NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Povratak batinaša

Ukoliko ne izdejstvujemo mirno rešenje krize, naći ćemo se u građanskom ratu

      Događaj na ETF, od utorka uveče, kada je u zgradu fakulteta upala motkama naoružana grupa od tridesetak maskiranih ljudi obučenih u trenerke, sa hirurškim maskama na licima, i tukla studente i nekolicinu profesora, opet je pokazao kako izgleda vulgarna primena dvogodišnjeg Zakona o univerzitetu.
       Studenti nisu reagovali na gušenje medija onako kako je tročlana, vladajuća koalicija htela. Sve je počelo u ponedeljak, zborom studenata na Filološkom fakultetu u organizaciji Studentske federacije, Studentske unije, Generacije 21 i neizbežnog "Otpora". I tada je obezbeđenje fakulteta sa "nepoznatim" momcima pokušalo da zabrani okupljanje i rastera studente. Ipak, oko 500 studenata se okupilo u sali 11, reagujući na aktuelnu situaciju u zemlji i pojačanu represiju, u pokušaju da se organizuje za miran i nenasilan studentski protest koji treba da počne u petak na Platou ispred Filozofskog fakulteta.
       Student Branko Ilić je, u ime "Otpora", upozorio da u Srbiji vlada medijski mrak. "Do petka moramo da prikupimo ljude, da ih obavestimo o svemu što se dešava u gradu i zemlji. Svojim protestom studenti moraju da pruže primer narodu, jer je sada poslednji trenutak. Ukoliko ne izdejstvujemo mirno rešenje krize, naći ćemo se u građanskom ratu. Ali u tom ratu nećemo pucati mi, već oni koji su nas doveli do trenutnog stanja. Pozivam beogradske majke i patrijarha Pavla da u petak stanu na čelo studentskog protesta."
       Dok je ovaj govor trajao, tvrdi momci su već počeli da "rade". U holu fakulteta, njih dvadesetak je napalo Miloša Milenkovića, aktivistu "Otpora", udarili ga nekoliko puta i oduzeli mu kameru kojom je snimao taj skup, kao i ličnu kartu, pasoš i novac. Onda su se udaljili u pravcu sedišta SPS-a. To je već bio signal da se neće "sedeti skrštenih ruku" i mirno posmatrati okupljanje studenata.
       Kada su u utorak studenti krenuli u "posetu" Elektrotehničkom fakultetu, mogli su da očekuju "topao" doček. Dan pre toga profesor Slavoljub Marjanović, koji je na tom fakultetu od 1962. godine, biva izbačen iz zgrade na zahtev ratobornog kolege Miloša Labana. Obezbeđenje dekana ETF Vlade Teodosića sprečavalo je studente i profesore da uđu u zgradu tehničkih fakulteta, ali i da izađu iz nje. Okupljeni studenti uspeli su da otvore sporedna vrata i da se sretnu sa kolegama sa arhitekture. Pevala se pesma: "Spasi Srbiju" i "Ubij se Slobodane..."
       Za vreme protesta studenata u zgradi tehničkih fakulteta, Vladan Teodosić, dekan ETF, primećen je kako se šeta po fakultetskim aulama, preti studentima primenom sile i poziva obezbeđenje. Tom prilikom je jedan student, koji je slikao događaje na ETF, priveden u dekanat gde mu je oduzet film.
       Oni koji su odlučili da do petka ostanu u zgradi ETF-a, ipak to nisu mogli da učine. Nešto pre 22 časa, dekan Arhitektonskog fakulteta Aleksandar Keković obratio se prisutnima moleći ih da "čuvaju glavu" i da napuste zgradu, jer su mu "studenti najvažniji", a u to vreme se svako veče zaključava fakultet. I onda, negde oko 23 časa, kada su bila pogašena sva svetla na fakultetu i na ulici, desilo se to što se desilo.
       Posle ružne noći, nekako su sređeni utisci."Većina studenata na Beogradskom univerzitetu u potpunosti se zalaže da ovaj režim na čelu sa Slobodanom Miloševićem, proizvođačem užasa u Srbiji, ode. Jedini put je miran način odlaska sa vlasti na koji oni, očito nisu spremni, pa zbog toga batinaju, jer drugu demokratiju ne poznaju", kaže za NIN Marko Radonjić, student treće godine Elektrotehničkog fakulteta.
       Jedan od studenata, naslonjen na obližnji stub sa setom dobacuje:"Kada bi imao ko da nas organizuje, ne bi ovi znali šta ih je snašlo."
       Melana Janaćković, student druge godine Arhitektonskog fakulteta, ovakvog je mišljenja: "Batinaši koji su sinoć upali na fakultet su, pretpostavljam, isti oni koji sada regulišu ulaz u zgradu. Za taj upad imali su podršku distribucije jer je ulična rasveta u Bulevaru kralja Aleksandra isključena kao i u auli fakulteta u trenutku njihovog upada. Maske koje su nosili najverovatnije su dobili od vodećeg srpskog hirurga Milovana Bojića, a motke su poneli od kuće."
       Posle svega, na rođendan Zakona o univerzitetu 26.maja, ne bi bilo čudno da se batinaši pojave i u ulozi profesora univerziteta.
      
       ALEKSANDAR ROKNIĆ
       VLADIMIR MARTINOVIĆ
      
      
Prištinski univerzitet
       Samovolja dekana

O tome koliko postojeći Zakon o informisanju ostavlja mogućnosti dekanu da po svom osećanju pravde (i potrebama) upravlja fakultetom, svedoče profesori Filozofskog fakulteta Prištinskog univerziteta, čije se sedište trenutno nalazi u Blacu. Grupa zaposlenih brojnim pismima i dopisima Ministarstvu za visoko obrazovanje i rektoratu ukazuje na, po njihovom uverenju, neprihvatljivo ponašanje dekana profesora Zorana Đorđevića.
       Zaposlene je, kažu, najpre zbunilo samo imenovanje profesora Đorđevića za dekana fakulteta budući da mu je u martu 1998. godine, disciplinska komisija fakulteta izrekla meru - prestanak radnog odnosa! Tada je Đorđeviću stavljeno na dušu "neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza", manipulacija ispitnim prijavama, uključujući i primanje mita. O poslednjem svedoči njegova izjava napisana u septembru 1997. u Odseku za suzbijanje privrednog kriminala SUP Priština u kojoj priznaje da je izdavanje uverenja o školovanju jednom studentu naplatio 500 maraka.
       Zaposleni tvrde da je inauguraciji presudno doprinela pripadnost moćnoj stranci na levici čiji je propagandni materijal, posteri, kalendarčići i slično, vidno istaknut u prostorijama fakulteta.
       Nadležnima se ukazuje na neredovno održavanje nastave i neregularno polaganje ispita kao i da se na nezakonit način rešavaju kadrovska pitanja, gde dekan progoni one koji su glasali da se, udalji sa fakulteta. "Samovolja dekana vidljiva je na primeru suptilnog šikaniranja pojedinih profesora kojima se onemogućava da drže nastavu (čak i po cenu da se predavanja iz nekih predmeta uopšte i ne održavaju) ili da budu promovisani u viša zvanja. Istovremeno, pojedini asistenti predaju i ispituju, čak i po dva predmeta pa čak bivaju imenovani i za šefove katedri" kažu u izjavi za NIN profesor Dragi Maliković i asistent Milenko Pekić.
      
       LjUBICA GOJGIĆ


      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu