NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Jezik
Glasogovornici

Večna mladost jedne zamenice (koja to nije)

      Možda nas nisu slučajno učili da dvadeset peti maj nazivamo "Dan mladosti". Na taj datum izašao je pretprošli broj NIN-a, u kome sam preneo žalbe jednog čitaoca iz dijaspore zbog prečeste zameničke upotrebe prideva isti ("Marković je podneo izveštaj o radu. U istom se zaključuje..." itd.).
       Ovako upotrebljeno "isti" pojavilo se kod nas još u XIX veku, kao germanizam, i oduvek je bilo obeležje kancelarijskog, birokratskog stila. Pre Drugog svetskog rata, u "Politikinoj" rubrici "Da li znate svoj jezik?", Živojin-Bata Vukadinović navodio je kao loš primer "Nikola je došao s bratom u Vranje i istog je odveo u hotel", umesto ispravnog "i odvego ga u hotel". U rečniku Matice srpske, u svesci koja je objavljena 1967. godine, ovo značenje reči isti propraćeno je skraćenicama "nem", "varv." i "adm." (= jezik administracije). U "Jezičkom savjetniku" Milana Šipke (Sarajevo 1975) kritikuju se "kancelarizmi" tipa "Obavještavamo sve škole i pretplatnike knjige Moj zavičaj da je ista data u štampu". (Moglo se reći, napominje autor, "Obavještavamo sve škole i pretplatnike da je knjiga Moj zavičaj data u štampu".)
       Tako jezičari. A birokrati - po svome. Leta gospodnjeg 2000. opet na taj već pomenuti 25. maj, svim dekanima beogradskih fakulteta stigla je famozna naredba čiji smo faksimil mogli čitati u štampi, a čija treća tačka glasi: "Posle 26. 5. 2000. godine nije dozvoljeno produženje, bez obzira na razloge, bilo kojih vidova nastave niti bilo kakva nadoknada iste."
       Birokratsko "isti", dakle, ostaje večno mlado, i na Dan mladosti potvrđuje svoju moć u jeziku birokrata.
       Još jedan germanizam (može biti i galicizam) uporno se drži u jeziku uprkos protivljenju stručnjaka. To je bez da (spoj predloga s veznikom, što inače u srpskom ne postoji), kao u "bez da se ikome javio" (umesto pravilnog a da se nikome nije javio ili ne javivši se nikome). "Često ga upotrebljavaju" - žali se čitateljka Jelena Ilić iz Beograda - "i Dragoš Kalajić, publicist, i Vuk Drašković, književnik, da televizijske i druge novinare i ne pominjem..."
       Ista čitateljka se mršti i na glagol upriličiti, po njenom mišljenju ružnu kovanicu, nepotrebnu pored dogovoriti ili zakazati. Ali upriličiti sastanak (susret, razgovor i slično) ne svodi se samo na dogovor ili zakazivanje, nego znači stvoriti priliku da se on održi - ono što smo inače navikli da kažemo organizovati. S te strane glagol upriličiti je dobrodošlo osveženje, jer su nam organizovanja i organizacija ionako prepuna usta.
       Sa zanimljivim zapažanjem o novoj leksici javlja se Vladimir Simić iz Valjeva. "Reč glasnogovornik, koju sam ranije slušao samo u hrvatskoj varijanti, i reč portparol" - piše on - "trebalo bi da znače isto. Ali kad slušate naše medije i političare - nije isto. Govori, recimo, portparol SPS-a i osuđuje 'glasnogovornike NATO-a', 'domaće glasnogovornike novog svetskog poretka' i slično. Opozicija, opet, pominje 'glasnogovornike režima'. Tako ispada da je osoba zadužena za odnose s medijima portparol ako je na našoj strani, a ako je na strani naših neistomišljenika - onda je glasnogovornik..."
       Matičin rečnik daje za glasnogovornik dva značenja - tehničko "zvučnik" (što je dobijeno prevodom nemačkog Lautsprecher) i značenje "zastupnik, branilac", označeno kao figurativno. Izgleda da se poslednjih godina ovo drugo značenje podelilo nadvoje. S jedne strane dobilo je pogrdan prizvuk, pa mu više odgovara definicija koju daje Vladimir Anić u "Rječniku hrvatskoga jezika": "iron, pejor onaj koji javno i bučno zastupa čije mišljenje ili stavove onoga komu je privržen; vikač, galamdžija, truba". S druge strane, postalo je zvanična oznaka za onoga ko je ovlašćen da u ime stranke, ustanove, udruženja itd. daje izjave za javnost. U tom značenju, ipak, zasad ga upotrebljavaju uglavnom Hrvati. Kod nas, teško da će ijedan govornik priznati da je nečiji glasnogovornik, pa nam ostaje da biramo između ne baš milozvučne tuđice portparol (poneki anglofili kažu i spouksmen) i glomaznog predstavnik za štampu.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu