|
Univerzitetsku sredinu danas karakteriše izražen egoizam pojedinaca i klanova, odnosno nedostatak solidarnosti i kolektivnog duha
Protivnici gnječenju univerziteta i medija, ili gnječenju otpora na svim frontovima, danas priznaju da je kooperacija "radikalske pameti i julovske pragmatičnosti" dala sjajne rezultate u smislu opšte zgnječenosti. Dve godine je prošlo od kada je u Skupštini Srbije većinom glasova (153:46) usvojen Zakon o univerzitetu. Šta je novo doneo?
"Stanje na Univerzitetu je takvo da Univerziteta uopšte nema", mišljenje je mnogih profesora, pre svega onih koji su široj javnosti poznati po uzaludnom pružanju otpora. Šta se ovom konstatacijom poručuje, možda je najslikovitije objasnio Ljubo Ristovski, profesor na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu: "Nema rektora i Rektorata koji rade za Univerzitet, tavori skup autističnih, međusobno razdvojenih fakulteta, na kojima rade isto takvi ljudi koji pokušavaju da obrazuju isto takve studente. Jedina obaveza rektora i dekana je da održe ovakvo stanje, da satru svaki nukleus od kojeg bi moglo da se kristališe neko zdravo jezgro, sposobno da donese neke promene... Međutim, nije Zakon donet da nas uništi, nego smo pre toga bili uništeni, pa je kad se znalo da bunta neće biti, izglasan sa ogromnom dozom oholosti i poruke"...
Ideološka metla
Zakon o univerzitetu je takav da je od fakulteta napravio preduzeća u kojima nastavnici i saradnici nemaju nikakvog uticaja na izbor organa upravljanja - rektora, dekana, upravnih i nadzornih odbora (bira ih Vlada Srbije) koji, međutim, imaju sva prava u odnosu na zaposlene od podrazumevajućeg šikaniranja, čiji smo svedoci bili u protekle dve godine, do otpuštanja nepodobnih.
Početak primene Zakona najviše je bure izazvao na Elektrotehničkom i Filološkom fakultetu, jer su se dekani Vladimir Teodosić i Radmilo Marojević preterano razigrali. Ovom drugom se to obilo o glavu, te je posle ukidanja (neukidivog) i spajanja (nespojivog) katedri bio prinuđen da podnese ostavku. Dekan Pravnog fakulteta Oliver Antić prvi je povukao najdrastičnije poteze otpustivši četiri profesora: Vladimira Vodinelića, Dragoljuba Popovića, Mirjanu Stefanovski i Dragora Hibera. Nešto "umereniji" bio je Vlajko Petković, dekan na Ekonomskom fakultetu, koji je ideološkom metlom počistio Refika Šećibovića i Mihaila Arandarenka. Najviše buke dizali su studenti i profesori Filološkog fakulteta i tako dokazali da otpor ima smisla, nepodnošljivi dekan je ipak oteran. U međuvremenu se na Pravni fakultet uselio Vojislav Šešelj kojem nije dovoljno čistki pa se mučki ustremio na kolegu Stevana Lilića na čije mesto bi očigledno doveo kolegu sklonijeg radikalskim talasima.
Za vreme protesta i posle njega, formirano je više organizacija nastavnika i studenata: Univerzitetski otpor za odbranu demokratije, Udruženje univerzitetskih profesora i naučnika Srbije, Studentski parlament i još nekoliko studentskih organizacija, od kojih, izgleda, nije ostalo ništa ili su toliko utonule u apatiju da se više i ne primećuju. "Univerzitet, između pada i nade", naziv je naučnog skupa koji će 26. maja organizovati Savet za koordinaciju nevladinih organizacija, Udruženje univerzitetskih nastavnika i istraživača, Centar za unapređenje pravnih studija i Alternativna akademska mreža. Nekoliko dana pred skup, njihovi predstavnici, oni sa kojima smo razgovarali, nisu znali da odgovore koliko je tačno nastavnika u Srbiji otpušteno, koliko je bilo prinuđeno da napusti svoje fakultete, a što bi sigurno bio jedan od osnovnih pokazatelja učinka dvogodišnjeg delovanja Zakona o univerzitetu.
Katastrofalno pogoršanje
Marija Bogdanović, profesorka na Filozofskom fakultetu (podnela je ostavku na mesto dekana u znak protesta posle usvajanja Zakona), pretpostavlja da je otišlo oko sto osamdeset nastavnika "od čega su više od dve trećine mladi ljudi do trideset pet godina". Pretpostavlja i profesor na Filološkom fakultetu Vladeta Janković - broj onih koji su otišli iz raznoraznih razloga kreće se između 300 i 400. Akademik Milan Kurepa tvrdi pak da je "pedeset tri profesora napustilo Univerzitet, dok je sto dvadesetoro 'stavljeno na led', a mnogi su i izbačeni"... Nedostatak entuzijazma da se dođe do tačnih brojki možda je pokazatelj stanja duha o kojem je govorio profesor Ristovski.
Kada je o pojedinačnim fakultetima u Beogradu reč, naši sagovornici su precizniji. Do pre mesec dana sa Elektrotehničkog fakulteta otišlo je 58 nastavnika i saradnika, uglavnom mladih ljudi. Godišnje je na ovom fakultetu bilo između 20 i 30 stažera i pripravnika, a sada ih je četvoro. Sa Pravnog fakulteta otišlo je deset uglednih profesora i asistenata, sa Hemijskog šesnaestoro mladih ljudi, a sa Fizičkog četvoro asistenata sa prosekom deset. Osim nabrojanog, gospođa Bogdanović smatra da se "katastrofalno pogoršao kvalitet nastave, profesori se biraju po kriterijumu političke podobnosti, a studenti upisuju bez kriterijuma sposobnosti". Na Beogradskom univerzitetu upisano je 42 odsto više studenata, a pri tom Ministarstvo nije obezbedilo dodatne prostorije ni materijalna sredstva.
"Došlo je do isključivanja naučnih instituta i zajednice univerziteta čime se faktički nauka isključila iz nastave. Rascep između nauke i nastave je najgore što nam se moglo dogoditi", mišljenja je Marko Popović iz Instituta za fiziku. Studenti više ne mogu da obavljaju vežbe u okviru Instituta kao što je ranije bila praksa. Petar Đukić, profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu, skreće pažnju na bedu koja se uselila na Univerzitet: "Na većini fakulteta se štedi i na papiru i na kredi, a da ne govorimo da laboratorije i biblioteke zvrje poluprazne. Stanje je takvo da nemamo novca ni za fotokopiranje papira neophodnih za ispite." Zbog velikog broja studenata nešto bolje materijalno stoje Ekonomski i Pravni fakultet kao i neke više škole dok je na ostalim fakultetima plata u proseku od 70 do 100 maraka. Pre samo tri godine plate redovnih profesora iznosile su oko 350 maraka.
Iako se ovakva situacija mogla predvideti, od 4 200 profesora Beogradskog univerziteta samo 156 nije potpisalo ugovor o radu čime su pokazali da ne priznaju Zakon o univerzitetu. U Nišu je potpisalo više od hiljadu profesora a samo devetoro je to odbilo. I najvažnije, pogubno dejstvo Zakona je svakako to što već dve godine niko u Evropi ne želi da sarađuje sa univerzitetima u Srbiji, zvanične saradnje nema i neće je biti dogod je ovaj zakon na snazi.
Nedostatak solidarnosti
Slobodan Petković prvi je profesor kojem je na Šumarskom fakultetu uručen otkaz nešto malo pre usvajanja Zakona zbog toga što je podržao studentski i građanski protest pre četiri godine. Prvi je otvoreno progovorio o atmosferi na Univerzitetu koja je olakšala političku kontrolu: ukazao je na dugogodišnju negativnu selekciju nastavnika i saradnika, krizu morala, manipulaciju i psihopatologiju univerzitetske sredine.
"Za univerzitetsku sredinu su posebno karakteristični sujeta, surevnjivost i zavist. S tim u vezi je izražen egoizam pojedinaca i klanova, odnosno nedostatak solidarnosti i kolektivnog duha. Borba za autonomiju visokoškolskih institucija zahteva suštinsko oslobađanje Univerziteta iznutra", kategoričan je Petković.
Takav proces bi, prema rečima Petkovićevih kolega, ipak predugo trajao. Uostalom, ovakvo stanje truljenja svakako podržava Komitet univerzitetske levice (KUL) čiji su i rektor Jagoš Purić i ministar za više i visoko školstvo akademik Jevrem Janjić i potpredsednik vlade Milovan Bojić posebno zadužen da obrati pažnju na aktivnosti na Univerzitetu. Zbog svega nabrojanog profesor Ljubo Ristovski vidi sledeći izlaz: "Dok oni vladaju, vladaće nama i Zakon. Rečju, da bismo promenili Zakon, valja promeniti tvorce Zakona i to dovoljno brzo, dok oni i Zakon ne promene nas, tako da postanemo deo svega toga."
MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ
|
Glave van tanjira
Rezultati dvogodišnje primene Zakona o univerzitetu su katastrofalni, kaže dr Momčilo Grubač, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. "Zakon je obavio svoju mračnu misiju. Ugušio je univerzitet koji je, kao tradicionalno slobodarska ustanova, bio ozbiljna pretnja patološkim naumima režima da očuva vlast na svaki način i po svaku cenu." Profesor Grubač smatra da nema nikakve razlike između univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, "mrtvilo je i tamo i ovde": "Univerzitet je danas mrtav, ništa ne znači ni za državu, ni za narod, ni za budućnost. Možda ćemo ga vratiti u život ako dođe do promena u društvu, ako se oslobodimo sadašnje politike."
Univerzitet u Kragujevcu, prema rečima profesorke tamošnjeg Mašinskog fakulteta dr Ružice Nikolić, nosi neslavan rekord pošto su svi profesori prihvatili ugovore o radu. Njih nekoliko prvo nisu hteli da potpišu, ali su, posle konsultacija s beogradskim kolegama, shvatili da će tako "ponuditi glave na tanjiru". Zakon, objašnjava ona, izaziva različite posledice "od fakulteta do fakulteta, od čoveka do čoveka": "Protest je zamro onda kada su nas studenti napustili", kaže profesorka, podsećajući na beneficije koje su vlasti ponudile, a studenti blagorodno primili. Da li bi sada mogao da se rasplamsa bunt budući da se najavljuju nova talasanja? "Studenti će verovatno krenuti i mi ćemo uvek biti uz njih", odgovara Nikolić.
Na Univerzitetu u Nišu devet profesora nije parafiralo ugovore. Međutim, iako su im pretili, otkaze nisu dobili. Posle usvajanja Zakona, formiran je Odbor za odbranu Univerziteta čiji je rad nekoliko meseci kasnije utihnuo. Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu dr Dragan Žunić smatra da problem Univerziteta neće moći da bude rešen "mimo našeg glavnog društvenog problema", s tim što će i tada njegovo oporavljanje biti veoma teško jer je "upropašćen". Populizacija univerziteta, precizira dr Žunić, univerzitet bez imalo elitnih elemenata - ne može da bude univerzitet.
ANA VUČKOVIĆ
|
|
Drž'te plagijatora!
Obračuni sa (preostalim) "nepoćudnim" profesorima Beogradskog univerziteta ne prestaju. U tom svetlu, moglo bi se reći i tami, treba shvatiti Šešeljevo podnošenje formalnog zahteva Pravnom fakultetu u Beogradu da se profesoru Stevanu Liliću oduzme zvanje redovnog profesora tog fakulteta - "zbog plagijata".
Separat iz časopisa "Srpska slobodarska misao" pod nazivom - "Univerzitetski profesor Stevan Lilić kao podli i prljavi plagijator", čiji je autor potpredsednik srpske vlade i profesor Pravnog fakulteta, ostavljen je na radnom stolu profesora Lilića. Kako je prvo javio RTS, a onda Tanjug, lider radikala je bio motivisan "neosporno utvrđenim činjenicama".
To naglašava rečima: "Nedvosmisleno sam utvrdio da je takav autor-lopov dr Stevan Lilić."
Za lidera radikala ovo ima i političku dimenziju: "Nije nimalo slučajno da čovek takvog moralnog sklopa, kakav je Lilićev, pripada petoj koloni. Član je jedne izrazito proamerički orijentisane političke partije i redovno učestvuje u realizaciji svih podrivačkih zadataka koje od svojih zapadnih gazda dobija domaća NATO pešadija. Izdajnik je, izgleda, bukvalno izdajnik na svakom polju. Uostalom, šta to sprečava onoga ko je izdao svoju naciju i otadžbinu da izda i akademski moral?"
Ostavši živ posle ovakvih optužbi, profesor Stevan Lilić je najavio odgovor - podnošenje zahteva rukovodstvu fakulteta da se Šešelj odmah suspenduje, kao i krivično gonjenje predsednika Srpske radikalne stranke. Međutim, advokat Gradimir Nalić, koji zastupa Lilića, izjavio je da ga je dekan Pravnog fakulteta Oliver Antić izbacio iz kancelarije prilikom pokušaja da mu uruči zahtev svog klijenta.
U izjavi za NIN, profesor Lilić kaže da se očigledno radi o smišljenoj akciji gušenja ionako minimalne autonomije Univerziteta. "Ovaj Šešeljev akt pokazuje da svi profesori koji nisu po njegovoj volji, a ostali su na Univerzitetu, predstavljaju opasnost za njega. Poznato je da Vojislav Šešelj ne ispunjava uslove za redovnog profesora, nema stručne radove a pri tom zloupotrebljava mesto potpredsednika vlade. Podsetiću da se protiv njega još vodi krivični postupak zbog premlaćivanja advokata Nikole Barovića. Sve su to razlozi zbog kojih ću podneti zahtev dekanu i rektoru da se on udalji sa Univerziteta, jer ovo je pravi trenutak za to."
Bivši profesor Pravnog fakulteta Dragor Hiber za NIN kaže da se razgradnja ustanova i institucija koje čine jednu zajednicu dovršava.
"Gospodin Šešelj se tu nudi kao najjevtiniji izvođač radova. Ne ulazeći u detalje ovog poslednjeg slučaja, ono što prvo mogu da naglasim jeste da se jedan akademski i naučni spor - ako za njega ima povoda - ne rešava političkim optužbama", kaže Hiber i naglašava da je iznošenje optužbe u javnost pre nego što je bilo ko nadležan utvrdio njenu verodostojnost, teška povreda i pravnih i akademskih i moralnih pravila.
U sklopu "depolitizacije univerziteta" ne čude recepti ozdravljenja koje nudi potpredsednik vlade. I delima i rečima: "Prema takvim bitangama moramo biti nemilosrdni."
VLADIMIR MARTINOVIĆ |
|
