Neka nas uhapse. Mi se nećemo sklanjati. Ako policija i sudstvo dozvole hapšenje nekoliko hiljada ljudi u Srbiji, ili nešto još gore, onda mi se čini da smo zaista na putu bez povratka

      Policija, prema podacima "Otpora", privede 20 do 40 njihovih aktivista dnevno. Oduzimaju im materijale i pošto nisu registrovana organizacija, ne mogu tražiti da im vrate. Nemaju vođe, a imaju oko 15, 20 hiljada aktivista, iz pokreta niko nije isključen.
       Novije zaoštravanje političke situacije u Srbiji, naročito kurs vlasti prema "Otporu", ubrzalo je njihovo višemesečno polemisanje: registracija - da ili ne, aktivisti ili članovi. U ponedeljak su održali Osnivačku skupštinu Narodnog pokreta Otpor, podneli zahtev za registraciju koja im, kako stvari stoje, neće biti odobrena. Svejedno, "možda će ovaj legalni 'dodatak' uveriti ljude da smo mi zaista ozbiljni u svemu ovome što radimo i mislim da nam svakako ne može štetiti. Sigurno je i da nećemo zapasti u zamku strukturiranja organizacije po hijerarhiji", kaže Milja Jovanović, studentkinja i jedna od prvih "otporaša".
      
       Jugoslovenska levica zatražila je hitno usvajanje Zakona o borbi protiv terorizma i mnogi veruju da je JUL upravo vas odredio za glavnu metu.
       - Kada neko mesec dana priča o tome da ste vi teroristi pa najavi Zakon o borbi protiv terorizma, normalno je da ćete osetiti da to ima veze s vama. Ali, to nema veze s nama. Mi nismo teroristi. To samo može da znači da oni zaoštravaju svoj napad na "Otpor" i da to pokušavaju u javnosti da prikažu kao nešto legalno.
      
       Hoćete li preći u ilegalu?
       - Nećemo preći u ilegalu zato što to nije način na koji se bori protiv ovog režima. Ilegala je nešto što oni rade, oni koriste sredstva terorističkih organizacija: slanje ćelavaca na Filološki fakultet gde su uglavnom devojke, upadanje u nezavisne medije, negiranje zakonskih prava svojine, istupi na televiziji koji promovišu govor mržnje. Samo još fali da se pojave s maskama.
      
       Mogu i da vas uhapse, zatvori su veliki.
       - "Otpor" radi javno. Nama bi bilo apsolutno svejedno da pored nas sve vreme sedi neki uniformisani policajac. Zvali smo ih nekoliko puta... Neka nas uhapse. Mi se nećemo sklanjati. Onda to više neće biti stvar kruga ljudi koji odlučuju o donošenju zakona, stvar neke pojedinačne mržnje prema nama i osećanja ugroženosti vlasti, onda će to biti suštinsko pitanje policije i sudstva. Ako policija i sudstvo dozvole hapšenje nekoliko hiljada ljudi u Srbiji, ili nešto još gore, onda mi se čini da smo zaista na putu bez povratka. I ako javnost i opozicione stranke na to ne budu imale adekvatan odgovor, onda ne postoji Srbija za koju se vredi boriti.
      
       "Otpor" stanje u centralnoj Srbiji ocenjuje kao zategnuto jer je "uglavnom opoziciona", južni deo republike, tradicionalno naklonjen državnom rukovodstvu, priredio je "više iznenađenja", u istočnoj Srbiji je "potpuni mrak", dok je u "netaknutom" Beogradu zaveden odnos: čekamo vas.
       - Vojvodina je pretrpela stravičan udarac. Počelo je mnogo pre ubistva Boška Peroševića, imali smo velike probleme s lokalnim funkcionerima. Aktivnost "Otpora" postoji širom Srbije i oni, jednostavno, nisu mogli da se odbrane od toga, osim prosleđivanjem naređenja policiji, nadajući se da će to dovoljno proširiti strah. Pošto im to nije uspelo, taktika je promenjena, odlučeno je da se pređe na javno mnjenje, da se mi "razotkrijemo kao teroristi", što u Srbiji, naročito posle događaja na Kosovu, ima strašan prizvuk.
      
       Svesni ste posledica?
       - Potpuno smo svesni posledica te kampanje, ali ne po "Otpor" - mi znamo šta smo, mi nismo teroristi, ja to vrlo dobro znam, kao što svaki "otporaš" i svaka porodica svakog "otporaša" Srbije zna da mi nemamo oružje i da to nije način na koji mi niti želimo, niti planiramo da funkcionišemo. Problem je javno mnjenje koje, normalno, počinje da ima otklon prema nama. Druga alternativa su opozicione stranke koje su inertne i onda, apsurdno, svaka fizička aktivnost, znači ulaganje vremena u nešto, počinje ljudima da izgleda sumnjivo. Shvatili smo da protiv toga treba da se borimo tako što ćemo nastaviti isto da radimo i pokušamo da se zaštitimo legalno.
      
       Vaša saradnja s opozicijom je, kažete, dobra.
       - Mi imamo dobru komunikaciju s njima. I ne želimo da ih ugrožavamo, što im stalno ponavljamo. Svaki naš razgovor s njima počinje tom konstatacijom, da oni imaju svoj put, mi imamo svoj put. Situacija je, međutim, toliko rizična, opasna i ozbiljna da mi od njih tražimo da nas zaštite na sve moguće načine, pokažu dobru volju prema nama, kako bismo mogli zajedno nešto da uradimo. Jer, mi ne želimo da se odvojimo zato što smo mlađi.
      
       Šta očekujete od njih?
       - Pre svega, plan. Recite nam šta mislite da uradite i u čemu mi tu možemo da učestvujemo. Nema veze, plan koji će trajati šest meseci, ali da bude prvi korak je taj, drugi korak je taj... nemojte da nam obećavate ništa.
      
       Postoji mišljenje da se neke stranke odnedavno očigledno "šlepaju" uz vas i vašu popularnost.
       - Mi smo dali ideju koja bi morala da bude svačija. To nije moja lična stvar, niti stvar čoveka koji je nacrtao pesnicu. "Otpor" ne vidimo kao nešto naše što treba čuvati od zloupotrebe, to radimo onoliko koliko možemo. Strankama smo "Otpor" ponudili kao model i "šlepanje", ako je to izraz koji treba da upotrebimo, nije nikakav problem, samo ako ima neku pozitivnu posledicu po demokratiju u Srbiji. Neka svako to koristi kako god hoće, samo da ima neki cilj i, naravno, ne u nasilne svrhe.
      
       Upravo nasilnost režim želi da vam dodeli kao karakteristiku. Zašto su se odjednom toliko okomili na vas?
       - Oni baš ne shvataju naš metod. To je ono što ih je najviše uplašilo. Odjednom postoji neka ideja koja prolazi u narodu. Ideja koja je klizava isto kao što je komunizam bio klizav kada je nastajao. Mislim da ih je to "prepoznavanje" jako uzbudilo. Pokušavaju da pronađu izvor "Otpora", ali varaju se, jer izvor nije u Beogradu, nije u nekom od nas pojedinačno. Izvor "Otpora" je u njima. Da nema njih, ne bi bilo ni "Otpora".
      
       ANA VUČKOVIĆ