("Milošević-mit i stvarnost", NIN br. 2577)

      Pročitao sam prvi nastavak feljtona Zvonimira Trajkovića, bivšeg savetnika Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića, o Miloševiću. Zanimljiv je i upečatljiv. Ali se u njemu nešto ne slaže oko događaja sa Ivanom Stambolićem i Azemom Vlasijem. Kao novinar bio sam svedok toga događaja. Ivan nije posle onoga, u čemu se sa Trajkovićem slažem, odličnog govora održanog Srbima u Kosovu Polju, mesec dana pre Slobodana Miloševića, otišao sa Azemom Vlasijem na Brezovicu "gde se tri dana zabavljao", već je odmah posle mitinga, sa ekipom beogradske televizije, seo u helikopter i otputovao za Beograd. Uveče je u Palati federacije prisustvovao sednici Predsedništva SFRJ, na kojoj je odlučeno da Srbe koji sutradan stižu sa Kosmeta, u Centru "Sava", prime i sa njima razgovaraju Lazar Mojsov i Ivan Stambolić, pa je tako i bilo.
       Prema tome, za razliku od Slobodana Miloševića, Stambolić u Kosovu Polju od Srba nije dobio ni sendvič, a kao što ste videli, nije ni mogao da se tri dana sa Vlasijem gosti i provodi na Brezovici, kao što tvrdi Trajković. A i da jeste, to ne bi bilo tako pogubno po tamošnje Srbe. Stambolić je tada uspeo da dobije podršku, ne samo rukovodstava ondašnjih jugoslovenskih republika za promenu Ustava Srbije mirnim putem i za stvaranje celovite srpske države, nego i pojedinih, tadašnjih, kosmetskih političara: Azema Vlasija, Sinana Hasanija, Kolja Široke pa, skoro, i samoga Mahmuta Bakalija. Međutim, u međuvremenu je uleteo Slobodan Milošević, pozvan od Trajkovića i tamošnje bratije, sa onim svojim govorom i onom svojom čuvenom rečenicom "Vas ne sme niko da bije", i sve okrenuo na glavu. A onda se, opet uz pomoć Trajkovića i grupe uglednih Srba iz Kosova Polja, "dogodio narod", pa sada, ne da Srbe dole svi redom biju i prebijaju, nego i - ubijaju.
      
       Marjan Bogosavljević,
       Beograd