NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Odmori se, Sizife!

Težak je Sizifov posao, gura kamen uzbrdo, uz nos i sebi i drugima: preraspodeljuje šećer, ulje, brašno, benzin, dizel, cement, meso i ekonomske gluposti

      Pojedini subjekti...ispoljili su slabosti, i svoj deo posla nisu obavili kako treba"- ko bi rekao da će se ovakav tekst pojaviti u listu "Politika" (i to ne u nekom "Vremeplovu"), u trenutku kad se srpska vlada prosto guši od tržišnih sadržaja, i to još u saopštenju jedne deklarativno antikomunističke stranke, članice vlade.
       Subjekti koji su pokazali nedovoljnu patriotsku svest su možda seljaci koji ove godine nisu zasejali dovoljno šećerne repe
       (20 000 hektara manje od plana), zbog čega će vlada i naredne godine morati da administrativno raspodeljuje šećer. Takvi su se neprijatelji države - kako su ih okarakterisali radikali - izgleda opasno namnožili. Srpski ministar poljoprivrede Jovan Babović rekao je da u Srbiji ima 250 000 hektara neobrađene zemlje, a neki koji tu oblast prate duže i prilježnije, tvrde da je vladina evidencija aljkava i da je zaparloženih njiva i više.
       Da zadržimo odgovarajući "tržišno orijentisani rečnik", izgleda da srpske vlade, u kojima manje-više sede sve isti likovi, u poslednjih deset godina nisu pokazivale dovoljnu budnost pa se, eto, desilo da je 1991. godine bilo neobrađeno samo 71 000 hektara zemlje, a danas gotovo četiri puta više. Sada će toj pojavi po kratkom i prekom postupku doći kraj jer je vlada upravo smislila izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu i ekspresno ih provukla kroz srpski parlament prošle nedelje. Evo vladinog ekonomskog rezona: ko ne seje, moraće da plati vladi, a ko seje, njemu vlada neće platiti.
       Zvuči šašavo, ali baš deluje. Neko ko ne poseduje ekspeditivnost radikala i ingenioznost socijalista pomislio bi da je možda bilo zdravije obratno: porazmisliti o stvaranju uslova da seljaci pronađu ekonomski interes da iskoriste prirodne prednosti Srbije i postanu veliki i bogati proizvođači i izvoznici hrane. Primer za to je, da tako kažemo, bio na susednoj njivi, trebalo je samo pogledati: ove godine će biti zasejano soje više od plana jer se pokazalo da je njeno gajenje profitabilno.
       Neki (valjda šereti?) presavili su tabak i pisali Saveznom ustavnom sudu tvrdeći da su izmene zakona u neskladu sa, u tom najvišem dokumentu zemlje, proklamovanom tržišnom privredom, i sijaset drugih saveznih zakona. I još su tome dodali jednu važnu dilemu - ko će, u stvari, odmeravati kada se tačno može reći da je neka zemlja zaparložena? Da li će biti kažnjeni oni kojima je njiva nezasejana jer je zbog vladine nebrige oko nasipa i brana, ostala poplavljena? Da li će nastradati oni koji su umesto dizela dobili samo bonove, ali nisu mogli da ih iskoriste? Da li bi kojim slučajem kažnjeni seljaci i poljoprivredna dobra mogli dugovanja za kazneni porez da "prebiju" sa (znatno većim) dugovima koje država ima prema njima, jer još nije platila preuzeti rod? Da li bi neko u ovoj zemlji mogao da se požali sudu (i da ovaj to još uvaži) što je vlada prekršila poreske propise i uvela ad hoc porez, na koji nema pravo? Ili oni koji se žale da treba da plate kaznu i zato što su uopšte pomišljali da vlada nije bezgrešna?
       Jer državni i partijski poslenici prosto stradavaju na ovim zamršenim poslovima. Srećko Minjović, pomoćnik srpskog ministra trgovine, nedavno se požalio "Ekonomist magazinu" da je raspodela ulja "Sizifov posao" jer, kako je objasnio, ako neki proizvođač (u ovom slučaju okrivljen je "Dijamant") samo deset dana ne isporuči odgovarajuće količine trgovinama, nastane haos.
       Još je upečatljiviji primer lokalnog odbora SPS-a Pomoravlja, na čiju će se inicijativu (odabranim korisnicima) isporučivati cement po ceni koju je utvrdila Vlada Srbije, a ne po tri puta većoj po kojoj je prodaju privatnici (nepatriote sumnjaju da su ti privatnici takođe prijatelji Vlade Srbije). Kako pišu dnevne novine, i građani drugih regiona Srbije željni su da nabave cement po vladinoj ceni, pa je sad samo pitanje kako pronaći pravu partijsku i državnu "vezu" koja će da organizuje preraspodelu.
       Težak je Sizifov posao, gura kamen uzbrdo, uz nos i sebi i drugima: preraspodeljuje šećer, ulje, brašno, benzin, dizel, cement, meso i ekonomske gluposti.
       Neki ekonomisti tvrde da je država, sve da bi pokrila posledice svog besmislenog ponašanja, duboko zabasala u vode državno planske ekonomije, drugi u to ne veruju. Ne zato što im srpski ministri deluju kao klasici liberalne ekonomije, već zbog toga što prosto zdravorazumski smatraju da je za plansku ekonomiju potrebna mnogo ozbiljnija, efikasnija i sposobnija grupa ljudi da je sprovodi, od ove naše. Zastupnici tog mišljenja veruju da je ovo što imamo administrativna ekonomija u kojoj se palijativnim, zbrda-zdola skupljenim merama, na papiru uređuje ono što je u stvarnosti neuređeno i u debelom haosu.
       Tu gomilu laži (stalno uveravanje da nam sve baš cveta), nesposobnosti (gubici su kao posledica ovako vođene ekonomije prošle godine dostigli 20 odsto društvenog proizvoda) i nemorala (zasipanja javnosti sve novim obećanjima), profesor Ljubomir Madžar nazvao je nepristojnošću vlasti.
       U nekoj drugoj zemlji Sizif bi bio otpušten i prinuđen da se bavi nekim korisnijim poslom. U ovoj, svi guramo kamen, kako je Sizif naredio.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu