("Obnovljena religija", NIN br. 2574)

      Polovično, politikantsko instrumentalizovanje vere i Crkve u školi (preko Svetog Save, školske slave, i velikih praznika - Uskrsa i Božića) ne može imati integrativnu ni kulturnu, pogotovu ne spasiteljsku misiju kakva se od crkava prvenstveno očekuje.
       O školi i obrazovanju kod nas se decenijama misli na parče. Shizofreni i dvolični, nismo spremni da sa vrednosnog i filozofskog stanovišta stupimo u smislen i plodotvoran dijalog o hrišćanskim i humanističkim načelima, o odnosu ljudskog i božanskog, da tragamo za mogućnostima saradnje otvorene, moderne škole i Crkve kao zajednice ljubavi. U takvom dijalogu nema dileme kakvim činom i kojom mišlju se štiti život, kojom podržava smrt. Potrebu za smislom i stremljenjem životu imaju i vernici i nevernici.
       U anketi, NIN je postavio više pravih pitanja. Može li se prepoznati tendencija u vrednosno neutralnoj interpretaciji, otkriti kako treba u pitanjima i tumačenjima odgovora shvatiti suštinu problema?
       Koja, čija nauka (SANU?!) danas nudi nama, o nama, životu današnjem i sutrašnjem prave odgovore? Dobro je da su za istraživače NIN-a Crkva i vera iznad naših prolaznih nesporazuma, predstavljaju superiornu sferu vrednosti u odnosu na nauku, različita ljudska domišljanja, pa i onima iz reprezentativnog uzorka svekolike Srbije. Po svemu sudeći, stav je većine ispitanika, i "grešnog naroda srpskog", da Bog i Crkva predstavljaju Večno dobro, bez obzira na to šta činile pojedine vladike ili "struje u SPC", i šta mi mislili o tome. Hvala Bogu da se NIN ne raduje našim svađama i nesporazumima, svađama i različitostima, nego ističe ono što "ohrabruje": vladika Artemije "daje nadu ljudima što su dole".
       Ne želi NIN da bude pametniji od anketiranih. Mudar je i delikatan koliko je to moguće ljudskom umu u ovom nesigurnom vremenu netrpeljivih, svađe svih sa svima: priznaće da je potrebno razgovarati, da uistinu "razgovoru među Srbima nikad kraja", da je teško i slutiti koliko će još vremena ovaj narod provesti na Golgoti.
      
       Prof. dr Isidor Graorac,
       Novi Sad