NASLOV: "Erin Brokovič - sama protiv svih"
REŽIJA: Stiven Soderberg
SCENARIO: Suzana Grant
ULOGE: Džulija Roberts, Albert Fini, Aron Ekhart, Piter Kojoti

      Vuk Pavlović
      
       Mladi američki reditelj Stiven Soderberg je eksplozivno debitovao provokativnim nezavisnim filmom "Seks, laži i video-trake" 1989. i osvojio Zlatnu palmu u Kanu, da bi posle nekoliko nekomercijalnih dela tek odskora pristao da radi za mejnstrim ("Opasna romansa", "Englez"). I mada "Erin Brokovič - sama protiv svih" proizilazi iz holivudske produkcije, radi se o svojevrsnom paradoksu pošto ovo ostvarenje snažnog rediteljskog pečata i probojne dramske priče gotovo da nema dodirnih tački sa klasičnim Holivudom - to je, maltene, kamerni film čiji je najveći deo budžeta otišao na basnoslovni honorar glavne glumice Džulije Roberts (20 miliona zelembaća).
       Naslovna junakinja ove istinite savremene priče je Erin Brokovič (Džulija Roberts), mlada samohrana majka koja sa troje sitne dece živi u skromnoj periferijskoj kućici. Da bi isplatila dugove, zapošljava se kao sekretarica u maloj firmi svog nekadašnjeg advokata Eda Mesrija (Albert Fini). Iako joj njen nezgodan karakter i oštar jezik konstantno stvaraju probleme, Erin postepeno zadobija poverenje luckastog Eda, i on joj poverava slučaj manipulacije u malom mestu u kome je fabrika gigantske hemijske kompanije zagadila vodu za piće nedozvoljenim supstancama, pri čemu su njeni zvaničnici ubeđivali stanovništvo da je voda zdrava. Posledice - skoro 700 teško, većinom kancerogeno obolelih ljudi. Erin je detaljno istražila slučaj, i Edova firma pokreće opasnu borbu dugu dve godine protiv kompanije, ne bi li bolesnici od nje izvukli obeštećenje.
       Scenaristkinja Suzana Grant je krajnje studiozno prišla problematici rasvetljavanja smrtonosnih mahinacija i isterivanja pravde tamo gde Justicija ima šanse na uspeh koliko i Miki Maus protiv Godzile - u borbi običnih, malih ljudi protiv prebogatog i uticajnog industrijskog koncerna - bez obzira na to što je film zasnovan na stvarnim događajima i što su čelnici pomenutog koncerna ipak morali masno da plate za svoje gadosti. Zatim, Grantova je veoma inteligentno splela tragični slučaj potrovanih ljudi sa paralelnom pričom o unutrašnjem životu glavne junakinje, i taj spoj ima krucijalnu važnost za poimanje i funkcionisanje čitave storije, jer je upravo samosvojni i uporni mentalitet Erin Brokovič iščeprkao navedeni slučaj, i poput motornog zamajca ga doveo do suda.
       Možda bi se neki manje smeli ili neiskusniji reditelj izgubio u kompleksnoj postavci scenarija "Erin Brokovič", no čini se da je takav izazov samo pogodovao reditelju Soderbergu. Osobenost njegovog stila je da u prvi plan izbacuje odnose među ljudima, a kako je ova priča na tome i bazirana, on ih je vešto iznijansirao i nadogradio, te je atmosfera filma imala notu mračnog realizma (što baš i nije osobina holivudske produkcije), ublaženu prvoklasnim crnohumornim dijalogom, i otkačenim drugarstvom između Erin i advokata Eda. S druge strane, Soderberg je potresne scene (bez grama patetike) izvrsno uklapao sa onima iz advokatske branše i iz Erininog života, čime je tempo radnje postupno i precizno doziran, da bi u finišu dostigao emocijama nabijeni vrhunac. Bilans Soderbergovog poetskog viđenja ove priče je vrlo dobar film, u kome briljira veteran Albert Fini, a Džulija Roberts ostvaruje svoju verovatno najbolju ulogu, ni nalik onim iz sladunjavih komedijica po kojima se do sad isticala