Katastrofalan bilans spoljnotrgovinske razmene, nacionalni problem broj jedan srpske ekonomije, teško je rešiv jer su interesi partijskih lobija snažniji od državnih

      Nemojte potpisivati nikakve liste koji vam se nude iz Evropske unije jer bi to bio direktan znak neposlušnosti prema vlasti", preporučio je direktorima u Privrednoj komori Srbije Miroslav Miletić, potpredsednik PKS, pozivajući se na preporuke koje je izdala savezna vlada, pola meseca pre nego što EU treba da donese konačnu odluku o "crnim" i "belim" listama domaćih preduzeća.
       Tako je, u medijski već zasićenom prostoru, objavljeno da će i u ekonomiji biti izvršeno prebrojavanje izdajnika, patriota i fašista - veoma zgodan manevar da se prikrije nacionalni problem broj 1- tragično nizak izvoz i još gori devizni priliv.
       U prva četiri meseca jugoslovenska privreda izvezla je robe za oko 500 miliona dolara (8,8 odsto niže nego u godini bombardovanja), a uvezla proizvode u vrednosti od 1.225 miliona dolara (13,8 procenata više nego u istom periodu 1999. godine).
       Savezna vlada, hitra na davanju preporuka o politički korektnom ponašanju, nije našla za shodno da povuče nijednu ozbiljnu meru za podsticanje izvoza. Rade Nišavić, pomoćnik saveznog ministra za spoljnu trgovinu, u aprilu nije mogao da najavi nikakve mere na tom planu iako je već trebalo udarati i u šerpe i u lonce. U 50 od 160 zemalja s kojima trguje, jugoslovenska privreda izvezla je robe u vrednosti ispod deset hiljada dolara, otprilike kao kad bi za svaku zemlju u Africi natovarili po jedan malo luksuznije opremljen auto "nubira".
      
       Prijateljska upozorenja
       Pet ključnih razloga napravili su od inače anemične spoljnotrgovinske razmene problem prvog državnog prioriteta: po oceni privrednika, zalihe uvoznih sirovina i repromaterijala pale su toliko nisko da ugrožavaju opstanak domaće proizvodnje. U anketi Ekonomskog instituta u Beogradu problem uvoznih sirovina izbio je prvi put u aprilu na prvo mesto kao znatno urgentniji od hroničnog nedostataka kredita.
       Ruski i kineski prijatelji upozorili su u poslednja tri meseca jugoslovenske vlasti da više neće biti preterano tolerantni i da se napravljeni dugovi moraju platiti. Predsednik SRJ Slobodan Milošević oformio je posebno telo za praćenje kineskog kredita,a s Rusima je (iz drugih, političkih razloga), izgleda, postignut dogovor da će gas ove godine moći da se plaća u robi.
       Nekoliko privrednih delegacija, što javno, što nejavno, boravilo je u Moskvi da bi odgovorilo na pitanje zašto nema kupaca za domaću robu i vratilo se s upozoravajućom dijagnozom: najvažniji problem nisu ni cena ni kvalitet (kao što se verovalo), već letargična domaća privreda. U Belom biltenu Instituta za spoljnu trgovinu iz Beograda konstatovano je da je "domaća proizvodnja izuzetno okrenuta domaćem tržištu, a da u izvoz idu samo viškovi". Ni u jednoj privrednoj grani nije dostignut nivo izvoza iz prva četiri meseca prošle godine. U već pomenutoj anketi Ekonomskog instituta, raste broj privrednika koji ne računaju na izvoz u naredna tri meseca.
       Za razliku od izvoza koji stagnira i opada, znatno raste uvoz, pre svega robe široke potrošnje. U prva tri meseca učešće te robe u ukupnom izvozu iznosilo je oko jedne trećine, a u aprilu se pokazalo da je uvoznički lobi dobro obavešten - pred internu devalvaciju uvedenu ove subote (19 dinara za DEM) - na uvoz te robe potrošeno je 147 miliona dolara, 27 miliona dolara više od ukupnog izvoza zemlje u tom mesecu. Na žvake, automobile, piće i cigarete potrošeno je dva i po puta više nego na sirovine, gotovo deset puta više nego na opremu i 30 puta više nego na rezervne delove. U ukupnom uvozu ti proizvodi učestvovali su sa 55,5 odsto. Milorad Mišković, potpredsednik Privredne komore Srbije, jedini je zvaničnik koji je u Leskovcu uvoznike nameštaja nazvao, po novoj političkoj modi, "nepatriotama". Verovatno nije razmišljao da bi se neke kolege iz Vlade Srbije mogle osećati povređenima.
       Politikolozi godinama tvrde, a sada o tome govore i brojevi, da su interesni lobiji unutar vlasti do te mere osnaženi da ugrožavaju državu.
      
       Sede i ćute
       "Ranije je postojala relativna ravnoteža između onoga što bi se moglo nazvati opštim interesom i ličnim interesima unutar vladajućih partija. Danas su lobiji toliko moćni da je moguće kroz skupštine progurati zakone kojima se direktno štiti pojedinačni interes", kaže sagovornik NIN-a. "Nekada je predsednik Milošević imao odličan osećaj da ta dva ekstrema izbalansira. Danas bi, uprkos svemu, rezultati u privredi mogli biti bolji za trećinu kad interesne grupacije ne bi zaustavljale svaku takvu inicijativu, i kada to ne bi bilo odobravano, ili bar tolerisano u samom vrhu."
       Ima indicija da bi EU mogla da odustane od pravljenja detaljnih "crnih lista" firmi kojima se zabranjuje izvoz, ali da ostavi sebi diskreciono pravo da odluči koga će smatrati nepodobnim. "Petrohemija" bez problema izvozi robu na evropsko tržište, ali zbog odluke EU da poveća carinske stope na 9,5 odsto, prihod pančevačke kompanije smanjen je za dva miliona dolara. Ovo su reči upozorenja iz Privredne komore Jugoslavije:"Mnogo smo toga prošli, ali sve ima svoje granice."
       Ukoliko bi se nastavili ovakvi trendovi u spoljnotrgovinskoj razmeni, deficit bi do kraja godine dostigao dve i po milijarde dolara. "I to bi moglo da se reši nekom prodajom preduzeća, ili koncesijom, jer interesovanja ima", kaže jedan sagovornik NIN-a, "ali problem je što u administraciji ne postoje sposobni ljudi, spremni da jedan posao završe do kraja. Postoji apatija i strah da je lako zameriti se vrhu vlasti i onda svi radije sede i ćute."
       "Vreme je da uvoznički lobi zamenimo izvozničkim", primetio je nedavno u Komori Miško Rakčević, direktor "Mačkatice". Ali u PKS, u stvari, već godinama traje borba protiv jednog izvozničkog lobija - izvoznika sirove kože i uvoznika obuće - koji je jači od svih primarnih proizvođača kože i komorskih i ministarskih figura koji su se zauzeli da "isteraju" taj problem na čistac.
       Pre mesec dana svi primarni prerađivači kože u Srbiji su stali, a prema proceni Milivoja Sirovice iz Fabrike kože "Ruma" iz Rume, cela ta grana (uključujući i obućare) imala bi proizvodnju veću za 30 odsto da sirova koža nije izvezena. "Nismo mi zainteresovani da sad upiremo prst u krivca", rekao je on, gotovo izvinjavajući se neimenovanom lobiju, "već samo da zaštitimo interes zemlje." U prva tri meseca ove godine, već urgentni problem samo je pogoršan - izvoz sirovih koža povećan je za 36 odsto u odnosu na isti period lane. Komora je pisala čak i specijalnom savetniku predsednika Jugoslavije za ekonomiju Zoranu Liliću, ali nije dobila odgovor.
       Poslastičarske tajne
       Jedini predlog koji je do sada došao iz struktura vlasti jeste da se proizvedu novi izvozni lobisti - deset preduzeća koja bi izvozila hranu, kožu, obuću i tekstil. "To je administrativna pomoć privrednicima", objasnio je Nišavić meru koju je sekretar odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Njegomir nazvao "kontraproduktivnom i potpuno antitržišnom". Jedno takvo preduzeće u kojem su srećno upleteni partijski i politički interesi ( u rukovodećim organima su lokalni predstavnici Socijalističke partije Srbije i Borka Vučić generalni direktor Beogradske banke, kao jedan od glavnih koordinatora) već brine o izvozu smrznutog voća.
       Uprkos svemu, jugoslovenska i srpska vlada mogu s lagodnošću ovejanog poslastičara da iščekuju naredna tri meseca. Posle interne devalvacije dinara (privremeni "carinski kurs", koji važi do 28.maja, priznaje vrednost DEM od 19 dinara i vrednost dolara od 41,5 dinara), uvoz će biti zakratko smanjen.
       Narodna banka Jugoslavije mogla bi da objavi interno pravilo po kojem bi otkupljivala devize po kursu od nekih 24 -25 dinara i popuni devizne rezerve i bez povećanja izvoza, a možda i bez zvanične devalvacije (doduše, ona nije isključena).
       Vlada Srbije bi u naredna tri meseca mogla da se pohvali značajnim dekorativnim promenama: izvoz će u odnosu na ratni maj,jun i posleratni jul, da poraste kao kvasac iako će, u stvari, ili stagnirati ili padati u odnosu na "normalna vremena".
       Loši rezultati u domaćoj proizvodnji, izazvani nestašicom uvoznih repromaterijala primetiće se tek od jeseni, a onda će ih već nekako medijski izbrisati uspesi u žetvi. I tako sve dok se ne utvrdi da li negde ipak postoji granica.
      
       TANjA JAKOBI
      
      
      
      

Najveći beogradski uvoznici Najveći uvoznici u 1999.godini u Beogradu bili su "Deus" sa 9,8 miliona dolara, EPS 8,1, "Ohis komerc" 7,5,"Delta DMD" 6,5, "Drenik ND" 5,7, "Jugohemija" 5,6, "Soko Nada Štark" 5,4, "Agrana" 4,9, "Duga" 4,6, VF Tel 4,2, "Dunav Grocka" 3,8, "Umka" 4,3, "Progres","Kluz" i "Dibek" 3,7 miliona dolara, "Beko" 3,5 i "Prva iskra 3,4 miliona dolara.        Uvoženi su derivati nafte/103 miliona dolara, mašine za automatsku obradu podataka (39,8), prehrambeni proizvodi (16,6), čelične konstrukcije od gvožđa (20,9), pamučne tkanine (14,5), obuća (14,8), riblje brašno 11,1 i aparati za telefoniju (17,7 miliona dolara)/.        Prema podacima Privredne komore Beograda, najveći izvoz u 1999. godini ostvarila je Elektroprivreda Srbije - 21,1 miliona dolara, "Delta M" 18,2," Progres" 9,6 miliona dolara,"Progres gas trejding" 8,9 miliona dolara, zatim "21. maj" 7,4, "Kluz" 6,9, "Delta DMD" 6,3 miliona dolara, Republička direkcija za robne rezerve 6,3, "Soko Nada Štark"5,4, i "Agrana" 5,1 miliona dolara.        Pojedinačno najveći izvoz ostvaren je u prodaji smrznutog voća (46,5), drveta (30,1) i kukuruza (17,7 miliona dolara).