Prilikom izbora sudija i njihovog unapređenja ili eventualnog razrešenja odlučujuću ulogu ima izvršna vlast

      Čast i ugled srpskog pravosuđa ovih dana branjeni su tamo gde se najmanje očekivalo. U Požarevcu. Suprotstavljajući se pravnom nasilju u slučaju "Otpor", istražni sudija požarevačkog Okružnog suda Boško Papović otišao je u iznuđenu penziju, okružni javni tužilac Jovan Stanojević je podneo ostavku a potpredsednik Opštinskog suda i istražni sudija Đorđe Ranković morao na drugo radno mesto.
       "Radio sam po svojoj savesti, znanju i striktno primenjujući Zakon o krivičnom postupku i savest mi je potpuno mirna", kaže sudija Papović koji je požarevačke otporaše pustio iz šestodnevnog, nezakonitog policijskog pritvora jer nije našao osnova za sumnju da su počinili krivično delo ubistva u pokušaju. "Nemam ja 'hektar' obraza nego 'dva prsta' da bih pod noge bacio svoju sudijsku čast pred penziju."
      
       Hapšenja
       Za razliku od njega, okružni javni tužilac Stanojević je, verovatno, morao da podnese nov zahtev za sprovođenje istrage i odredi otporašima pritvor od trideset dana, što je Veće Okružnog suda kojim je predsedavao sudija Slobodan Čurugić, inače predsednik Okružnog suda, prihvatilo. Tužilaštvo je hijerarhijski postavljeno i republički javni tužilac može svakom podređenom tužiocu da naredi da pokrene postupak. Ako to nije mogao da spreči, Stanojević je mogao da podnese ostavku, što je i učinio. Ovaj pravnik u Požarevcu važi za izuzetnog profesionalca a mnogi razlog za ostavku vide i u tome što mu nije data mogućnost da i drugu stranu izvede pred sud.
       Njihov kolega Đorđe Ranković, sada već bivši zamenik predsednika Opštinskog suda u Požarevcu i istražni sudija, zbog toga što je prisustvovao protestu opozicije 9. maja, preraspoređen je odlukom predsednika suda Vukašina Stanisavljevića na mesto parničnog sudije. "Bio sam građanin koji je koristio svoja zakonska i ustavna prava", komentar je sudije Rankovića. "I ubuduće ću dokle god budu važili ovaj Ustav i zakon da koristim svoja prava jer sam pre 26 godina, kada sam izabran za sudiju, dao zakletvu da ću se pridržavati Ustava i zakona. Pre svega kao sudija, ali ništa manje i kao čovek."
       Advokatska komora Požarevca je u međuvremenu konstatovala da su 9. maja u tom gradu novinari i građani stavljani u pritvor bez ikakvog razloga a da je policija zloupotrebljena u političke svrhe. Na sednici ove asocijacije osuđeno je ponašanje policije posle fizičkog obračuna radnika preduzeća "Madona" i članova "Otpora" 2. maja u Požarevcu i pritvaranja brojnih novinara i aktivista opozicije 9. maja. "Pokazalo se, u drastičnom vidu, da policija umesto da goni izazivače i izvršioce krivičnog dela ili prekršaja, iste štiti dajući im svojevrsnu političku podršku istovremeno pritvarajući žrtve sukoba..."
       Gest požarevačkih pravnika je potvrda kako stari mit da je boginja pravde slepa, zapravo, ne odgovara istini, jer oni su širom otvorili oči.
      
       Apsurd
       Slobodan Beljanski, predsednik Advokatske komore Vojvodine, uočio je jednu, samo na prvi pogled, apsurdnu situaciju. Naime, otkad postoji novi Ustav i novi Zakon o sudovima (od 1991. godine), otkad je uvedena stalnost sudijskog mandata i nepokretnost sudija, otkad je uklonjena moralno politička podobnost kao uslov za izbor i napredovanje sudija, mi zapravo imamo degradaciju sudstva i privid njegove nezavisnosti. Čak do te mere da je sudstvo manje nezavisno otkad je steklo pretpostavku nezavisnosti, nego u periodu kada tih pretpostavki nije bilo.
       "Mi smo jedna od retkih zemalja koja nikada nije ozbiljno prihvatila ustavni princip podele vlasti, što znači da u proceduri prilikom izbora sudija i njihovog unapređenja ili eventualnog razrešenja odlučujuću ulogu ima izvršna vlast. Mešaju se kompetencije i sudstvo u samom startu gubi svoju autonomiju", kaže Beljanski.
       Umesto da se ustavni koncept izvede do kraja i Ministarstvo pravde formira kao posebno ministarstvo samo za pravosuđe, 1991. godine formirano je ministarstvo koje i danas objedinjuje četiri segmenta: pravosuđe, prekršaji (mešoviti državni i pravosudni organ), izvršenje krivičnih sankcija (zatvori) i opšta uprava.
       Princip podeljene vlasti nalaže bar uticaj na donošenje budžeta iz kojeg će se sudovi finansirati. Budžet se, međutim, formira zakonom Skupštine na predlog vlade, znači, izvršnog organa, bez ikakvog i minimalnog uticaja pravosudne vlasti. Kakav je materijalni položaj sudija, ili bolje reći pauperizovanog sudstva, najuverljivije oslikavaju same sudije. "Službenici mog suda su početkom aprila napravili zakusku, tvrdeći da slave novu godinu jer su upravo bili primili decembarsku platu", kaže Vida Petrović-Škero, sudija Okružnog suda u Beogradu, uz podatak da plata okružnog sudije iznosi oko tri hiljade dinara, koja je za dvesta dinara veća od sudije opštinskog suda. Uz platu, kako kaže, ide još i "sirotinjski dodatak" od 1 100 dinara koji ne ulazi u penzijski osnov.
      
       Mito
       Može se reći da sličnu sudbinu dele i ostale državne institucije, kao što su prosveta i zdravstvo. Ali, prosvetni radnik ima mogućnost dopunske zarade (davanje privatnih časova), lekar isto tako (radi u privatnim klinikama), dok je van pameti zamisliti sudiju koji daje savete privatnoj advokatskoj kancelariji. U sudstvu je situacija najteža baš zato što tradicionalni kodeks i pisane norme govore šta sudija ne sme i ne može da bude. Sudija, praktično, može da živi samo od plate, što je jedan sudija svojevremeno prokomentarisao rečima: "Biti sudija od karijere, u uslovnom smislu, znači biti veliki podvižnik i odoleti iskušenjima."
       Iskušenja, koja ruše standard nezavisnosti, ne moraju se ogledati u davanju klasičnog mita, o kojem uglavnom priča pravni establišment a da još ni u jednog pojedinca nije upro prstom. O njemu pričaju i advokati, takođe bez konkretnog dokaza.
       Za Vidu Petrović-Škero problem mita je specifičan i ona ga vidi kroz bedan materijalni položaj koji od sudija pravi ličnosti koje su potpuno inferiorne. "Inferiorna ličnost ne može da bude čvrsta", kaže gospođa Škero. "Još ako sudija nema rešeno stambeno pitanje, ili ga nema adekvatno rešeno, što je najčešći slučaj, a znamo da nema kriterijuma o rešavanju stambenih problema, onda se stvara 'dobar' sudija, što je samo drugo ime za poslušnog sudiju. Ako se zna ko može da reši stambene probleme sudija, postavlja se pitanje da li mi imamo klasičan problem mita ili se radi o držanju ljudi u zavisnom položaju."
       U anketi koju je sprovelo Društvo sudija Srbije skoro pedeset odsto sudija odgovorilo je da smatra kako je u većini slučajeva dodela stanova i kredita obavljena po kriterijumima "zahvalnica", "ličnih poznanstava" i "nepotizma".
      
       Politizacija
       Izbor sudija je svakako najosetljivija tačka pravosuđa. Međutim, pravosuđe sve manje učestvuje u izboru svojih pravosudnih funkcija jer je sam izbor u nadležnosti republičke skupštine. Predlagač je Ministarstvo pravde koje predlog prosleđuje skupštinskom Odboru za upravu i pravosuđe a on Skupštini.
       Obaveza Ministarstva pravde da predlaganje vrši na bazi profesionalnih kriterijuma a ne partijskih, jer skupštinski odbor je telo koje ima političku konotaciju pošto je sastavljen od predstavnika parlamentarne većine. Iako nije postavljen u zakonu kao imperativ, pravni standard pribavljanja mišljenja trebalo bi da obavezuje, ako ništa drugo, bar iz profesionalnih razloga - niko bolje ne poznaje kvalitet sudija od njihovih kolega.
       "Mi imamo kolegijume na kojima bi trebalo da dajemo mišljenje o kandidatima koji se biraju iz naših sudova i u naše sudove", objašnjava Vida Petrović-Škero. "Međutim, u poslednjih nekoliko godina niti sudovi predlažu niti sudije imaju ikakvog udela u tome." A konstatujući sve veći uticaj partija na izbor sudija, dodaje: "Sada, dnevne novine objave da je zasedala pravosudna komisija tri vladajuće partije, formirala svoje liste koje se uklope i onda dolazi do izbora sudija. Ako se, pored saradnika koji deset godina čekaju sudijski poziv školujući se za to, biraju pravni referenti nekog šumskog gazdinstva, fabrike ili preduzeća, onda se tu radi o čistom političkom kadru koji nije izabrala struka, odnosno oni se uče na ljudima."
       Predsednik Privrednog suda u Beogradu Milica Arežina izabrana je iako je na kolegijumu dobila nedovoljno glasova. Novi predsednik beogradskog Okružnog suda Bogoje Marijanović došao je iz Vrhovnog suda iako je pravilo da predsednik suda bude iz redova sudija tog suda za koji se bira. Predsednik Trećeg opštinskog suda u Beogradu nikada nije bio sudija.
       "Do pre dve godine", kaže bivši visoki funkcioner u Ministarstvu pravde, "postojala je 'Plava knjiga', koja je kompjuterski obrađivala broj završenih predmeta jednog sudije, procenat ukinutih odluka, dužinu trajanja postupaka, procenat potvrđenih odluka..., što su pokazatelji i merilo sudijskog rada. To je bio bar donekle izuzetak u odnosu na politizaciju koja je sada potpuna."
      
       Nameštanje
       Posledica politizacije sudstva se ogleda i u naglom padu interesovanja mladih pravnika za pripravnički sudijski poziv. Prvi put se događa da nema dovoljan broj kandidata za izbor pripravnika a do sada je na jedno mesto konkurisalo po 10 kandidata. U Vrhovni sud konkurisalo je svega 29 kandidata, od toga polovina pravnici iz propalih preduzeća. Zbog degradacije profesije veliki broj iskusnih i dokazanih sudija beogradskog Okružnog suda, jednog od najvećih u Evropi, uopšte nije zainteresovan za Vrhovni sud.
       Izvestan broj predsednika sudova sada se hvali da oni vrše i raspodelu predmeta, što je nespojivo sa takozvanim pravilom o prirodnom sudiji, uobičajenom svuda u svetu. To znači da nijedna vlast, čak ni sudska, ne može birati sudiju za konkretan slučaj. Samo je tako bilo moguće da Vladimira Nikolića, bivšeg visokog funkcionera DB-a, nekoliko dana posle oslobađajuće odluke sudskog veća, drugo veće osudi na jednu godinu i deset meseci zatvora. Kuriozitet ovog slučaja jeste da su porotnici u prvom veću glasali suprotno od sudije predsednika veća, zbog čega je predsednik suda odredio drugo veće.
       Naši važeći propisi daju širok manevarski prostor za pogodnog sudiju. Ako na dnevni red dođe neki delikatan slučaj, na primer, politički, onda se prosto traga za prigodnim sudijom koji će presuditi kako mu nalaže vansudski činilac, uglavnom neki moćnik u političkoj ili izvršnoj vlasti. Nije bio redak slučaj da se takav sudija tražio i van nadležnog suda. Iz nekog udaljenog suda bi se delegirao sudija i privremeno premeštao u drugi sud da bi presudio delikatan slučaj, što je nespojivo sa nezavisnošću suda.
      
       U jedan opštinski sud u Beogradu(naziv suda ne stavljamo zbog zakona o informisanju) za trećeg tužioca dovodi se čovek iz Aranđelovca, inače zet predsednice drugog beogradskog suda, kome država plaća odvojen boravak, hotelski smeštaj i obezbeđuje stan, i to od novca za topli obrok beogradskih sudija, iako u Beogradu ima 10 000 pravnika sa položenim pravosudnim ispitom. Zato je agilan u podizanju političkih optužnica pa čak i protiv advokata, kao što je slučaj Ivane Primović, člana pravnog ekspertskog tima SPO-a, koji je radio na rasvetljavanju pogibije četiri člana ove stranke na lazarevačkom drumu.
       Sudija, Krsto Bobot, po potrebi, radi na krivičnim delima, parnicama ili u istrazi. To je moguće samo u malim sudovima a u beogradskim sudovima sudije se raspoređuju po poslovniku za celu godinu. Bobotina odluka, kao istražnog sudije, bila je presudna u slučaju poginulih članova SPO-a na lazarevačkom drumu jer mu je dao značaj nehatne radnje i predmet usmerio ka Opštinskom sudu u Lazarevcu iz kojeg sada pravno ne može da se izvuče. Njegove kolege iz Palate pravde tvrde da je Bobot odmah dobio stan.
      
       Hajka
       Ipak, ništa tako među sudijske i stručne pravne redove nije unelo revolt kao način razrešenja sudija, koji je krajem prošle godine poprimio alarmantne razmere. Pokrenuta je prava hajka na članove Društva sudija Srbije koji se zalažu za nezavisnost sudstva i njegovo oslobađanje od tutorstva izvršne vlasti. Na stranu što artikulisanje staleških interesa sudija ima i svoju tradiciju, jer je prvo jugoslovensko udruženje sudija osnovano još 1935. godine; što ima i međunarodnu dimenziju jer profesionalna udruženja sudija postoje u svim demokratskim zemljama, pa je osnovano i Međunarodno udruženje sudija (sa sedištem u Rimu) u okviru Međunarodnog udruženja pravnika (sa sedištem u Ženevi).
       Na svom poslednjem prošlogodišnjem zasedanju Skupština Srbije je, na predlog Odbora za pravosuđe i upravu, razrešila jednog sudiju Vrhovnog suda, ujedno i predsednika Društva sudija Srbije, jednog sudiju Ustavnog suda Srbije i jednog sudiju Opštinskog suda u Beogradu, jer su narušili "nespojivost sudijske funkcije sa drugom javnom funkcijom ili profesionalnom delatnošću".
       Ako je i moglo biti nekog razloga za razrešenje, procedura i postupak su nelegalni i nelegitimni, jer su provedeni mimo Ustava i Zakona koji kažu da se postupak razrešenja ne može obaviti bez rasprave na Opštoj sednici Vrhovnog suda. Ono što je od 1991. godine bilo obavezno, sada je skupštinski odbor obavio na osnovu predloga predsednika Vrhovnog suda Srbije Balše Govedarice, čime je dezavuisan, makar i u tragu, segment samostalne sudijske vlasti.
       "Od 1948. godine, od Rezolucije Informbiroa, prvi put se uvodi sistem kolektivne odgovornosti - svako ko je član Društva sudija Srbije izgubiće posao - odgovornosti bez lične krivice", kaže Božidar Prelević, nekadašnji sudija Petog opštinskog suda u Beogradu i jedan od razrešenih sudija.
       Nepuna dva meseca ranije, "Politika" je javila da je Srbislav Živić, niški sudija za prekršaje, i jedan od angažovanih aktivista Socijalističke partije u Nišu. Niko ga zbog toga nije smenio.
       Pravda može da bude samo leva!
      
       SLOBODAN IKONIĆ
      
      

Pad ugleda        U samoupravnom periodu, kada se očekivalo da će država, pa samim tim i pravo, odumirati u korist vlasti radničke klase, sudije su poštovane i uvažavane. U anketi NIN-a od pre 15 godina, jedna od najuglednijih profesija (na prvom mestu) bila je profesija sudije. Negde na petom-šestom mestu bili su lekari, a od deset izabranih jedva da su se na listu "provukli" advokati. Odavno nije tako. Proporcija je obrnuta, što se vidi i po dugogodišnjem porastu advokatske populacije, uglavnom popunjavane dojučerašnjim sudijama.

      
      
      

Sudije u svetu        Princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku najdoslednije je primenjen u SAD. Sudije Vrhovnog suda postavlja predsednik koji za svoje odluke mora da dobije saglasnost Senata. Na ovu funkciju sudije se postavljaju doživotno a odabiraju se iz redova advokata, sudija nižih sudova, profesora pravnog fakulteta i uglednih pravnika. Delioci pravde po sudovima federalnih jedinica u nekim državama biraju se neposredno (na opštim izborima), u drugim to čini predstavničko telo a u pojedinim ih postavlja guverner a potvrđuje zakonodavno telo.        U Velikoj Britaniji gotovo da je pravilo da se sudije regrutuju iz redova advokata. Formalno ih imenuje kraljica a u stvari postavlja vlada. Osim naimenovanja, politička vlast na sudstvo gotovo da ne utiče. Poslednji slučaj smenjivanja sudije zabeležen je još 1830. godine. Sudije ne mogu da budu poslanici i nije im dopušteno da se upuštaju u sporna politička pitanja.        Ključnu ulogu u postavljanju sudija u Nemačkoj ima ministar pravde. Izuzetak je Ustavni sud čije članove biraju oba doma parlamenta. Sudstvo je odvojeno od uprave i ima visok stepen nezavisnosti. Sudijama nije zabranjeno da se bave politikom, jedino ne mogu da budu članovi ekstremnih partija.