NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Droga se seli u provinciju

Skoplje, prestonica države i službeni epicentar narkomanije, sada gubi primat u odnosu na Kumanovo, Tetovo pa i ostale gradove u unutrašnjosti Gligorovljeve oaze mira a u narko-biznis se sve češće uključuju i pripadnici policije

      (Od dopisnika NIN-a iz Skoplja)
       U zemlji koja je doskora bila samo "konstantna" i važna usputna stanica na putu droge od srednjeg istoka ka srednjem i dalekom zapadu, svakodnevno umiru mladi zavisnici ovog planetarnog zla. Prema policijskim izvorima, u Makedoniji je od početka ove godine od posledica drogiranja umrlo dvadeset i jedno lice, pretežno mladih ljudi, a broj starih i novih zavisnika je u domenu nagađanja. Službeni podaci ne premašuju desetak hiljada ali se nezvanično govori o armiji od trideset i više hiljada mladih. Pojava je apsolutno alarmantna jer na mapi rasturanja i konzumiranja droge policijski i medicinski stručnjaci poslednjih godina ucrtavaju mesta koja su po svim obeležjima duboka makedonska provincija. Pažnja javnosti fokusirana je na ovaj smrtonosni porok posle otkrivanja moderne laboratorije za preradu tečnog kokaina u Kičevu, mirnom gradiću u zapadnoj Makedoniji. Droga sa svim svojim posledicama pritisla je Makedoniju i u zatišju, između dve političke bure na svetlo dana izlaze podaci koji moraju da zabrinu sve aktere ove nevesele priče.
       Droga se u Makedoniji uvozi i rastura kao južno voće a tela nesrećnih maloletnika svakodnevno osvanjuju i na ulicama provincijskih gradića. Može biti čudno, ali je istina da Skoplje, prestonica države i službeni epicentar narkomanije, sada gubi primat u odnosu na Kumanovo i Tetovo, na primer.
      
       Nesreća
       Od početka godine u Kumanovu je registrovano osam slučajeva trovanja drogom. Pet mladića i tri tek zadevojčene gimnazijalke umrli su od prekomerne upotrebe kombinovanih droga. U trenucima kad su užasnuti roditelji i policija konstantovali uzrok smrti kumanovske mladeži, sa istom nesrećom suočili su se roditelji još desetak mladića i devojaka širom Makedonije. U neviđenim mukama, pred očima užasnutih roditelja, u skopskom naselju Čair, u razmaku od nekoliko dana umrla su tri golobrada mladića i jedna sedamnaestogodišnja srednjoškolka. Pristiglim lekarima preostalo je da konstatuju da je u svim slučajevima uzrok smrti isti - droga. I nesreće u tri tetovske i dve gostivarske porodice, zabeležene decembra minule godine, imaju isti uzrok.
       Policijska i medicinska statistika u Kumanovu se ne poklapaju sa čituljama i čaršijskim pričama ali se svi slažu da je Kumanovo danas epicentar narkomanije u Makedoniji. Nekadašnji pitomi gradić pod Kozjakom u poslednjih nekoliko godina preobrazio se u najmračnije predgrađe Njujorka. Nekadašnja prirodna postaja droge na njenom putu od Istanbula do Amsterdama danas je "najveća konzumna stanica droge na Balkanu". Uostalom, prošle godine je tamo od droge umrlo dvadeset mladih ljudi (sedam više u odnosu na prethodnu godinu), a zvaničnici u policiji imaju spisak od 900 registrovanih narkomana. Nezvanično, u najsevernijem makedonskom gradu od droge je zavisno oko 6 000 mladih ljudi, mahom srednjoškolaca.
       U Kumanovu je, na primer, registrovan najmlađi narkoman u Makedoniji. Droga je u ovom gradu top tema ali svi sagovornici, od policijskih zvaničnika, do vlasnika najprometnijih ugostiteljskih objekata, odbijaju da im se uz istu temu pomene ime. Priznaju, međutim, da je droga postala njihova mora otkad su u grad došli pripadnici preventivnih mirovnih snaga UN i NATO-a. S njima su kulminirali svi poroci pa i narkomanija, koja je ovde vazda bila prisutna samo u novinskim i filmskim pričama. Ovu konstataciju potvrđuje činjenica da je u svim gradovima u kojima su stacionirani "zaštitnici" Makedonije, droga zagospodarila u ambijentima u kojima obitava mladež.
      
       Kuriri i dileri
       Kafići i školska dvorišta su mesta gde se droga diluje a špricevi i druga narkomanska pomagala pronađeni ispod stepeništa i pokraj ograda služe za golu konstataciju da je "zlo stiglo i u naš grad" . Branioci makedonskog suvereniteta su narkomaniji kumovali više nego svi registrovani i neregistrovani "kuriri" i dileri u Makedoniji. Tetovo i Gostivar, gradovi su iz kojih su decenijama regrutovani najbolji "transporteri" droge sa Istoka na Zapad.
       Droga je u ogromnim količinama, godinama stizala u gradove podno Šare, ali, kako pokazuje policijska statistika, samo zbog unapred zadate maršrute. Retko, vrlo retko, više iz radoznalosti i za potrebe skopskog tržišta, zadržavane su neznatne količine heroina, kokaina i marihuane. Poslednjih godina i Tetovo i Gostivar su mesta u kojima se do droge najlakše dolazi ali i gradovi u kojima se od nje najbrže umire. Rapidnom porastu zavisnika od droge doprinose pripadnici albanske populacije. Do pre neku godinu na prste jedne ruke mogli su da se izbroje narkomani Albanci. Danas, međutim, oni predstavljaju kritičnu masu u statistici o narkomaniji u Makedoniji. Nagla emancipacija omladine, naročito mladih Albanki, koncentracija kapitala u rukama njihovih sunarodnika i monopol koji oni imaju u transportu i trgovini sa narkoticima, rezultirali su njihovom masovnom prepuštanju ovom poroku.
       Ispitivanjem zaplenjenih doza heroina na skopskim ulicama kao i priznanjem uhapšenih dilera, nepobitno je utvrđeno da se u Makedoniji uglavnom rastura surogat heroina. To je na jednoj konferenciji za novinare potvrdio i Tomče Nikolovski, načelnik sektora za nedozvoljenu trgovinu i šverc droge pri makedonskom MUP-u. Prilikom policijske racije u trgovačkom centru "Čairčanka", novom stecištu narkomana i dilera u skopskom naselju Čair, zaplenjena su 34 paketića heroina kombinovanog sa cementom! Od početka godine policija je registrovala šest slučajeva dilovanja heroina pomešanog sa ovim građevinskim materijalom. Očigledno je da količina ovog otrova namenjenog makedonskom tržištu ne zadovoljava potrebe, pa su njeni rasturači smislili način kako da zadovolje i potražnju i svoju pohlepu.
       Drogu koju su imali na raspolaganju dugo su mešali sa brašnom ili šećerom u prahu, ali kako težina nije obezbeđivala ekstraprofit, pronašli su novu "supstancu".
      
       Sortno vino
       Podatak da je makedonska policija prošle godine zaplenila 92 kilograma heroina i oko 20 kilograma sirovog opijuma, a ove preko sto kilograma kokaina, ide u prilog priči da Makedonija više nije glavna transverzala u švercu droge sa Istoka na Zapad. S obzirom na druge okolnosti, sasvim otvorene granice za belosvetske preuređivače sveta i humanitarce svih fela, zaplenjena količina droge nije ni približna procenama međunarodnih stručnjaka. Činjenica da se količina zaplenjene droge množi sa tri u korist one koja je promakla carinskoj i drugim kontrolama, upućuje na zaključak da je kroz Makedoniju prošvercovana velika količina narkotika, odnosno da je dobar deo uskladišen na ovim prostorima. A da Makedonija zaista više nije tranzitna zona narkotika, potvrđuje policijska priča iz Kičeva. Pre izvesnog vremena operativci makedonskog MUP-a u centru ovog gradića u zapadnoj Makedoniji otkrili su malu laboratoriju za preradu tečnog kokaina.
       Banda međunarodnih švercera koju su sačinjavala tri Indijca, jedan Peruanac i jedan makedonski Albanac, punih osam meseci do Kičeva je tečni kokain transportovala u vinskoj ambalaži a zatim su isti pretvarali u prah najfinijeg kvaliteta. Još nije utvrđeno koliko je flaša "sortnog vina" prerađeno u stanu u centru Kičeva, ali je obelodanjeno da je reč o prvoj bazi latinoameričkih narko-dilera na Balkanu iz koje je kokain preko Albanije transportovan za italijansko narko-tržište.
       Zanimljiva je i pojava mešovitih ekipa koje transportuju i diluju drogu. Osamdesetih godina, kad je droga postala makedonska tema dana, nije registrovan nijedan slučaj da su nju transportovali ili dilovali Makedonci i Albanci zajedno. Danas, međutim, u svim otkrivenim slučajevima drogu švercuju mešovite ekipe. Saradnja na nacionalnoj osnovi je iz pragmatičnih razloga lakši prolaz kroz slučajne ili namerne policijske kontrole i ravnomerne podele domaćeg tržišta.
      
       MILE RADENKOVIĆ
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu