NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Stari Vujadin i starci

Igrači sa spiska za šampionat Evrope bezmalo osam godina igraju u istom sastavu. Dve godine posle šampionata sveta u Francuskoj više je vremena utrošeno za izbor novog trenera - selektora, nego što se razmišljalo da se reprezentacija osveži

      Bićemo prvaci Evrope" - kratko je poručio Vujadin Boškov, selektor fudbalske reprezentacije Jugoslavije, sa turneje po Aziji. Uočljivo je da samo selektor zna zašto se izrekao, ili je zaista nešto pozitivno uočio u igri svog izabranog tima, koji je pobedio slabašnu Kinu (2:0), dvaput igrao nerešeno (0:0) sa studentima i poluprofesionalcima Južne Koreje i na kraju doživeo bruku od belosvetskih avanturista iz Hongkonga, začinjenu još istinskim debaklom (2:4).
       Nešto, možda ne i u dlaku isto, Vujadin Boškov je u ulozi koordinatora stručnog štaba reprezentacije izrekao i uoči šampionata sveta 1998. u Francuskoj. Doduše, bio je skromniji: "Imamo tim bar za polufinale." Pusta naša nasušna želja! Povratnu avionsku kartu za Jugoslaviju fudbalski reprezentativci "ukucali" su sa datumom odigravanja utakmice osmine finala i poraza protiv Holandije (1:2).
      
       Niko nas neće
       Ovodanašnja želja selektora Boškova može se, naravno, posmatrati i kroz drugačiju fudbalsku prizmu: da je želeo, daleko od otadžbine, da ohrabri "pešak-igru" svih reprezentativaca na četiri utakmice, da povrati motivaciju kod igrača posle napornih šampionata u klubovima gde nastupaju širom Evrope, da kaže da su ovo, ipak, bile samo "osvežavajuće" trening utakmice, a koje u krajnjem bilansu ništa ne odlučuju, da... Da, u stvari, mi možemo da budemo prvaci Evrope, samo treba da ispoljimo adekvatnu želju i patriotizam, što je i najveća osobina našeg naroda!
       Zašto je trebalo ići na tako dalek put, sa umornim igračima, nekim i nedovoljno oporavljenim od povreda, igrati sa protivnicima "sumnjivih" fudbalskih kvaliteta, a samo na dve nedelje pre starta šampionata Evrope, selektor Boškov je specijalno za NIN dao svoje viđenje: "Mi moramo da uigramo tim, a kroz utakmice da igrače vratimo u stanje kada treba da odigraju više mečeva u kratkom periodu. Nas niko nije hteo za protivnika u Evropi, jer smo pod svojevrsnim embargom. Zato i nismo bili u mogućnosti da pronađemo reprezentaciju koja bi pristala da igra u Beogradu. Pristali smo da igramo sa onima koji nas hoće. Valjda je to jasno..."
       Na pitanje, da se opredelio za igrače koji su već počeli da "krčme" četvrtu deceniju života, selektor je bio ubedljiv: "Neka mi neko pokaže bolje od njih! Zar u najvećim evropskim klubovima ne igraju Mijatović, Mihajlović, Stanković, Jugović, Kovačević, Jokanović, Đukić, Milošević... Igrači su to, koje priznaje svet. Mi ne bismo bili to što jesmo kada ne bismo stavljali primedbe svake vrste. Znam ja da me vi novinari nazivate stari Vujadin a igrače starcima..."
       Sporo, neefikasno i nedisciplinovano atributi su igre fudbalera koji su odvedeni na azijsku turneju, ali ti isti igrači prijavljeni su na spisku učesnika šampionata Evrope od 10. juna do 2. jula u Belgiji i Holandiji (protivnici: Slovenija, Norveška i Španija), kod UEFA i više korekcija ne može i neće biti. Jer, kako je istakao selektor Boškov - boljih nemamo! Može biti i tako kada i sam selektor retko kada dolazi u Jugoslaviju i zato nema uvid u igrače "domaćeg uzgoja". Njegov prvi saradnik Zoran Filipović takođe boravi u inostranstvu, a jedini trener sa stalnim boravkom u FSJ Branko Rašović se malo ili gotovo ništa i ne pita.
       Igrači sa spiska za šampionat Evrope bezmalo osam godina igraju u istom sastavu. Dve godine posle šampionata sveta u Francuskoj više je vremena utrošeno za izbor novog trenera - selektora, nego što se razmišljalo da se reprezentacija osveži sa četiri-pet mlađih i talentovanih igrača. Boškov i za tu priliku ima spreman odgovor: "Šta vi mislite (novinari) da su Italijani, Nemci ili Englezi mlađi od nas"? Zato se, valjda selektor lakše izjašnjava o igračima, tačnije o imenima igrača, nego o taktičkoj orijentaciji tima koja se ne nazire. I tu je selektor dovoljan sam sebi. Vujadin Boškov je veliko igračko i trenersko ime u svetu i tu zbora nema. U istorijskom smislu, ime jugoslovenskog fudbala, podignuto na nivo legende. Ali, istorija znači - prošlost!
       Voleće naša publika svoju reprezentaciju i posle ove ponižavajuće turneje, jer mi smo takvi, sve brzo zaboravimo. Uzrok ne vidimo, posledice pokušavamo da zapamtimo samo onda dokle traju. A ako postanemo šampioni Evrope, makar to bilo i u domenu fantastike, eto nama radosti, ne može se sve unapred znati, sport je to, a lopta je okrugla.
      
       Dan Tana
       Odlaskom sa fudbalske scene prof. dr Mihajla Andrejevića (1898) više nismo imali čoveka na važnim funkcijama u Svetskoj organizaciji (FIFA) ili Evropskoj uniji (UEFA). Profesor Andrejević prvi put je izabran u organe FIFA 1932. kao član Nadzornog odbora i od tada je, sa kraćim prekidima, bio na raznim funkcijama preko pet decenija. Svi kasniji pokušaji da se neko od naših "ubaci" u bogata svetska fudbalska kretanja, ostala su samo na pokušaju. Poslednji put naš kandidat za mesto u Izvršnom komitetu (vlada) UEFA bio je Dušan Maravić 1996. u Londonu. Bivši fudbaler "Crvene zvezde" i reprezentativac, potpredsednik FSJ, bio je kandidovan u teškom vremenu kada i reprezentacija nije imala pravo na učešće u kvalifikacijama za šampionat Evrope. Prezentovanje Maravića, kome nisu nedostajali elokventnost i sva potrebna fudbalska znanja, bilo je od male koristi za delegaciju FSJ. Dogodilo se već viđeno: ako prođemo-prođemo, i nije prošao naš kandidat. Zato se niko nije posebno uzbudio.
       Na predstojećem šampionatu Evrope ponovo ćemo imati kandidata za najviši organ UEFA. Predstavnik za ovu izuzetno važnu funkciju biće Dobrivoje Tanasijević, alijas Dan Tana, američki državljanin, naše gore list. Tanasijević je u vreme sankcija bio "uši i oči" FSJ i glavni korespondent u razgovoru sa čelnicima FIFA i UEFA, zastupajući interese našeg fudbala pred gnevnim svetom. U biografiji Dan Tane (1935) piše da je kao veoma mlad fudbal igrao u "Crvenoj zvezdi", ali se nošen avanturom prvo obreo na Britanskim ostrvima, a dalje u Los Anđelesu gde je bio producent u filmskoj industriji Holivuda. Posebno uspešan je bio kao ugostitelj u svom nadaleko čuvenom restoranu "Tan's" u Santa Moniki.
       U bogatoj biografskoj brošuri Dan Tane govori Karl Malden (Mladen Sekulović), za fudbalski svet možda nepoznat, ali za filmski popularan i slavan, iz kultnih filmova sa Marlonom Brandom - "Na dokovima Njujorka" i "Jednooki Džek".
       Ako i ne budemo šampioni Evrope, onda ćemo, svakako, biti zadovoljni ako naš čovek (Dobrivoje Tanasijević) postane član Izvršnog komiteta UEFA, u kome nikada nismo imali svog predstavnika.
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ
      
      
Gol moje karijere


       Dragan Džajić
       (Firenca i Rim 1968)
       Na završnom turniru šampionata Evrope 1968. u Italiji trijumfovala je domaća selekcija, ali fudbalski svet zadivio je Dragan Džajić (1946), igrač sa brojem jedanaest na dresu "Crvene zvezde", i državnog tima Jugoslavije. Virtuoznim igrama Džajić je iz svakog duela izlazio kao pobednik, a protivnike je često činio i smešnim.
       - Gol Gordonu Benksu, golmanu reprezentacije Engleske, ondašnjem aktuelnom svetskom šampionu, u polufinalu "Kupa evropskih nacija", na stadionu "Komunale" u Firenci je - gol moje karijere!
       Sećam se svakog detalja, to je još uvek živa slika pred očima: Vahidin Musemić je centrirao sa leve strane, negde na trideset metara od gola (86. minut), primio sam loptu na grudi, šutirao volejom iznad iznenađenog Benksa, vrlo precizno u mrežu. Jednostavno, zar ne? Postizao sam kasnije i mnogo lepših golova, ali taj iz Firence mi je najdraži. U prvom meču finala, protiv domaćina Italije odigrali smo briljantno. Šteta, naša sjajna igra, možda i jedna od najboljih u kojoj sam učestvovao, nije krunisana na adekvatan način. Ponovljena utakmica bila je formalnost, jer nismo uspeli ni približno da ponovimo igru iz prvog finala. Verujem da će, ipak, doći dan kada će Jugoslavija biti najbolja u Evropi.
      
       Al. M.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu