Hoće li predsednik Milošević postati Narodni heroj bez ograničenja mandata

      Zatečen pohvalama iz baze, predsednik Milošević ćuti. Neprijatno mu je da kaže koliko mu je neprijatno. Pamtim, jednom je skromno rekao da Požarevac nije Kumrovec i da će odstupiti sa svih funkcija kad izvrši nalog naroda. Izvršio je više nego što je trebalo, vreme je! Izgubili smo Kosovo, ali smo postali bolji. Gubitak oplemenjuje...
       Već smo zaboravili na zavet Titu da ćemo ići njegovim putem; da smo skrenuli s puta setili su se Goran Matić i Ivan Marković: može li ozbiljna država da funkcioniše bez Narodnog heroja? - zapitali su se Matić i Marković. Ne može, saglasio se Vojislav Šešelj i spalio glogov kolac namenjen Kući cveća.
       Neka cveta hiljadu cvetova, poručio je Šešelj.
       Uključio se Generalštab Vojske Jugoslavije, da podrži Matića i Markovića. Generalštab, nevladina organizacija, poziva se na zakon, član 7. stav 3, i predlaže da se predsednik SRJ Slobodan Milošević odlikuje Ordenom narodnog heroja. "Narod je heroj", citira Generalštab svog Predsednika i Vrhovnog komandanta, ali kako ceo narod ne može, ni sa osloncem na sopstvene snage, da dobije pojedinačni orden, dobiće ga Milošević kao sin naroda. Za taj predlog, uostalom, kaže inicijator Goran Matić iz JUL-a, narod se plebiscitarno izjasnio na svečanom otvaranju montažno-demontažnog drumsko-železničkog mosta u Novom Sadu, u prisustvu Milutina Mrkonjića. Najzad, Generalštab će najbolje znati ko je Narodni heroj, a ko nije!
       Državnička mudrost i efikasnost vrhovnog komandanta (mada ga Ustav ne zove tako), kao i lična hrabrost predsednika Slobodana Miloševića - uči nas Generalštab - i u uslovima koji su se činili bezizlaznim, doprinosili su homogenizaciji svih snaga otpora agresoru i iznalaženju optimalnih rešenja u njihovoj upotrebi, što ga svrstava u red državnika-vojskovođa koje je teško naći u novijoj svetskoj istoriji.
       Slobodan Milošević je služio vojsku u Zadru. Proviđenje je još tada reklo da će u vojnoj hijerarhiji daleko dogurati. "Isti Tito", reklo je Proviđenje.
       Semantički tumačeći tekst predloga Generalštaba VJ, slobodno bi se moglo zaključiti da vojvoda Putnik i vojvoda Mišić, obični kaplari, junaku našeg doba jedva da bi mogli da budu posilni...
       Oni koji Slobodana Miloševića predlažu za Orden narodnog heroja (Goran Matić, Ivan Marković, general Pavković), samim tim i sebe odlikuju. Očekuje se da će Narodni heroj zapamtiti inicijativu!
       Da je naša vojska vitalno povezana s našim narodom, shvatio je i ministar savezne pravde, radikal Jojić, koji drži da bi balkanska kriza bila rešena ako bi general Ojdanić - izvinite na izrazu! - bio intiman s Karlom del Ponte iz Haškog tribunala. Tom kaznom, tj. Ojdanićem, pripretio je Karli u otvorenom pismu. Karla se sada budi u znoju, košmar joj je u glavi, mašta...
       Narodni heroj se odlučio da ga prati srpska pamet i nema boljeg primera za to od ministra srpske kulture Željka Simića. (Magistra Šainovića ostavljam po strani). Ministar kulture i srpskog pozorišta, mislilac Simić, u svom referatu o vokalnom radu Zorice Brunclik, citira drugog čuvenog mislioca da je ravnodušje jedini pravi pokazatelj odsustva svake vrednosti, ali se, s druge strane, zna da za 25 godina umetničkog rada Zorice Brunclik nije bilo nezainteresovanih i hladnih, već samo onih koji su je hvalili i onih koji uspeh nisu mogli da joj oproste, piše ministar.
       To je iz kabineta Mirka Marjanovića, izvršna vlast!
       Znam da se ministar Simić nervira što ga citiram, drži da je referat u redu, znam da je bio savetnik budućeg Narodnog heroja Miloševića, što mu daje pravo da se nervira!
       Ima još jedan u okruženju, aktuelan, koji je i za vreme onog jednoumlja važio za političkog siledžiju. Ne bih vam rekao koji je, štiti ga Zakon o informisanju, mogao bi se osetiti povređenim. Taj je rasturio rukometnu reprezentaciju, u ime svog sina, a gospođa Snežana Aleksić iz JUL-a, u ime istih načela, otpustila je trenera reprezentacije, olimpijskog pobednika Branislava Pokrajca!
       Heroizam jede tuđu decu!
       Orden narodnog heroja ustanovljen je ukazom Vrhovnog komandanta 15. avgusta 1943. godine za osvjedočena herojska djela na bojnom polju i herojsko držanje pred neprijateljem. Nosioci, odnosno njihove porodice, imaju pravo na novčane beneficije i specijalne povlastice. Ordenom narodnog heroja odlikovano je 1 318 boraca i starešina NOVJ, odnosno JNA, 20 stranih državljana, 20 vojnih jedinica, tri vojne ustanove i šest društveno-političkih organizacija. I prethodni Sovjetski Savez od 1934. imao je orden Heroja Sovjetskog Saveza, Kina Heroja Narodnooslobodilačke armije, Bugarska Heroja Narodne Republike, Koreja Heroja Korejske NDR, Mongolija Heroja Mongolske NR. Svi su nam prijatelji, Bugarska delimično.
       Odluka o Narodnom heroju Slobodanu Miloševiću mora se doneti po hitnom postupku, kao i zakon protiv terorizma. Zato što je Slobodan Milošević pobedio NATO alijansu, a pobediće i njene ekspoziture u zemlji, fašistički Otpor i nepostojeću opoziciju, što nam poveravaju ministri I. Marković i G. Matić.
       Srbija je sada manja, ali bolja!
       Po slovu poslednjeg zakona, iz prethodne SFRJ, Orden narodnog heroja dodeljuje Predsednik Republike, tako da će Slobodan Milošević biti prinuđen da ga sam sebi dodeli, ukoliko Matić, Marković, Pavković ne odluče drukčije. Odlikovanom (Slobodanu Miloševiću u perspektivi) dodeljuje se orden i dekret o odlikovanju, kao i povelja koju potpisuje predsednik Reopublike, u slučaju sprečenosti zamenjuje ga šef Kancelarije ordena. Zvuči kao kod Domanovića, ali je tako! Zakon dalje kaže da se orden može oduzeti odlikovanom licu samo sudskom presudom ili rešenjem Predsednika Republike!
       Posebna napomena: ako je lice osuđeno na vremensku kaznu, a nije mu oduzeto odlikovanje, ne može da ga nosi za vreme trajanja kazne!
       Danga, rekao bi Domanović.
       Narodni heroj je funkcija bez ograničenja mandata.