NAZIV: "Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950."
AUTOR: Miško Šuvaković
IZDAVAČ: SANU, "Prometej",
Beograd, Novi Sad 1999.

      Nenad Daković
      
       Teorijska osnova ovog "Pojmovnika" izgrađena je u redukovanoj verziji već u "Pojmovniku" koji je pod naslovom "Postmoderna" Šuvaković objavio 1995. godine. Nije zato neobično ili neočekivano da će sam Šuvaković upravo francuske poststrukturaliste, pre drugih Juliju Kristevu i englesku umetničku grupu Art & Language postaviti za svoje metodološke uzore, odnosno pojmove "svet umetnosti" (Artur Danto). Kao da ovaj "Pojmovnik" od gotovo sedam stotina odrednica, pri tome i ne nastoji da bude knjiga iako ima ili je dobio, uslovno govoreći, ovaj konačni oblik. Jer ono što je njegova prva osobenost ili obeležje koja ga uopšte i čini mogućim jeste radikalan prekid sa Hartmanovom estetičkom paradigmom, njegovo otvaranje prema onome što se u ovom "Pojmovniku" označava Dantoovim terminom "svet umetnosti".
       Ako je, kako veli Šuvaković, odnos (preplet) umetnosti i teorije karakterističan za svaku umetničku istorijsku formaciju, "onda umetnost druge polovine XX veka karakteriše i čini izuzetnim tematizacija i ospoljenje tog unutrašnjeg metafizičkog odnosa umetnosti i teorije, tj.odnosa umetnosti i teorije". Zato tematizacija i ospoljenje ovog unutrašnjeg metafizičkog odnosa umetnosti i teorije pokreće i otvara ovaj "Pojmovnik" prema svetu umetnosti omekšavajući njegovu prividno glomaznu akademsku teksturu, rastvarajući njegove logocentričke paradigme u delezovske linije bekstva. Kako se inače može misliti "svet(umetnosti)"?
       Ova gotovo apsolutna svest o prekidu u drugoj polovini ovog veka između umetnosti i estetike kao zatvorenog totaliteta uma, ova tematizacija i ospoljenje teorije (estetike) u svetu umetnosti, ovaj prekid sa estetizacijom sveta umetnosti i njegovim "estetičarima", ovo pomeranje polazišta sa "estetike" na umetnost samu, taj gotovo nemogući zadatak koji je obavio Šuvaković - jeste ono što ovom delu obezbeđuje atribut najznačajnije teorijske knjige koja je prošle godine objavljena kod nas. I ne samo kod nas. Sličan enciklopedijski poduhvat ne postoji i nije ni na vidiku u srodnim područjima. Mislim na filozofiju i književnost. Zato u ovom "Pojmovniku" postoji višak filozofskih pojmova i manjak pojmova iz teorije književnosti. Jer, ovde je reč o "prepletu". Ne treba zaboraviti da ovo delo dolazi u sredinu koja je više decenija bila pod jednom estetičkom paradigmom. Ne mogu ni da zamislim kako bi bilo moguće u našoj filozofiji obaviti ovaj kritički rad o "prepletu" ili "prekidu" koji je u domenu umetnosti obavio Šuvaković.