NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Škola u rasejanju

Na jugu Srbije nikla je nova akademska mreža, a Rada Trajković misli da će to podstaći iseljavanje Srba sa Kosova. Konačna ili bar trajnija njena sudbina još se ne naslućuje

      Sa egzodusom Srba sa Kosova i Metohije u centralnu Srbiju , posle gotovo pune tri decenije postojanja u Pokrajini, preseljen je i Prištinski univerzitet. Procenjuje se da je oko 18 000 mladih, koliko je studiralo na Kosovu, prinuđeno da promeni režim i uslove studiranja i školovanja. Želeći da očuva kontinuitet raseljenog Prištinskog univerziteta, država je zabranjivala svaki pokušaj premeštanja studenata iz Prištine na neki drugi univerzitet u zemlji stvarajući, na jugu Srbije, novu, krajnje neobičnu akademsku mrežu. U mestima gde teško opstaju i srednje škole.
       Rektorat Prištinskog univerziteta smešten je u Kruševcu, u samom centru grada, u tržnom centru koji Kruševljani zovu Kocka. Prostor je solidno adaptiran za potrebe rektora, prorektora i službenike Univerziteta koji su posebnim ulazom odvojeni od ostalog sveta koji u Kocku dolazi uglavnom da pazari.
       Rektor Jagoš Zelenović bio je izričit u odbijanju da o načinu funkcionisanja nastave i eventualnim problemima sa kojima se suočavaju studenti i profesori govori za NIN. Na ovom mestu nije se moglo saznati čak ni to koliko studenata trenutno studira na Prištinskom univerzitetu. "O svemu ćete biti obavešteni na konferenciji za novinare", ljubazno je saopštila sekretarica dodavši da ne zna kada bi takav susret sa novinarima mogao biti upriličen.
      
       Bolji dani
       Preko ulice, u zgradi Doma sindikata, u kojoj su takođe butici, kancelarije advokata i raznih preduzeća nalazi se i Dekanat Prirodno-matematičkog fakulteta. Službe fakulteta dele treći sprat sa lokalnim SUBNOR-om, Udruženjem boraca rata 1990. godine, advokatima, trgovcima nekretninama i detektivima agencije "Kondor"! Na istom spratu nalazi se i kancelarija JP Elektroprivrede Srbije za Kosovo i Metohiju.
       Studenti pet odseka ovog fakulteta razbacani su po gradu, pričaju zaposleni. Nastava se odvija u učionicama Više škole za vaspitanje i obrazovanje, Medicinske škole i Više tehničko-tehnološke škole. Biolozi i matematičari slušaju predavanja i na Radničkom univerzitetu. Zaposleni i studenti kažu da se nastava, uz sve poteškoće, ipak održava u regularnim okvirima. "Dolazim na ispite i polažem bez problema", objašnjava apsolvent biologije koji se predstavlja kao Varvarinac.
       "Izmene su u tome što, budući da nema laboratorijskog pribora, nema klasičnog praktičnog dela ispita već se ono što bi se radilo usmeno prepričava. Meni je jedino žao što se generacija pogubila i raštrkala kojekuda."
       Sudeći prema obaveštenjima na oglasnoj tabli, čine se napori da se i to ispravi. Tako se apsolventi PMF-a pozivaju na apsolventsko veče u restoran "Vinjak 5" gde će im se pridružiti i oni koji su prošle godine, zbog bombardovanja, propustili svoje slavlje.U administraciji Fakulteta ističu da uprkos svemu ne jenjava interesovanje za ovaj fakultet i da je na prošlogodišnjem upisnom roku prijava za upis bilo kao i ranije, ako ne i više.
       Ionako se studentima ovog fakulteta smeše bolji dani, odnosno bolji uslovi za rad. Adaptira se zgrada u kojoj će svi odseci i administracija konačno biti objedinjeni. Vest je toliko dobra da su svi spremni da zanemare činjenicu da se zgrada budućeg fakulteta nalazi u sklopu kruševačkog Vaspitno-popravnog doma. U izgradnji je i zgrada Poljoprivrednog fakulteta, koja se nalazi u selu Mačkovac, na putu ka Trsteniku.
      
       Ovo je nula
       Inače, zaposleni na fakultetima uglavnom su sa Kosova. Problemi ovih ljudi, a to će ponavljati svi, nisu vezani isključivo za fakultet i nastavu. Zapravo, mnogo ih više muči raseljenički status. "Svako se snalazio kako je stigao. Tako su nam sada deca u jednom gradu, muževi u drugom a mi u trećem... Pa kako preživimo", prokomentarisaće jedna službenica PMF-a, uz molbu da ostane anonimna.
       Kruševački medicinski centar domaćin je, silom prilika, prištinskom Medicinskom fakultetu na kome studira oko 2 000 studenata. I ovde se, posle prvobitne konfuzije, sve dovodi u red, naročito opremanje učionica i osvajanje prostora za teoretski deo nastave. Ni dekan ovog fakulteta nije mogao da razgovara za novine ali su ponešto rekli studenti. "Mi smo u Prištini imali idealne uslove u svakom pogledu. Kada smo došli u novembru 1999, sve je bilo dosta haotično i nije baš funkcionisalo kako treba. Sada je daleko bolje, nije idealno, ali je moguće bez većeg oštećenja pratiti studije", smatra Mihailo Vukmirović, Cetinjanin, student šeste godine, i ističe da će i postdiplomske studije nastaviti u Kruševcu.
       Ima i drugačijih mišljenja. "U poređenju sa Prištinom, ovo je nula", govore uglas studentkinje četvrte godine iz Prizrena i Istoka. "Ovde fale pacijenti a bez njih nema mogućnosti da se nešto nauči. Na hirurgiji, recimo, nemamo pristup u sale!" Gotovo bez izuzetka, studenti primećuju da ih kolege iz Kruševca nisu baš najbolje primile te da se u tamošnjim bolnicama često osećaju kao uljezi. Po starom srpskom običaju, i ovde već postoji podela na starosedeoce i došljake koje domaćini često nazivaju i - Šiptarima.
      
       Potcenjivanje
       S druge strane, gotovo jednoglasno studenti hvale svoje profesore i asistente. "Oni se svojski trude da izvuku neki maksimum iz ovih uslova", pričaju Vlada iz Peći, Miljan i Saša iz Beograda, studenti druge godine. "Žao nam je kada čujemo kako nas kolege sa drugih fakulteta potcenjuju. Kao, ovde svako ko dođe, taj prolazi. To nije tačno, kriterijum je ovde prilično strog, čak, čini se, i pooštren otkad smo se preselili. Ponekad se molimo Bogu da nam na ispitu dopadne gostujući profesor iz Beograda ili Novog Sada jer se kod njih lakše prolazi." Konačno, u poređenju sa studiranjem na Kosovu, ovo u užoj Srbiji mnogo više košta. Uglavnom se stanuje privatno jer doma nema, a cene soba i stanova su, shodno zakonima ponude i potražnje, porasle pa se tako soba teško može naći jeftinije od 70 maraka. Ovo predstavlja naročit problem za studente koji su sa Kosova i čiji se roditelji nalaze u izbeglištvu po Srbiji. Njima je država još na početku obećala po 2 000 dinara jednokratne pomoći ali novac nikada nije isplaćen. Kao i drugi, imaju pravo da konkurišu za studentske kredite (300 dinara) a jedina im je olakšica što bonove za ishranu dobijaju besplatno.
       Studentska menza otvorena je u Kruševcu marta ove godine, u restoranu "Olti" gde se već nekoliko godina pripremaju jeftini obroci za građevinske radnike, izbeglice i socijalno ugrožene građane. Ishranu u ovom restoranu studenti plaćaju bonovima što ih mesečno staje 190 dinara i što predstavlja trećinu, ostatak dotira država. U Kruševcu je u toku i izgradnja studentskog doma. U stvari, reč je o adaptaciji nekadašnje upravne zgrade preduzeća "Veselin Nikolić" u Dušanovoj ulici koja će biti pretvorena u studentski smeštaj. Radnici prognoziraju da bi radovi, možda, mogli biti gotovi do početka naredne školske godine.
       Pedesetak kilometara od Kruševca nalazi se još jedan akademski centar - Blace, gde se hvale činjenicom da imaju više studenata nego stanovnika. U ovom malom mestu smeštene su tri visoke škole: Filozofski i Ekonomski fakultet i Viša poslovna škola. Za razliku od svojih kolega u Kruševcu, studenti iz Blaca imaju pristojne uslove za nastavu u zgradama nekadašnje gradske srednje škole. Škola je i inače dugo zvrjala poluprazna budući da je bilo sve manje učenika tako da bi dolazak studenata u nekim drugim uslovima mogao biti smatran srećnom okolnošću.
      
       Kondenzovana nastava
       Na fakultetima je uobičajena atmosfera prijavljivanja ispita za junski ispitni rok. Na šalteru studentske službe Vlada iz Niša sa gomilom papira. Kako je prilikom preseljavanja iz Prištine izgubio indeks, sada mora da dokazuje da je dogurao do apsolventskog statusa, a to nije lako jer je arhiva fakulteta uništena. Tako mu ostaje da pokuša da od profesora kod kojih je polagao dobije pismene izjave da je položio pa da sa njima dobije novi indeks. "Problem je što su dva profesora umrla a neki me se ne sećaju (upisao se 1991. godine)", objašnjava uz napomenu da postoji dobra volja fakulteta da se problem reši. U sličnoj situaciji našao se i jedan doktorand koji je kopiju diplome dobio na osnovu svedočenja tri profesora iz komisije.
       Ipak, ovakvi slučajevi su retkost a studente muče druge muke .Nastava na fakultetu odvija se dva puta mesečno, po nedelju dana. "Rekao bih da je nastava kondenzovana. To znači da u jednom danu studenti slušaju šest do osam časova istog predmeta, što je prilično zamorno i za nas i za njih", ističe profesor Branislav Milutinović, šef Odseka za istoriju. Ovakav režim nastave usklađen je sa činjenicom da mnogi studenti treba da putuju u Blace budući da u samom gradu nema uslova za smeštaj svih upisanih na pomenute tri visoke škole. Samo na Filozofskom fakultetu upisano je oko 3 000 studenata a verovatno je da ih toliko ima i na preostala dva. Studentski centar zakupio je dva sprata gradskog hotela "Jezero" i tamo smestio stotinak studenata, a deo je smešten u zgradi nekadašnje gimnazije koja je adaptirana u studentski dom. Prednost prilikom smeštaja imaju studenti čiji su roditelji ostali na Kosovu. Ostali stanuju privatno. Od njihovog dolaska, sve cene primetno su skočile. "Kada smo došli, kilogram pečenja je bio 70 dinara a danas je 190!"
       Sudbinu svojih studenata dele i profesori. "Sa 44 godine staža i prodekanskim statusom imam platu 3 220 dinara (trenutno se čeka drugi deo januarske plate). Stan, odnosno sobicu u kojoj se smenjujemo, plaća fakultet a prevoz plaćamo sami. To dosta košta budući da mnogi profesori dolaze iz drugih gradova, neki i iz Crne Gore", objašnjava profesor Milovan Obradović, prodekan Filozofskog fakulteta.
      
       Na ivici
       Uprkos teškim uslovima u kojima rade, profesori pokušavaju da vrate fakultetu duh koji je postojao u nekim boljim vremenima. Žele da obnove Zbornik Filozofskog fakulteta, naručene su istorijske karte, podstiče se organizovanje naučnih ekskurzija za studente, popunjava se predavački kadar... Pitanje je, naravno, može li i koliko dugo ovakva institucija funkcionisati samo na entuzijazmu studenata i profesora. Prve posleratne godine na fakultetu je popunjeno 50 odsto mesta, pri čemu je interesovanje za psihologiju i pedagogiju bilo veće od broja ponuđenih mesta dok je broj zainteresovanih za filozofiju i sociologiju bio ispod očekivanog.
       Pitanjem funkcionisanja Prištinskog univerziteta bave se i preostali Srbi na Kosovu. "Mi znamo da on u Srbiji funkcioniše na ivici legaliteta. Čini se da je ideja da se Univerzitet u celini izmesti. Smatram da je to pitanje od državnog i strateškog interesa. Ako deca treba da nastave školovanje van Kosova, onda to znači da se podstiče iseljavanje. Problem mora biti adekvatnije rešen do početka naredne školske godine i na tom pitanju insistiramo u razgovorima sa Unmikom", ističe Rada Trajković jedina predstavnica Srba u Privremenom administrativnom veću Kosova.
       Konačna ili bar trajnija sudbina fakulteta Prištinskog univerziteta još se ne naslućuje. Oni koji povremeno odlaze na Kosovo teško mogu da poveruju u priče o skorom povratku u tamošnje učionice. S druge strane, u užoj Srbiji neko će jednom ipak morati da postavi pitanje opravdanosti opstanka i načina finansiranja tolikih visokih škola.
      
       LJUBICA GOJGIĆ
      
      

       Gde su fakulteti


       Kruševac:
       Rektorat Univerziteta u Prištini
       Medicinski fakultet
       Prirodno-matematički fakultet
       Poljoprivredni fakultet
       Blace:
       Ekonomski fakultet
       Filozofski fakultet
       Viša poslovna škola
       Vranje:
       Pravni fakultet
       Filološki fakultet
       Varvarin:
       Fakultet umetnosti
       Leposavić:
       Fakultet fizičke kulture
       Učiteljski fakultet
       Kosovska Mitrovica:
       svi tehnički fakulteti


      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu