NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Širi se, ali...

Da li će "revolucionarnu" ideju uspeti da rastoče stari političari ili će mladi napraviti svoju stranku

      Ideja je, moglo bi se reći, 'izmakla kontroli' grupe nezadovoljnih studenata koji su je lansirali, oktobra 1998. U pozitivnom smislu, naravno", prokomentarisaće Branko Ilić, aktivista "Otpora" najnoviju transformaciju pokreta i sve brojnije zahteve za priključivanje pobunjenim studentima, koji stižu sa najrazličitijih mesta. Posle incidenta u Požarevcu, a naročito posle ubistva šefa vojvođanskih socijalista Boška Peroševića, koje je stavljeno na dušu otporašima a režim ga iskoristio da najavi obračun sa neistomišljenicima koji će biti regulisan zakonom (protiv terorizma), broj zainteresovanih da pristupe "Otporu" uvećava se, kažu, progresijom - 150 ljudi dnevno. Broj aktivista već je narastao do 25 000.
       Prošle nedelje "Otpor" je dobio svog komplementa u "Narodnom pokretu otpora" čiji su inicijatori i osnivači profesori Beogradskog univerziteta, u najvećem broju dosadašnji članovi Saveta "Otpora" i druge javne ličnosti, simpatizeri pokreta.
       "Cilj nam je da pokušamo da pokupimo gnev policije usmeren ka studentima, da izvršimo disperziju odgovornosti prebacivši je na neke ljude kojima se ne može zameriti da su neodgovorni jer iza njih stoje profesorske karijere. Pokušaćemo da odvučemo pažnju režima sa studenata, da ih oslobodimo i omogućimo im da dođu do daha", objašnjava prof. Gašo Knežević, bivši profesor Pravnog fakulteta, član Predsedništva "Narodnog pokreta otpor".
      
       Manipulacija
       Profesori i studenti predali su, u utorak, zajednički zahtev za registraciju pokreta saveznom Ministarstvu pravde i očekuju odgovor u narednih petnaestak dana. U međuvremenu, regrutnice otpora potpisali su i Dobrica Ćosić, književnik i bivši predsednik države, Vesna Pešić, bivša predsednica Građanskog saveza u ime svog Centra za antiratnu akciju, Mlađan Dinkić, ekonomista, lider G17, Dušan Kovačević, dramski pisac, Milan St. Protić, istoričar, član Nove Srbije, stranke čije su pristalice najavljivale i kolektivno učlanjenje u "Otpor" što su pre njih već učinili članovi Građanskog saveza iz Niša.
       Omasovljavanje i pokušaj institucionalizacije pokreta, prema rečima njegovih aktivista, ne bi smeli da promene njegove ciljeve i metode. Ideja je, dakle, da se od represije režima zaštite aktivisti pokreta koji su, više nego pripadnici bilo koje političke grupe u Srbiji, izloženi brutalnosti policije. Do sada je hapšeno ili na informativne razgovore privođeno više od 1 000 otporaša (samo u poslednja dva meseca broj uhapšenih se popeo na 750), koji su u zatvorima i policijskim stanicama zajedno boravili nepune dve godine ili 15 000 časova. Osim toga, veruje se da bi angažman ljudi iz javnog života mogao rezultirati i novim idejama neophodnim pokretu čije se akcije organizuju gotovo svakodnevno.
       Ipak, pristupanje ili iskazivanje javnih simpatija pokretu, poput nošenja majice sa stisnutom pesnicom, od strane bivših i sadašnjih političara, izaziva popriličnu polemiku u javnosti koja se uglavnom svodi na pitanje: gde su bili i šta su radili dosad? Ono u čemu jedni vide nagoveštaj srpskog jedinstva oko prave ideje (Pešić i Ćosić u istom pokretu), drugi smatraju prvim korakom u daljem rascepkavanju studentskog pokreta u kome će neminovno doći do borbe pristalica aktiviranih političara.
       "Učlanjivanjem pojedinaca, udruženja, nevladinih organizacija, 'Otpor' se povećava, usložnjava i postaje ono što hoće da bude - narodni pokret. U tom smislu podseća na poljsku 'Solidarnost'. To je povezano sa novim oblikom samoorganizovanja koji ne mora da rezultira 'razvodnjavanjem' pokreta", smatra prof. Sreten Vujović sa Filozofskog fakulteta, član Saveta "Otpora". Prema njegovim rečima, "Otpor" je teško porediti sa nekim ranijim (listom neuspešnim) okupljanjima građana jer on počiva na kvalitativno novim osnovama. "Pokret je nastao usled dubokog nezadovoljstva štetočinskom politikom režima ali i zbog nezadovoljstva nejedinstvom i neefikasnošću opozicije. 'Otpor' nije pokret koji ima za cilj osvajanje vlasti već pripremu uslova za neophodne društvene i političke promene pa i promenu vlasti", smatra prof. Vujović.
       Ne isključujući ni mogućnost manipulacije pokretom profesor Vujović upozorava da se manipulacije dešavaju svuda pa čak da se može manipulisati i čitavim narodom. "To, jednostavno, treba da se vidi. Verujem da su mogućnosti za manipulaciju manje jer je cilj opšteg karaktera."
       Sami aktivisti "Otpora" ubeđeni su, takođe, da ih je, ovoga puta, nemoguće izmanipulisati i navode podatak da je samo pet odsto otporaša aktivno i u nekim političkim strankama.
       "'Otpor' nije organizacija već ideja kojoj nije potrebna kontrola. Upravo je nemogućnost kontrole sa jednog mesta, a 'Otpor' deluje u 126 mesta u Srbiji, ono što ga štiti od ljudi koji bi imali ambicije da ga kontrolišu", ističe Branko Ilić."Posle svega što se dogodilo, a naročito posle najave antiterorističkih zakona, očekujemo da ćemo se naći na još žešćem udaru režima. Verovatno će nas izbaciti iz prostorija, zabraniti nošenje majica i bedževa sa pesnicom... U takvoj situaciji bila nam je potrebna podrška svih", objašnjava Ilić prerastanje studentskog u opštenarodni pokret.
      
       Parazitiranje
       Što se Narodnog pokreta otpor tiče, čiji članovi pamte neslavna iskustva sličnih okupljanja intelektualaca, i oni su usvojili organizaciju koja podrazumeva mnoštvo ljudi sa malim zaduženjima, čime će, veruje se, biti izbegnuta sudbina prethodnika. "Predsedništvo ima 23 člana a u aneks Statuta ćemo ugraditi odredbu po kojoj će predsednik Predsedništva biti biran na izuzetno kratak period posle čega će dolaziti do rotacije", objašnjava prof. Knežević.
       Postoje, međutim, i mišljenja da je "Otpor" na neki način već izmanipulisan i to ne samo u slučajevima kada mu pristupaju političari raznih ubeđenja i biografija već i samim ponašanjem aktuelne opozicije i odnosom prema njihovim akcijama. "Cilj 'Otpora' je bio da mobiliše široke narodne mase protiv vladajućeg režima i pokret u tome jeste uspešan, naročito u onim slučajevima kada provocira u politici nepopularne mere, represiju policije, recimo. Međutim, mladi ljudi dolaze u opasnost da svoj politički angažman plate hapšenjem, otvaranjem dosijea u policiji, prebijanjem, a da u međuvremenu to ne izdejstvuje bilo kakvu politički relevantnu akciju. Opozicioni lideri i međunarodne organizacije koje se bave monitoringom ljudskih prava u Srbiji koriste ih samo kao brojke kojima se dokazuje represivnost režima ne pokazujući, osim na rečima, gotovo nikakvu solidarnost sa njima", smatra Dijana Vukomanović, politikolog sa Instituta za političke studije, uz napomenu da se ovakva situacija može izbeći - političkim angažmanom mladih.
       U tom smislu kao poučan navodi se primer susedne Mađarske, gde su početkom devedesetih mladi osnovali političku partiju Savez mladih demokrata - Fides (FIDESZ) i na prvim izborima osvojili čak 22 mesta u parlamentu da bi nekoliko godina kasnije ušli i u koalicionu vladu sa Savezom slobodnih demokrata. Jedan od kriterijuma za učlanjivanje u stranku bio je vezan za krštenicu - članovi nisu mogli biti stariji od 35 godina!
       "Profesionalno bavljenje politikom mladih u krizna vremena jeste dobrodošlo i može biti uspešno. To je, po mom mišljenju, i put 'Otpora' ukoliko žele da izbegnu represiju režima a takođe i razvodnjavanje energije 'Otpora' parazitiranjem istrošenih političara koji u njemu vide šansu za svoje političko vaskrsnuće", smatra Vukomanović.
       Iako otporaši sebe vide kao promotere ideje nezadovoljstva i opštenarodnog bunta, čiji bi izborni zadatak bilo pre svega animiranje ljudi da izađu na birališta, neka istraživanja sugerišu da bi i njihovi predstavnici mogli računati na deo glasova, ukoliko bi se odlučili za ozbiljniju političku karijeru. Istraživanje Grupe 17 plus pokazalo je da bi 12,8 odsto birača na narednim izborima glas dali "Otporu", G17 ili nekoj drugoj organizaciji takozvanog trećeg bloka srpske političke scene. Procenat je i veći u populaciji sasvim mladih, kojima će ovo biti prvi izlazak na izbore. Petina bi, navodi se, glasala za nova lica.
       "Između opozicije i režima zjapi ambis u kome ima prostora za nove političare, sa novim nastupom i rečnikom. Recept da očuvaju svoju individualnost ali i dokaz političke zrelosti videla bih u odluci otporaša da se ozbiljnije politički angažuju", smatra Dijana Vukomanović.
      
       LjUBICA GOJGIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu