Svako veče, u 7, hvatam sebe u nelagodi. Nešto mi fali. Nešto kao vesti NTV Studio B.
       Da li je to moguće, ljudi?
       Mesecima već mislim (a broj istomišljenika se dramatično uvećavao) da su "Vesti u 7" Studija B dosad neviđena forma informativne emisije. Svaki budući novinarski leksikon sadržavaće i odrednicu Kojadin''s Nenjs: saopštenja Pokreta (dva-tri komada), konferencija Pokreta, saopštenja prijateljskih partija i koalicija, još saopštenja Pokreta, slede vesti (do dve) sa Kosova i - 20 sekundi vremenske prognoze. Sve u svemu 45-50 minuta.
       A uloge podeljene kao u TV seriji: arhitekta-doktor-profesor uzdiše nad "uspesima izvanrednim", gradonačelnik i dr Božić primaju u Dvoru, "britka sablja" D. Čović predaje ključeve nužnog smeštaja teško unesrećenoj porodici a uprkos "crveno-crnoj nemani" koja bi, da je do nje, naše građane držala u zemunicama; uleti portparol Pokreta, ćušne levo, ćušne desno, pa spiker pročita smrtno ozbiljnu izjavu onog aforističara, rečenu negde duboko u Srbiji, negde gde kamermanova noga još nije kročila.
       Čini se da je neko iz "Vesti u 7" baš "kreativno" čitao druga Lenjina (on je želeo da radnici pišu novine), pa su se kao izveštači sve češće javljali narodni poslanici i funkcioneri SPO-a. Ponekad bi i reporteri "Studija" sišli u narod. I lepo se videlo da narod misli kao jedan. Jednom su građani molili da poskupi gradski prevoz. Istina je da tako šta nigde drugde i nikad dotad građani nikom nisu rekli. Ali, ovo je Studio B!
       Ako ćemo biti (politički) praktični, opravdano je pitanje: šta je tu bilo neobično? Zašto bi bilo normalno da RTS sme sve, a Studio B mora da "gazi po jajima" i misli na svaki detalj?
       Postoji razlog. Jak razlog. Studio B je jedan od retkih urbanih mitova u ovoj zemlji. On počiva na dva (novinarska) principa: uvek biti angažovan u beskompromisnoj borbi za mala i velika prava građana ovog grada (oličeno u Đoki Vještici) i vazda biti sposoban izdići se iznad kontrolisane stvarnosti i banalne politikantske uskogrudosti (Duško Radović, jasno). Davljenje, ali oprezno, bio je stalni odgovor vlasti.
       I ono što nije uspelo "crvenim" (B. Pešić, Ž. Kovačević, B. Bogdanović, N. Čović) kao da bi pošlo za rukom "slobodarima" (S. Krunić i V. Mihailović) da im republička vlada nije, na najbezobzirniji (šešeljevski) način, ovih dana otela Studio B. I Studio B će, tako nehotice, biti spasen.
       Mit se ne ruši silom. Naprotiv, zabrana će ga podići do pristojne visine, sapraće ljage i fleke, zaborav će prekriti ružno. Naravno da niko ne veruje da je ono što se sada vidi na poznatom kanalu - Studio B. Nisu toliko ludi ni oni koji puštaju onu ambicioznu crnkicu da se svako veče, teško hvatajući vazduh, sama samcata rve sa, za Studio B, neobičnim vestima.
       Jer Studio B - to uvek mora da zvuči pomalo subverzivno. To je aksiom koji sledi iz ona dva principa - i to će svaka vlast (republička ili lokalna) morati imati na umu. Ili onog Studija B neće biti.