Vreme je da ministar telekomunikacija Ivan Marković javno pohvali izdržljivost patriotskih snaga jer su uspele da NATO službe koje već mesecima iz aviona i brodova ometaju program televizije Studio B prinude na povlačenje i konačno omoguće gledaocima u Beogradu da budu informisani. Nisam odolela ukazanoj prilici da odgledam nekoliko izdanja emisije Vesti na novom Studiju B, unapred zadovoljna što sam oslobođena mogućnosti da me neko preko TV ekrana poziva na narodni ustanak.
       Cene jagoda na pijacama i prenoćišta u beogradskim hotelima bile su udarne vesti Studija B 18. maja. Pretpostavljam da se kupovina jagoda kod naših seljaka može podvesti pod patriotski čin. Informacija o cenama u beogradskim hotelima ponovljena je nekoliko puta u toku dana i to u prvih pet minuta Vesti, što bi značilo da sadrže neku bitnu poruku, a ne ono što je meni prvo palo na pamet: da je novo rukovodstvo rešilo da oslonac pronađe u publici oličenoj u domaćicama i švalerskim parovima.
       Inače, po sadržaju vesti Studija B, već godinama je lako prepoznati koja stranka vlada u najvišoj zgradi na Balkanu. Od februara '96, to behu socijalisti, pa onda opozicija "Zajedno", pa SPO, pa konačno SRS i JUL. Da se poslužim vokabularom kolege Voje Žanetića, prava partijska redaljka.
       Ko je sada pobedio? Jedan dan vesti je vodila devojka, poznata kao radikalski kadar (ubeležim poen za crne); u večernjem terminu emitovali su se friški s Palme preuzeti Radikalski talasi (opet poen za crne). Ali, već sutradan je dominirala lepotica sa RTS-a poznata po najavljivanju vremenske prognoze, koja je avanzovala do voditelja udarnog dnevnika. Redosled u stranačkom bloku bio je sledeći: malo SPS, onda JUL, pa JUL i opet JUL i onda - pa što da ne još neko iz JUL-a, pa jedno saopštenje radikala, malo opozicije ispred Skupštine grada... Apsolutna pobeda crvenih iz koje zaključujem da potpredsednik za koga beogradska čaršija tvrdi da vladu Srbije zove "vlada navodnog jedinstva", nije poentirao, već je nekome samo dobro centrirao...
       Gledaoci su verovatno primetili kadrovsku obnovu, jer je većini novinara zabranjen povratak u Studio B. Tehničari, realizatori, snimatelji, sekretarice, vozači, već su se posle trodnevne pauze prilagodili novom programu. Veliki broj novinara, moje nekadašnje kolege, opet se pitaju kao i u februaru '96: "Šta sad mi da radimo?" I kada sam zajedno sa 17 kolega odbila da radim za socijalistički Studio B, oni su ostali, jer im je preporučeno da se "bore iznutra". Smatrala sam da je napuštanje "Beograđanke" individualni čin i pitanje savesti. Neki su, pak, vrhuncem profesionalizma smatrali da se osmeh može namestiti za publiku, bez obzira na istinitost vesti koja se čita gledaocu.
       Kraj priče? Ne verujem. Studio B će i dalje biti zanimljiv za gledanje, jer sa tog programa uvek neko nekome tera inat. Ukidanje simbola slobodne reči? Ovaj put, ukidanjem šanse da se čuju stavovi udružene opozicije i uz "kolateralnu štetu" - ukidanje frekvencije Radiju B2-92 i prekid emitovanja Anemovih i emisija VIN - mislim da je najzad došao poslednji trenutak da i oni kojima je dojučerašnji Studio B bio dovoljna doza demokratije, shvate da je to bila samo mrvica drugačijih stavova. I bolje je NIŠTA, nego NEŠTO. Možda se narod najzad uzme u pamet... posle 10 godina gledanja u NEŠTO.