NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Šta da se radi
Oprez
 

Vladan Vukosavljević

Moramo se pomoliti Bogu da nas sačuva iskušenja koja može doneti sindrom Čukur česme

      Spisak nevolja u kojima se nalazi naš narod i ono što je ostalo od srpske države dugačka je i nezavršena lista nesreća, od čijeg produžavanja strepi i nad kojom se užasava svaki građanin Srbije. Bahati i neodgovorni režim pokušava da nasiljem, verbalnim i fizičkim, ubedi skoro sasvim posustali narod u lepotu "carevog novog odela" i da bez obzira na cenu produži vlast, praveći strategiju opstanka od danas do sutra. Čemu se nadaju i gde vide izlaz iz odgovornosti za sve što su nam učinili, teško da razuman čovek može da pretpostavi.
       Korupcija je već odavno razorila sudstvo, policiju, zdravstvo, državne institucije, droga je u školama i na ulici, organizovani kriminal je gospodar života i smrti nas i naše dece, osionost novih bogataša vređa naš ukus. Da li se iko više seća šta to behu ponos i čast?
       Srpski narod se našao u skoro bezizlaznom položaju između čekića i nakovnja. Čekić je ohola, silna i bezdušna vlast moćnih zemalja modernog doba, na čelu sa SAD, koja ogromnom vojnom supremacijom i brutalnom silom, ne prezajući od ratnih zločina, pokušava da prikrije političku impotenciju i neznanje svoje diplomatije, neukost svojih stručnjaka za Balkan i svoju suštinsku neodgovornost pred istorijom, te pokušavajući da slome Miloševića sa prljavom vodom i dete izbacuju iz korita.
       Nakovanj čine nedemokratski, postkomunistički režim i njegovi satrapi, čija zlodela i pogrešnu politiku srpski narod neće moći da zaboravi, sve i da želi, jer će ga na njih podsećati bezbrojne humke srpske mladosti i rušenje i uništavanje ideja u koje su utkani napori i ideali mnogih generacija Srba.
       S druge strane, da nevolja bude veća, srpska opozicija u protekloj deceniji nije iskoristila svoju istorijsku šansu. Kada su napadali Miloševića, činili su to nejako i nemoćno, a kada su s njim delili vlast ili krotko sedeli na kanabetu naših nesreća, bili su sramota jednog ionako teškog vremena i jeftini granginjol jednog lukavog uzurpatora. Tamo gde je na vlasti, opozicija u dobroj meri nije uspela da obuzda juriš svojih funkcionera na kioske, potkrovlja, da spreči korupciju kod izdavanja građevinskih dozvola, urbanistički haos i jadno i sramotno bogaćenje svoje nomenklature pred očima gladnog i promena željnog naroda. Izuzetaka, čak vrlo časnih u tom jurišu novih partizana na svoj deo Dedinja i tatarsku pljačku građana bilo je, ali je ukus posle svega odviše gorak da bi srpska opozicija izdržala kritiku i osudu koje će joj istorija neminovno doneti.
       Ipak, oni su u ovom trenutku, škripavi, viseći, ali ipak most preko koga Srbija mora da pređe u demokratiju i bolje sutra. Srpska opozicija mora pred narod izaći sa jedinstvenom listom, staviti sve svoje svađe i raskole u stranu, a Srbiji ponuditi zajedničko rušenje Miloševića, ali i nove prve, prave demokratske izbore posle ne više od godinu dana od promene vlasti. Sve to sa slobodnim medijima, međunarodnom pomoći i ukidanjem sankcija, jedini je put koji pred sobom imamo.
       Šta da se radi ako tako ne bude? Ne smemo zaboraviti da nam nad glavom više nego ikad visi Damoklov mač građanskog rata. Opcija koja se po svaku cenu mora izbeći. Previše krvi prolio je naš mali i preduzimljivi narod, da bi i jedna kap više smela biti prolivena na oltaru nečije pogrešne politike, zatrčljive pameti pojedinih lidera i neodgovornih procena. Srbija nema većeg bogatstva od života svojih građana, a fatalna iskustva naših roditelja, moraju novim generacijama biti kamen mudrosti za prepoznavanje puta kojim se više ne sme hodati.
       Moramo se pomoliti Bogu da nas sačuva iskušenja koja može doneti sindrom Čukur česme. Provala neobuzdanog nasilja koje prouzrokuje ozbiljan, ali već viđen incident koji lančanom reakcijom kao domine ruši sve ograde opreza i zdravog razuma. Uslovi za takvu nesreću, nažalost, prisutni su u našoj svakodnevici u tolikoj meri da ne možemo isključiti ni takav scenario, ali moramo biti spremni da izbegnemo iznenađenja. Narod Srbije na šahovskoj tabli istorije ima dobijenu poziciju, a protivnik je u cajtnotu. Ne sme da se ispusti prednost koju takav položaj nosi. Objektivno, bez obzira na sve, Miloševiću i njegovim pajacima zastavica neumitno pada.
      
       (Autor je dipl. pravnik iz Beograda)
      


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu