Kremlj zapretio "preventivnim udarima" po bazama terorista, generali isprobavaju bombardere, ali posmatrači ne veruju da je ponovna ruska intervencija u Avganistanu moguća

      Na putu između Kvete i Kandagara - gradova koje, negde na sredokraći male međusobne udaljenosti, odvaja jedino državna granica Pakistana i Avganistana - napadnut je svojevremeno (još početkom devedesetih) jedan kamionski karavan, utovaren za Kušku - mesto u Turkmenistanu, na teritoriji bivšeg SSSR-a.
       Karavan su napali "mudžahedini". Međutim, osim što su napadači bili nacionalno kostimirani i što su svi imali "kalašnjikove" i ručne bacače, "mudžahedin" je u to doba bila titula koja je u Avganistanu mogla podrazumevati sve - bandite i trgovce drogom, koliko i pripadnike političkih frakcija, u vreme ruske okupacije u borbi protiv Sovjeta.
       Ovi na drumu hteli su robu iz kamiona, ali su rasterani. Odagnali su ih branioci karavana - talibani, studenti medrese, islamske visoke škole koju su Avganistanci pohađali na severozapadu susednog "puštunskog Pakistana".
       Tom svojom prvom oružanom intervencijom "studenti" su bili osigurali prohodnost žile kucavice, koja preko već godinama nemirnog Avganistana povezuje Pakistan i Turkmenistan, ali epizoda njihovog drumskog okršaja donela je i nešto više - ona je prva politička pojava talibana, pokreta čije će pristalice kasnije zauzeti Kabul i obesiti Nadžibulaha, nekadašnjeg štićenika Moskve.
      
       Ivanov o "preventivnim udarima"
       Proteklo je od tog događaja mnogo vremena, nekadašnje sovjetske republike centralne Azije osamostalile su se, ali talibani koji su se pročuli, izrasli u pokret taliban i uzevši u međuvremenu pod kontrolu ceo avganistanski jug i prestonicu - ne prestaju da uznemiravaju Rusiju. Nadahnuti su za vojničku i versku ekspanziju dalje na sever.
       U samoj Rusiji, aktivnost talibana oseća se kao kopanje po trbuhu. Njen severni Kavkaz je uglavnom muslimanski. Muslimanski radikali u Čečeniji, teško ranjeni Šamil Basajev, vođe vahabita i drugi koji su sada ruskom vojnom akcijom odbačeni u planine, propovedaju ne samo tzv. veliku Čečeniju "od Kaspija do Crnog mora" nego i islamizaciju čitavog južnog dela Rusije.
       Prošle nedelje iz Kremlja su reagovali značajno oštrije i, možda prvi put - pomenuli su i mogućnu vojnu odmazdu Rusije. Pomoćnik šefa države zadužen za službena tumačenja politike u Čečeniji Sergej Jastržempski izjavio je da će Rusija gađati "baze islamskih terorista u Avganistanu, ako oni budu pretili bezbednosti Rusije i regiona".
       Izlažući pojedinosti svojih argumenata, Jastržempski se pozvao na tajni sastanak izaslanika čečenskog vođe Aslana Mashadova s predstavnicima talibana na severu Avganistana (u Mazari Šarifu), tvrdeći da su dve strane potpisale tom prilikom sporazum o talibanskoj pomoći čečenskim separatistima u ljudstvu i oružju i da je njihovom dogovoru prisustvovao takođe Osama bin Laden, terorista na međunarodnom glasu.
       Bin Laden je još odavno jedan s crne liste Amerike. U Sjedinjenim Državama ga smatraju vinovnikom eksplozija, podmetnutih svojevremeno u američkim ambasadama u Najrobiju i Dar es Salamu. Goneći tobože saradnike Bin Ladena, SAD su 1998. godine "greškom" raketirale Sudan, ubeđene (na osnovu netačne dostave) da jedno sudansko farmaceutsko postrojenje proizvodi eksploziv.
       U Avganistanu ruska optužba je odbačena, ali samo delimično, u pasusu o pomoći Čečeniji u ratnom materijalu i ljudstvu. Taliban nije sakrio svoju idejnu solidarnost i političku pomoć ruskoj pobunjenoj republici (njena prva i jedina "ambasada" otvorena je u Kabulu), zavetujući se da će "pravedne ciljeve Čečenaca braniti moralno".
       U Moskvi takvo objašnjenje nije prihvaćeno. Štaviše, upozorenje Jastržempskog talibanima potvrđeno je dan kasnije izjavom ministra inostranih poslova Igora Ivanova da bi Rusija mogla da preduzme "preventivne udare" na vojne logore terorista u Avganistanu "u slučaju nastajanja potencijalne opasnosti" za njenu bezbednost i bezbednost njenih saveznika.
       U redovima "saveznika" najugroženiji se oseća Uzbekistan, prva od zemalja centralne Azije koju je posetio Vladimir Putin, prošlog vikenda neposredno pošto je ozvaničen u svojstvu novog predsednika Rusije.
       "U svetu, ovakvom kakav jeste, zemlja kao Uzbekistan nije u stanju da se sama odbrani, i mi se obraćamo zbog toga Rusiji i predsedniku Vladimiru Putinu", izjavio je tom prilikom šef Uzbekistana predsednik Islam Karimov. "Svaka pretnja Uzbekistanu, istovremeno je i opasnost za Rusku Federaciju", odgovorio je (uz ostalo) Putin.
       Dakle, kao da dileme više nema i čini se da i Rusija progovara već dobro poznatim jezikom Amerike. U Moskvi, slične jednostrano vođene policijske akcije SAD nikada nisu odobravane. Međutim, iz života se uči. Putinovi prvi koraci u svojstvu šefa države proizvode utisak energičnosti u obnovi reputacije ruske sile.
       U jeku je ljuta bitka zapadnih sila za centralnoazijsku naftu i gas nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Ono što je Persijski zaliv bio u ovom veku, centralna Azija će biti u sledećem, ponavljaju i energetski stručnjaci i političari. Azerbejdžan se oslanja na Tursku, Gruzija se uzda u NATO, Moskva uvažava uverenje Uzbekistana da je iza njegove sigurnosti moćno oružje Rusije. Pokazivanje pesnice talibanima nadojilo bi samopouzdanjem pojedine njene male saveznike.
      
       Ponuda ujedinjenja protiv Rusije
       Taliban (regrutovan pretežno od saplemenika Puštuna, čiji su sunarodnici podeljeni pre sto godina "djuranda linijom", granicom usečenom da bi odelila Avganistan od tadašnje Britanske Indije) - nastoji da ovlada celom državom (znači, i nepoćudnim, nepokorenim severom zemlje) i da Avganistan uredi kao zemlju u kojoj bi glavni zakon bio zakon vere. Talibani su fanatici. Isključivost je njihova prva odlika, i zbog toga ih politički posmatrači strujanja unutar islamskog sveta žigošu kao sledbenike linije krajnosti, "ekstremiste".
       Pokret je izrastao uz oslonac na Pakistan, u čijim su verskim školama (u puštunskom Pakistanu) "studenti" obučavani. Njegovo vođstvo bilo je kolektivno, oličeno u "šuri" (savetu). Antisovjetskim smerom brzo je privukao pažnju tajnih službi SAD. Prvi idejni i vojni vođi (na primer, izvesni Mohamed Omar, jednooki mula, nekad uspešni pohodnik pakistanske medrese o kojem nije bilo dovoljno pojedinosti čak ni u arhivama Amerike) - isprobali su se najpre u ratu protiv ruskih trupa, u vreme njihove okupacije Avganistana.
       Vojnim uspesima talibana prekrojena je karta postsovjetskog Avganistana, podeljenog na severnu i južnu zonu - provincije nastanjene Uzbecima i Tadžicima i islamski emirat pod kontrolom talibana. Suočeni s pretnjom Moskve, vođi talibana obratili su se ipak prošle nedelje svojoj naoružanoj opoziciji na severu, nudeći ujedinjenje protiv "zajedničkog neprijatelja".
       "Došao je trenutak da se opozicija ujedini sa islamskim emiratom Avganistana u borbi protiv Rusije, dugogodišnjeg avganistanskog neprijatelja", rečeno je uz ostalo u saopštenju talibanskog resora spoljnih poslova, objavljenom u Kabulu. Vođi rivalskih snaga, Burhanudin Rabani svrgnuti predsednik Avganistana (po nacionalnosti Tadžik) i njegov patron zaštitnik, komandant snaga opozicije Ahmed šah Masud nisu reagovali.
       Masud kontroliše četiri provincije prema Tadžikistanu. Na njegovoj teritoriji su rudnici bogati smaragdom, a sam Masud takođe ima davnašnju ambiciju da formira "veliki Tadžikistan", državu koja bi sebi pripojila Samarkand i Buharu, kulturnu prestonicu na nekadašnjem "putu svile", gradove na teritoriji Uzbekistana.
      
       Uvežbavanje ruskih mišica
       Novi predsednik nagovestio je društvenu rehabilitaciju časnika mundira i veću materijalnu satisfakciju njegovih nosilaca. Dakle, čim je u Kremlju pomenuta mogućnost "preventivnih udara", vojni vrh Rusije odgovorio je izražavanjem "visoke spremnosti" da se zadatak izvrši.
       Saglasno ruskim vojnim komentatorima, uz tradicionalne detalje sličnih poduhvata, vežba je obilovala i važnim novinama. Jedna od njih odnosi se na uspešno isprobavanje "mnogofunkcionalnog aviona SU-27 IB sa stanicom za izazivanje smetnji", čime su se bavile i neke druge letelice, na primer, dva AN-12 i tri nova helikoptera s najnovijim uređajima za izazivanje smetnji "smalta" i "pelena". Zahvaljujući dejstvu uređaja za ometanje, protivavionske rakete S-300 i protivavionske rakete ispaljene sa lovaca SU-27 nisu bile u stanju da pronađu odabrani cilj.
       U vežbi su učestvovala i dva lovca-bombardera SU-39, a isprobana je tokom leta i aparatura namenjena prikrivanju prisustva takvih mašina na bojištu. Tokom trajanja ovog školskog poduhvata učesnici vežbe koristili su sistem "međuavionske i satelitske navigacije, bez čega su daleki letovi u pratnji bombardera nemogućni".
       Dakle, to je to, zaključili su ruski domaći posmatrači, ali ne svi oduševljeni. Komentatori vojnog priloga "Nezavisime gazete" izrazili su, na primer, bojazan da bi, gledajući "situaciju u celini, moglo da se zaključi kako će vojni rezultati bombardovanja biti minimalni, a rđave političke posledice vrlo značajne". Dabome, misli se na eventualno bombardovanje, jer odluke još nema kao i na pretpostavljene posledice, jer u svetskoj javnosti se slične stvari ne tolerišu i teško praštaju.
       Slično raketiranje istog protivnika, terorista sledbenika Bin Ladena, koje su SAD izvele, tukući pre dve godine Sudan i Avganistan sa brodova u Persijskom zalivu, Moskva nije odobrila, pozivajući se na Povelju UN. Hoće li Amerika na istovetan način propratiti mogućnu intervenciju Rusije?
      
       PETAR POPOVIĆ