim ljudima iz Požarevca omogućio da imaju gde da đuskaju, surfuju po Internetu i toboganima u Bambilendu. "Sada su svi navalili na Marka i svima smeta njegov uspeh. Što oni nešto ne rade, nego samo čekaju da im pošalju pare sa Zapada. Dečko je stvarno super, kao i njegov otac, sve je sam postig'o i što ih ovi dušmani više mrze, ja ih više obožavam", kaže jedan od 172 (učesnike je brojala tročlana komisija) neumorna učesnika antifašističkog mitinga, između dva revolucionarna potpurija sa zvučnika. Opoziocionari su spremni da kažu koju o njegovom liku i delu, ali ne pod svojim imenom i prezimenom.
       Neposredno po oslobođenju, Momčilo Veljković kaže da je mogao i tog dana da prođe pored kafića "Pasaž", skrene pogled na drugu stranu i izbegne pretnje, batine i uvrede. "Jednostavno nisam mogao. Užasno bih se osećao da sam ćutke prošao pored druga, koga kinje iz dana u dan. Ovde mi se nešto skupilo", kaže, pokazujući na sopstveni želudac. Zatim pokazuje na ranu na glavi, koja nije previjena od trenutka kada je glavom nasrnuo na dršku od pištolja nepoznatog napadača. Njegov kolega Radojko Luković svestan je da njegovo lice gledaju kao svojevrsnu izložbu nehumanosti. Podlivi, polomljen nos, velika crvena tačka u oku. "Sada vidim bolje nego pre. Vidim i u budućnost, vidim da padaju za tri meseca", ponavlja Luković na pitanja o njegovom oku, jer se govorilo da ga je izgubio. "Nisam se uplašio, oni su se uplašili i sve što rade, rade iz straha", dodaje Luković, koji je desetak sati kasnije ponovo uhapšen.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ
      
      

Nasilje        Fotoreporter NIN-a Branko Belić je, bez objašnjenja, priveden u policijsku stanicu gde mu je, takođe, bez objašnjenja, oduzeta oprema. U kasnim večernjim satima, oprema je vraćena, ali ne i filmovi sa tog veličanstvenog skupa. Oduzeti su i prazni filmovi, kao i audio-kaseta, na kojoj nije snimljen nijedan sagovornik iz Požarevca. Belić je, ipak, "spasao" desetak kvadrata.

      
      

Znamenici        Požarevac je za istoričare značajan kao mesto u kome su 21. jula 1718.godine Austrija i Venecija potpisale mirovni sporazum sa Turskom, kojim je Otomanska imperija izgubila severnu Srbiju, Banat i pojas uz Savu. Kasnije je bio poznat po vojvodama Petru Dobrnjcu, Milenku Stojkoviću, slikarki Mileni Pavlović-Barili, fizičaru Pavlu Saviću, pravniku Radomiru Lukiću, glumcu Milivoju Živanoviću. Iz tog grada su u politički proboj krenuli Ratko Marković, Vlajko Stojiljković, Leposava Milićević, Milisav Milenković, Dragan Kostić, Andra Milosavljević...Nešto pre njih u tom kraju su politički stasali Slobodan Milošević i Mirjana Marković. Građani Požarevca i danas pričaju da je to jedini grad u kome se povremeno može videti "kako Sloba vozi audi" ili se njegova žena šeta ulicama rodnog grada.