NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Neće biti prinudne uprave

Nelogične su tvrdnje da je SPO pristao da Republika preuzme Studio B kako bi sačuvao vlast u prestonici

      Beograd doživljava udar za udarom: Republika je preuzela gradsku radio-televiziju Studio B, policija interveniše protiv demonstranata i studenata, privatni gradski prevoz ne funkcioniše, caruju dezinformacije. O tome za NIN govori gradonačelnik Vojislav Mihailović, istovremeno i visoki funkcioner Srpskog pokreta obnove.
      
       S obzirom na situaciju od preuzimanja Studija B, u kojoj meri su uslovi pod kojima radi Gradska skupština i organi uprave promenjeni?
       - Mnogo su promenjeni. Kad vodite dvomilionski grad, morate imati određenu komunikaciju sa građanima, a danas je bez elektronskog medija komuniciranje zaista nezamislivo. Mnoge stvari su teže jer građani ne razumeju, ne dobijaju poruke, ne znaju ni sa kakvim teškoćama se mi susrećemo, što je možda za njih manje važno, ali ne dolaze do njih ni upozorenja kako da se ponašaju, šta mi radimo i kako zajednički da prevladamo teškoće u kojima smo se našli. Sigurno da su i manji motivi za rad gradskih funkcionera i službenika, jer su do juče svakim dobrim radom mogli da se pohvale, a danas nisu sigurni da to što je dobro neće prisvojiti neko drugi a, opet, što je tuđe loše njima prilepiti kao etiketu. To su one stvari koje su najuočljivije, ali tu ima još i mnogih drugih šteta.
      
       Da li očekujete nekakve nove korake republičkih vlasti prema Beogradu, recimo uvođenje prinudne uprave?
       - Ne očekujem prinudnu upravu. Oni su uvek bili spremni da urade sve što mogu da umanje finansije, da otežaju funkcionisanje gradske vlasti kako bi ovaj grad živeo loše i kako bi se gradska vlast obrukala, ali čini mi se da im ne pada na pamet da preuzimaju funkcije grada. Pogrešne su predstave da oni imaju novac i da bi nešto uradili bolje. Oni su svesni kakve su dugove ostavili još 1996, da se mnoga komunalna preduzeća nalaze u isto tako lošem ako ne i u lošijem položaju zbog nedostatka investicija. Nisu oni spremni da se suoče sa tim problemima. I potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj je u jednom trenutku rekao da oni ne mogu šest meseci uoči izbora da uvode prinudnu upravu, zakon im brani ali, u stvari, to njima nikada nije ni padalo na pamet.
      
       Ne mislite li da bi im to bilo važno zbog kontrole nad biračkim spiskovima?
       - Tačno je da su birački spiskovi važni, ali mi smo 1996. osvojili vlast kad su oni imali pod svojom kontrolom i Studio B i spiskove. Naša samouverenost počiva na tome što u dve opštine socijalisti nemaju ni jednog jedinog odbornika, na Vračaru već drugi put od 1992, a naše pretpostavke su da njihova popularnost i dalje opada.
      
       Možda će građani glasati za opoziciju na republičkom, ali ne na lokalnom nivou, u Beogradu, na primer.
       - Ljudi su izgubili veru u ovaj režim, imao je dosta vremena da pokaže da ništa ne može da učini osim što nas je uveo u rat, bombardovanje i onda još kao treba da budemo zadovoljni što nas obnavljaju. Sazidaju pola stana i onda slikaju deset dana da mislimo da se mnogo toga radi. Najavljuju samo stanove za vojsku i policiju, to su im, izgleda, najdraža zanimanja. Kao Čaušesku u onom vicu kad su ga pitali koju životinju najviše voli, a on odgovori pingvina. Zašto? Ne traži grejanje, jede samo ribu i ume da tapše.
      
       Mogu da kažu da vi ništa niste obnovili u Beogradu.
       - Morate znati da je sav novac u republičkom budžetu. Taksu od tri odsto koju su još oni uveli ispočetka su pola uzimali na ime beogradskog čvora a niko ne zna gde je to odlazilo. U poslednja tri meseca uopšte nam je ne uplaćuju.
      
       Može li to dovesti do blokade komunalnog sistema grada?
       - Može, samo građani već vrlo dobro znaju da su finansije kod njih. Verujem da oni to neće da urade jer bi time i sebi poremetili planove, jer šta bi time uradili?
      
       Pa pokazali građanima da ste vi nesposobni.
       - Ja se srećem sa građanima, čak i one stare bake za koje ne biste očekivali, svi znaju da je to njihovo maslo i to ne donosi popularnost. To što mi nismo uradili nešto više jeste zato što je budžet višestruko manji nego što je bio pre nekoliko godina, a kažu možda čak i sto puta manji nego pre dvadesetak godina. Budžet Beograda je pedeset miliona maraka, a za vreme Branka Pešića kažu da je bilo čak i pet milijardi. Možete zamisliti na šta to liči i kako voditi grad s toliko novca.
      
       Pomenuli ste da se po zakonu prinudna uprava ne može uvoditi šest meseci uoči izbora. Mislite li da će lokalnih izbora sigurno biti u predviđenom roku?
       - Redovni izbori treba da budu u novembru, ali niko ne može znati izvesno da će ih biti. Do sada su održavani na vreme i ja očekujem da će tako biti i ove godine. Drugo je pitanje što sad nema ni minimalnih uslova za izbore.
      
       Znači li to da se vi i vaša stranka SPO pripremate za izbore ili ne?
       - Mi moramo da se spremamo, jer to što danas nema uslova, ne znači da ih u novembru neće biti. Ali, očito je da je ova vlast uplašena, da se menjanjem izbornog zakona, teritorije izbornih jedinica, ukidanjem nevladinih medija, priprema za izbore tako da Srbiju zadrži u mraku i osvoji vlast ne brojanjem glasova već na neki drugi način.
      
       Da li razmišljate o uključivanju pripadnika drugih stranaka i nestranačkih eksperata u gradsku vladu budući da je sada čine samo članovi SPO-a koji nemaju većinu?
       - Nema suštinske potrebe za tim jer je samo nekoliko meseci do narednih izbora što znači da ćemo verovatno imati samo još dve sednice Skupštine Beograda. S obzirom na to da udružena demokratska opozicija funkcioniše, odbornicima Demokratske stranke nije ni na kraj pameti da ruše ovu gradsku vlast. Svesni su i oni i mi da u naredne izbore moramo ići jedinstveni, a kad su u pitanju lokalni izbori, ako budemo izlazili na takve izbore, da moramo ići sa zajedničkim kandidatima svugde u Srbiji zbog jednokružnog većinskog sistema.
      
       Međutim, iz redova Saveza za promene čuju se kritike na račun reagovanja Gradske skupštine povodom dešavanja sa Studijom B - da niste preduzeli nikakve ozbiljne mere, proteste i blokade, što se negde čak tumači i kao vaša želja da po svaku cenu ostanete na vlasti.
       - To su neodmerene izjave. Na sastancima udružene opozicije na kojima ja predstavljam SPO, čuli su se ti predlozi, za koje ja tumačim da su u najboljoj želji i volji, ali koji nisu imali realnih osnova. Mnogi su tražili radikalizaciju u smislu otpora prema republičkoj vlasti što zvuči lepo, ali mi nemamo pravo da unesrećimo naše birače i građane. Mi moramo da preduzmemo one mere koje su u okvirima naše moći, a ono što nije i što će dovesti do pogoršanja života, nemamo pravo da činimo.
      
       Šta ste konkretno do sada preduzeli kada je u pitanju Studio B?
       - Mi smo preduzeli sve u smislu pravne zaštite, podneli smo tužbe, pokrenuli postupak a, s druge strane, pokušavamo da animiramo građanstvo da pravi što veći pritisak na aktuelnu vlast kako bi se Studio B vratio. Možemo da žalimo što nije izašlo pet stotina hiljada ljudi, ali kada izađe tri ili pet hiljada, nismo u situaciji da učinimo taj odgovarajući pritisak. Verovatno još nije došlo do te kritične tačke nezadovoljstva građana. U Zagrebu, za vreme Tuđmanove vlasti, kad je preuzet jedan radio koji je bio čak manje značajan nego što je B2 92, izašlo je sto hiljada ljudi, a on je znatno manji od Beograda. U Beogradu je možda sada stanje apatije, beznađa, ali ta energija se akumulira i verujem da će možda dostići vrhunac upravo pred izbore kada će to nezadovoljstvo u građanima nekako da se probudi i da velikim pritiskom ostvare i uslove za izbore i vraćanje onoga što pripada Beograđanima.
      
       Možda je glavni razlog za izostanak sa masovnog protesta građana to što mnogi Studio B nisu doživljavali kao gradsku već kao televiziju SPO-a.
       - Može i ta zamerka da se postavi, iz tog ugla da se gleda, ali nije to razlog jer smo svedoci da je mnogo toga od 10. januara popravljeno i da su mnoge ličnosti iz kulturnog i političkog života drugačijeg političkog opredeljenja imali mesta na Studiju B. To je, ponavljam, apatija, beznađe. Mi imamo podatke da se milioni ljudi solidarišu sa mukama i sa protestom koji mi izražavamo, ali jednostavno nemaju ni snage ni volje da izađu i fizički prisustvuju.
      
       Govori se, međutim, o korupciji, o tome da gradski čelnici obezbeđuju sebi po nekoliko stanova.
       - Uvek postoji kritika i dobro je da se kritikuje bilo koja vlast, ali često su to dezinformacije koje dolaze upravo iz republičke vlasti, od ljudi koji već desetinu godina uživaju sve privilegije, koji su zaposeli Dedinje, i obezbedili već i svoje unuke da uživaju blagodeti tog jednakog društva, kako ga oni nazivaju, a u stvari društva ogromnih privilegija za manjinu. Možemo i pretpostaviti kakvi su njihovi motivi za te optužbe. Moguće da je bilo zloupotreba, ali moramo biti legalisti i govoriti samo o onome što je dokazano, a sve dok ta lica ne budu osuđena, ne možemo ih sumnjičiti. Krajnje je malograđanski optuživati ljude, etiketirati ih a nikakvih dokaza nema.
      
       Poslednji primer jaza u životu i ponašanju običnih građana i čelnika grada, i opozicije uopšte, bio je kad se u prostorijama Skupštine jelo i pilo dok su demonstranti ispred skupštinskih vrata bili prebijani.
       - To nije tačno, ljudi su ovde bili zatvoreni po šesnaest sati, a ako su popili kafu ili nešto jeli, možda čak i neko alkoholno piće, ja ne mogu da im zamerim. Kada je neko šesnaest sati na nogama i u potpunoj neizvesnosti da li će policija i ovde ući i pohapsiti sve prisutne, onda je to daleko od nekih privilegija i uživanja.
      
       Jeste li vi postigli dogovor sa policijom da oni ne uđu u zgradu Skupštine?
       - Ne, nikakav dogovor nije postignut, ja sam znao da oni ne smeju da uđu u Skupštinu, jer bi onda mogli da zatvore sve skupštine po Srbiji. Iovako živimo u prividu višestranačja i demokratije, ali bi to i formalno značilo da sve može da se zaključa. Ipak su nas birali građani, Ustav i zakoni brane ovaj prostor, odbornike i ljude koji se nalaze u Skupštini. Za sve u ovoj zgradi mora prvo da se pita predsednik Skupštine.
      
       Da li biste komentarisali priču da postoji nekakav zvaničan ili prećutan dogovor prema kome je SPO pristao da Studio B preuzmu republičke vlasti da bi sačuvao vlast u Skupštini grada?
       - To deluje nelogično. Kako bismo mogli da pristanemo kad sam vam objasnio da oni uopšte ne mogu ovih šest meseci da poremete odnose u gradu i, s druge strane, svi znaju da SPO već deset godina najviše trpi od ovog režima. Zaista, ono što se desilo prošle godine na Ibarskoj magistrali govori da smo meta ubica, onih koji žele i fizički da odstrane čelnike Srpskog pokreta obnove kako bi mogli da nesmetano učestvuju u političkom životu i vladaju. I posle svih tih nesreća i deset godina stradanja članova i funkcionera SPO-a, pitanje da li će nešto uraditi u smislu saradnje sa režimom ne deluje umesno. Podsetiću da to nije prvi put. Već deset godina, iz godine u godinu, SPO je izlagan dezinformacijama da će ući u vladu, jednu, drugu, treću, da sarađuje, ali to sve liči na ono drž'te vuka jer su svi drugi možda ponekad i bili u saradnji, a Srpski pokret obnove je samo učestvovao u onoj saveznoj vladi kako bi pokušao da spreči rat i nesreću koja se, nažalost, desila.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ
      
      

Razgovaramo u trenutku dok privatni autobuski prevoznici štrajkuju a Beograđani su primorani da pešače. Kako će to biti rešeno?
       - Ako mesecima bezrazložno ne povećavate cenu, a privatnici ne mogu ni torškove da pokriju, onda morate očekivati da će stati. Niko nije više naivan toliko da misli da u Beogradu možete da se vozite za tri dinara i da privatnik hoće da se bogati takvom cenom karte. Poznato je da je u drugim gradovima u Srbiji prevoz višestruko skuplji nego u prestonici. Sve je to s namerom da se oteža funkcionisanje našeg komunalnog preduzeća, Gradskog saobraćaja, i uopšte transporta u Beogradu. Čini mi se da republičke vlasti imaju naopak naum da se pripremaju za naredne izbore tako što žele da ukaljaju ugled sadašnje gradske vlasti. Umesto da ponude nešto bolje, oni imaju na umu da upropaste i ono malo što postoji verujući da će oni biti budući ekskluzivni upravljači ovoga grada.
       Međutim, i pored toga, ugovori koje Skupština grada ima sa privatnim prevoznicima su jasni i oni ne pretpostavljaju mogućnost štrajka, bez obzira što njihovo nezadovoljstvo cenama smatramo opravdanim. I Grad je nezadovoljan cenama komunalnih usluga pa opet nikome ne pada na pamet da obustavi komunalne sisteme. Gradska uprava ne može dozvoliti štrajk i ona mora stati u zaštitu interesa građana.


      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu