Vladajuće partije odlučile su da povećaju dozu represije prema svim neistomišljenicima, ali je nevolja što zdrav organizam tu dozu teško podnosi

      Proslava Dana pobede u Požarevcu je pokazala slabost režima, ali nije pokazala snagu demokratske opozicije. Nakon što je upoznata sa nespremnošću opozicije da organizije miting u srpskom Kumrovcu i uvidela da je na mitingu u Beogradu bilo neuporedivo manje ljudi nego 14. aprila, vlast je odlučila da razvali njihovu plišanu strategiju i ponovo poruči da će vlast dati samo onako kako ju je osvojila. Građani Srbije će, dakle, na narednim izborima glasati kao što se glasa u bratskom Iraku, gde su birači na poleđini glasačkog listića zamoljeni da upišu ime i prezime i mesto stanovanja. A možda i ne budu morali da glasaju.
       Dok je čitava zemlja u Požarevcu slavila pobedu nad fašizmom, organi pravne države uspeli su da suspenduju i prekrše sledeće ustavne odredbe - o slobodi kretanja (član 17 Ustava Srbije), slobodi zbora i okupljanja (član 43), slobodi političkog delovanja (član 44), slobodi štampe i držanju u pritvoru desetina opozicionih aktivista i građana bez sudskog rešenja.
       Pisac republičkog Ustava i bivši sudija Vrhovnog suda Slobodan Vučetić je ocenio da je režim "zaigrao otvorenih karata na policijsku represiju, bezakonje i uterivanje straha u kosti političkim protivnicima, demonstrirajući za sada meku varijantu vanrednog stanja". Opozicioni predstavnici su, međutim, bili uvereni da će sve ostati na upotrebi teških reči i zastrašivanju, jer vlast je i do sada imala naviku da povremeno prekrši sopstvene zakone, uključujući i notorni Zakon o informisanju. "Šta će im vanredno stanje, kada i sada mogu da prekrše bilo koji zakon bez ikakvih posledica. Oni će se opredeliti za doziranu represiju, s tim što svi osećamo da je ta doza prevelika", komentariše jedan od opozicionih lidera. U sredu 17.maja, "petokolonaši" su revidirali mišljenje i, izgleda, uvideli da počinje novo poglavlje u tugaljivoj istoriji višestranačja na brdovitom Balkanu.
       Sve je počelo na Dan bezbednosti, kada je državna televizija u udarnoj emisiji uspela da prikaže veoma opširan izveštaj o otvaranju poljoprivrednog sajma, napunjen kadrovima sa teglama ajvara, kajmakom i rasnim kravama, da bi u 11. minutu Dnevnika javila da je na pomenutoj manifestaciji ubijen prvi vojvođanski funkcioner Boško Perošević.
       Sutradan su, međutim, državni funkcioneri utvrdili da je ubica zapravo jedini portir u Jugoslaviji koji je, pored svog posla na novosadskom Sajmu, stigao da radi za "Otpor", Srpski pokret obnove, NATO i njihove lidere. Svako ko je imao priliku da odgleda izveštaj sa konferencije za novinare saveznog ministra za informisanje Gorana Matića, mogao je da zaključi kako vlast nije nimalo sklona da raspiše demokratske izbore, ali pokazuje veoma upadljivu spremnost da svojim političkim protivnicima protura cigarete iza rešetaka.
      
       Kraj karnevala
       Detektivskim nalazom da su Srpski pokret obnove i "Otpor" odgovorni za ubistvo Boška Peroševića, završen je višemesečni karneval besomučnog huškanja na opoziciju, a vlast stavljena pred teretan izbor: da zabrani opozicione stranke ili prestane sa optužbama koje sigurno vode u građansko krvoliptanje. Optužbe nisu prestale. Zabrana temeljnih ustavnih prava, od slobode kretanja i okupljanja i govora, do serijskih privođenja ili zadržavanja bez ikakvog obrazloženja, upućuju na iznenadnu renesansu čuvene Titove misli o zakonima i plotovima, koja je nastala pošto je pomenuti mislilac izašao iz rata kao pobednik. Priča o uvođenju vanrednog stanja zasnovana je na gotovo svakodnevnim nostalgičnim prisećanjima režimskih perjanica kako je za vreme agresije cela zemlja bila jedinstvena pod vođstvom vrhovnog komandanta Slobodana Miloševića i upozorenjem da je rat protiv SRJ nastavljen, samo drugim sredstvima.
       Sasvim je logično da vlada protiv čije zemlje se vodi rat uvede vanredno stanje. Ima dovoljno ozbiljnih razloga da se zaključi kako će se režim zaustaviti na preuzimanju Studija B i davljenju najtiražnijeg lista u zemlji, ali je nevolja što opozicija nije spremna da to prihvati. Od 10.januara, kada je postignut istorijski sporazum, opozicija se trudila da isposluje raspisivanje vanrednih, demokratskih izbora, ali su se sredinom maja osetili kao junaci iz romana ruskog klasika o poniženima i uvređenima.
      
       Ravni ustanak
       I dok su simpatizeri čiča Draže obeležavali ustanak protiv fašizma, a policijski funkcioneri polagali vence na grobove svih dosadašnjih šefova policije u Srbiji, lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković poručio je sa Ravne gore da njegova stranka neće okretati drugi obraz za režimske šamare. Vuk je najavio da će, ako trojna koalicija nastavi sa ignorisanjem zahteva opozicije, biti ono što mora da bude. Dok je Drašković govorio o "svetoj dužnosti da oteramo tog okupatora i oslobodimo Srbiju", okupljeni su skandirali "ustanak" i "osveta", a municija parala nebo nad Ravnom gorom. Dan kasnije, drug Goran Matić je, između svega ostalog, izjavio da su državni funkcioneri stavljeni na svojevrsnu Šindlerovu listu (lista zabrana izlazaka i likvidacija funkcionera), što ukazuje da nije često posećivao bioskope ali i otkriva stanje svesti unutar režima u kojoj se funkcioneri osećaju često kao Jevreji u Trećem rajhu. "Oni nemaju drugog izbora. Šta mogu, da predaju vlast ili organizuju fer izbore, pa da čekaju izručenje u Hag. Svi ti potezi deluju iracionalno, ali s njihovog gledišta, oni su sasvim razumljivi", komentariše bivši visoki socijalista. Ako vlast mesecima časti sve političke organizacije, koje nisu stale pod kišobran crveno-crne boje, epitetima izdajnički, natoovski i teroristički, organi države dužni su da preduzmu odgovarajuće mere protiv takvih osoba.
      
       Vanredno pravo
       Biljana Kovačević-Vučo, predsednik Jugoslovenskog komiteta pravnika, kaže da se prema saveznom ustavu vanredno stanje uvodi u slučaju ugrožavanja nacionalne bezbednosti, dok se prema republičkom ustavu vanredno stanje proglašava samo u slučaju elementarnih nepogoda. "Budući da je SRJ potpisnica Pakta o ljudskim pravima i slobodama, savezne vlasti dužne su da obaveste generalnog sekretara UN zbog čega je uvedeno vanredno stanje i koliko će ono trajati. Vanredno stanje svakako ne podrazumeva haos, njime se privremeno suspenduju određena prava i slobode, ali nisu moguća privođenja i hapšenja bez ikakvog obrazloženja."
       Advokat Gradimir Nalić ističe: "U situaciji kada svaki građanin može da bude uhapšen, a da mu niko ne kaže zbog čega mu je oduzeta sloboda, jedini odbrambeni mehanizam može da bude građanska neposlušnost i neodazivanje na pozive na informativne razgovore. Jer ovo nije nikakvo vanredno stanje, već običan lov na veštice." Priču o građanskoj neposlušnosti će, izgleda, prihvatiti i opozicione stranke, jer je to jedini nenasilni način političke borbe koji im preostaje.
       Jedan od aktivnijih opozicionara tvrdi da vlast povlači iracionalne poteze jer se u njenim redovima stvara paranoična atmosfera u kojoj se plaši opozicije i mangupa iz sopstvenih redova, više nego što i opozicija i mangupi realno zaslužuju. U mesecima u kojima nije razrešeno nijedno ubistvo javnih ličnosti, stvorena je klima u kojoj niko nikome ne veruje. Pod takvim okolnostima vlast plaši bunt radnika, studenata i ravnogorske opozicije, zbog čega je u svojevremenim razgovorima o koalicionoj vladi levica stavila do znanja da nipošto neće policiju, finansije, prosvetu i sindikate. Nezadovoljstvo radnika se do sada nije izlilo na ulice.
       Možda su zato u nastupima istaknutih levičara kao teroristi i glavni državni neprijatelji apostrofirani SPO i "Otpor", čime su otvorena vrata za formalnu zabranu rada tih organizacija. Na pitanje šta će raditi ukoliko ih bude zabranilo, savetnik lidera SPO Ognjen Pribićević podseća da će, kao najveća i najsnažnija opoziciona stranka, SPO morati da se brani od državnog terora. "Veliko je pitanje kako će državni aparat reagovati na jačanje represije, hapšenja i provociranje nasilja bez ikakvog razloga. Očekujemo da će režim radikalizovati odnos prema opoziciji, ali treba napomenuti da je taj radikalizam odraz straha od neminovnih promena i da smo mi sigurni u sopstvenu snagu i da većina građana podržava mirne i demokratske promene", kaže Pribićević u razgovoru za NIN obavljenom uoči preuzimanja Studija B i zaustavljanja rada radija B2-92, Indeks i dnevniku "Blic".
      
       Hidra otpora
       Predstavnici Narodnog pokreta "Otpor" imaju internu pošalicu: vlast bi hapsila i zabranjivala otporaše, samo kada bi znala ko ih vodi. "Nas nije lako zabraniti, jer nismo vertikalna organizacija i nije nimalo slučajno što mi nemamo lidere. Pokazalo se da jednu političku organizaciju možete najlakše da uništite preko lidera i njegovih najbližih saradnika. Mi smo za njih ozbiljan problem, jer ako odluče da uhapse 50 naših aktivista, nama će pristupiti 300 ljudi", kaže predstavnik "Otpora" Milan Samardžić. Njegova koleginica Milena Joksimović ponavlja da režim nema nikakvu strategiju, već samo taktiku. "Sve zavisi koliko će nas zastrašiti. Ako u tome ne budu imali uspeha, sigurno neće prezati da upotrebe najteže oblike represije, ali je njihov problem što narod i obični ljudi nisu spremni da to prihvate."
       Uvek oran za borbu protiv domaćih izdajnika, sekretar direkcije JUL-a Ivan Marković nazvao je Draškovića srpskim Hašimom Tačijem koji poziva "terorističke horde na juriš protiv srpskog naroda i države" i zaključio da država "mora pobediti terorizam i iskoreniti ga svim sredstvima koje nalažu Ustav i zakoni ove zemlje". Osobe koje pokušavaju da pronađu zrno racionalnosti na sumanutoj političkoj sceni Srbije na dan kad nekoliko miliona ljudi oseća izvesnu mučninu, mogu da disciplinovanje medija i stranaka objasne na svega dva načina. Prvo objašnjenje može se pronaći u potrebi da se neopredeljeni birači, koji pokazuju izvesne simpatije prema opoziciji, ubede kako je ipak bolje voditi politiku "nesvrstanosti i miroljubive koegzistencije" i istovremeno upozore kolebljive pripadnike establišmenta da im valja ići do kraja za svojim rukovodstvom. Drugo objašnjenje podleže zakonu o informisanju.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ
      
      

Hapšenja        2. maj        - Aktivisti "Otpora" iz Požarevca: Dragan Milanović, Momčilo Veljković, Radojko Luković, i advokat Nebojša Sokolović uhapšeni zbog pokušaja ubistva "mladih članova JUL-a" Miloša i Saše Lazića. U istom događaju u kafiću "Pasaž" učestvovali su i Zoran Ivanović, zvani Zoki Roleks, Bojan Tadić i Milan Bojić, prijatelji Marka Miloševića.               8. maj        - Miroslav Filipović, dopisnik dnevnika "Danas" i agencije Frans pres iz Kraljeva, uhapšen zbog krivičnog dela špijunaže i širenja lažnih vesti. Predmet predat u nadležnost Vojnom sudu u Nišu gde mu je ukinut pritvor 12. maja.               9. maj        - Mile Veljković, dopisnik agencije "Beta" i dnevnika "Blic"iz Požarevca, Nataša Bogović, Bojan Tončić i Veljko Popović, novinari "Danasa", fotoreporteri Imre Sabo ("Danas"), Dragoljub Zamurović (GAMA), Branko Belić (NIN), Gilijan Sandford, novinar londonskog "Gardijana" privedeni pre mitinga opozicije u Požarevcu na informativni razgovor iz "bezbednosnih razloga".        - Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, priveden u novosadski SUP na informativni razgovor nekoliko sati pre početka mitinga u Požarevcu.        - Kod Smedereva policija je privela Sergeja Bibića, snimatelja RTV Pančevo i celokupnu ekipu mladenovačkog dopisništva Studija B, Miloša Maslarića, odgovornog urednika, Jelenu Petrović, novinara, Novicu Dabića, snimatelja i Pavla Ješića, vozača.        - Aleksandra Gajić, predsednik IO SO Rakovica, Srđan Jovanović, član IO SO Rakovica, Irena Ljubomirović, sekretarica opštine, i Branko Atanasković (DS) privedeni u Požarevcu bez obrazloženja.        - Nemanja Lazić i Miloš Đilas, aktivisti "Otpora" iz Bačke Palanke, privedeni na informativni razgovor.        - Aleksandar Višnjić, jedan od lidera "Otpora" u Nišu i njegov otac Milan, funkcioner DS, privedeni u SUP bez obrazloženja, kao i aktivisti "Otpora" Dragana Antić i Saša Spasić.        - U Novom Sadu, u okviru akcije podmlatka udružene opozicije "Smrt fašizmu - Dole Milošević - Sloboda narodu", uhapšeno 25 stranačkih aktivista i četiri novinara: Marina Fratucan (Radio Slobodna Evropa), Žarko Bogosavljević (Radio 021), Jovan Đerić, (Radio IN) i Bojan Erdeljanović, snimatelj TV Crne Gore.               14. maj        - Vladimir Pavlov, aktivista "Otpora", priveden u novosadski SUP radi ispitivanja veze "Otpora" sa ubistvom Boška Peroševića.        - U Titelu priveden Slavko Ćelap, aktivista "Otpora"; u Bačkoj Palanci priveden Milan Đilas, aktivista "Otpora"; u Novom Sadu privedeni su Dragan Gmizić, novinar Radija 021, i Vladimir Jelić, predsednik mladih SPO; sve privedene policija ispitivala o vezi sa "Otporom".        - Borislav Novaković, potpredsednik Skupštine Novog Sada (DS) i stranački aktivisti Nikola Brčin, Bojan Pajtić, Gaja Odavić, Ildiko Otašević, Jadranka Pjevac i Nebojša Zarić privedeni u novosadski SUP zbog deljenja brošura ispred Sajma, sa programom agrarne politike DS.               15. maj        - Aktivisti "Otpora" Vladimir i Nebojša Dimitrić, Aleksandar Ješić, Nikola Pavkov, kao i Tomislav Bogunović, predsednik Opštinskog odbora DS u Baču, i Mile Kovačević, sekretar. Razlozi hapšenja nepoznati.               16. maj - Radiša Milić, predsednik DS iz Odžaka, priveden je u novosadski SUP radi ispitivanja u vezi sa ubistvom Boška Peroševića, visokog funkcionera SPS. Tom prilikom podvrgnut je i detektoru laži.        - Vladislav Ilić, član ND iz Jagodine, priveden je kod sudije za prekršaje. Razlozi hapšenja nisu poznati.        - Predrag Savić, predsednik OO GSS Valjeva, Milovan Marković, predsednik IO DS, članovi DS Aleksandar Lazić, Goran Dašković i Aca Davidović, predsednik OO Nove Srbije, kao i 15 aktivista "Otpora" uhapšeno je u Valjevu tokom akcije delenja letaka.               A. ROKNIĆ