"Bicikl je jedino vertikalno vozilo...Bicikl ima oblik metafizičkih naočara kojima je moguće popraviti duhovnu kratkovidost" (Svetislav Basara u romanu "Fama o biciklistima")

      Zahvaljujući štrajku privatnih autobuždžija, Beograđani su se setili da imaju noge. A setili su se da imaju i bicikl, negde, u podrumu ili na terasi. I šipče Beograđani pešice, preko cele godine nisu toliko hodali. Zuje bicikli po brdovitom Beogradu, nužda zakon menja.
       I Evropljani su se setili bicikla. Ali, ne zbog njihovog GSP-a. Problem je tamo više filozofski. Shvaćeno je, konačno, da je automobilizam smrtni greh našeg doba, dok je biciklizam, posle ljubavi, najveća vrlina.
       Svetislav Basara kaže: "Samo ime automobil sadrži u sebi princip samokretanja, samodovoljnosti koja je Sotonin ideal."
       Da se Evropa najozbiljnije okreće biciklu, govori i to da je Evropska unija najozbiljnije zalegla za projekat EUROVELO ROUTES, tojest za Evropsku mrežu biciklističkih staza. Ocenjeno je da je biciklistički saobraćaj jedini (ekološki) potpuno održiv način prevoza. Stotine miliona biciklista koji kruže Evropom svakodnevno doprinose očuvanju životne sredine, poboljšanju zdravlja građana i ogromnim uštedama za državnu ekonomiju. Za evropsku biciklističku državu zalegao je najozbiljnije i Hoze Marija Robles, predsednik Evropskog parlamenta. On kaže: "Povezivanje građana Evrope je jedan od osnovnih ciljeva Evropske unije, posebno Evropskog parlamenta. U Evropi gde su granice nestale, važno je da se ljudi međusobno upoznaju sa velikim razlikama u prirodi, kulturi i tradiciji što je glavni cilj Unije. Najbolji način da se to uradi je predloženi EUROVELO koncept - izgradnja mreže biciklističkih staza."
      
       Kampanja
       Kakve mi veze imamo sa Evropom, sa EUROVELOM? Pa, imamo. U evropsku mapu EUROVELA ucrtana je i Jugoslavija. Ukupna dužina evropskih biciklističkih staza iznosi 61 709 kilometara, a evropska staza broj 11 prolazi, delom, kroz Srbiju; od mađarske granice dolinom reke Tise, zatim koridorom zrenjaninskog puta do Beograda gde se ukrštaju staze 11 i 4. Staza 11 nastavlja južno dolinom reke Velike Morave i kasnije Južne Morave. Veći gradovi pored kojih evropska staza 11 prolazi su Senta, Bečej, Zrenjanin, Beograd, Pančevo, Smederevo, Velika Plana, Jagodina, Kruševac, Niš, Leskovac i Vranje. Ukupna dužina staze kroz Srbiju iznosi 582 kilometra, kaže dr Ružica Bogdanović, profesor na beogradskom Saobraćajnom fakultetu. Evropska staza broj 4 prostire se u pravcu zapad - istok i spaja Lamanš i Crno more. U delu kroz Srbiju ide dolinom Dunava preko Novog Sada, Beograda, Smedereva i prelazi u Rumuniju. Ukupna dužina staze kroz Srbiju iznosi 588 kilometara.
       U okviru Evropske biciklističke federacije urađeni su preliminarni projekti za sve evropske staze i detaljno se razrađuju trase na osnovu zajedničkih kriterijuma i standarda. Zadatak naše zemlje je da jasno definiše biciklističke trase kroz sve opštine i to veoma detaljno sa preciznom planskom i projektnom dokumentacijom, kaže Gordana Brun, savetnik u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Srbije. Pre dve nedelje, u Sremskim Karlovcima, počela je i zvanično jugoslovenska kampanja za EUROVELO. Grupa beogradskih ekologista, na čelu sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem na čelu, vozila je bicikle od Karlovaca do Stražilova. Ministarstvo je, inače, već podržalo projekat EUROVELO u okviru projekta ozelenjavanja i uređenja prostora Srbije. Ministarstvo građevina razmatra inicijativu da se pokrene izrada Generalnog plana saobraćajne infrastrukture ili Prostornog plana mreže saobraćajne infrastrukture. Predloženo je da se i svim opštinama daju preporuke o uključivanju ovih trasa u opštinske prostorne i urbanističke planove.
      
       Prednosti
       Treba li reći koje su prednosti bicikla nad ostalim prevoznim sredstvima? Prvo, bicikl je potpuno ekološko prevozno sredstvo. Bešuman je, ne zagađuje okolinu, unapređuje fitnes, snagu i zdravlje korisnika. Zatim, troškovi eksploatacije u odnosu na automobil manji su - 14 puta, a u odnosu na korišćenje gradskog prevoza 4 do 8 puta. Automobil zahteva oko 86 odsto od ukupnog prostora saobraćajnica, a obavlja samo oko 21 odsto svih putovanja. Bicikl zauzima 2,9 odsto ukupnog prostornog saobraćaja za 7,4 odsto putovanja. To znači da automobil zahteva oko 30 puta više prostora za samo 2,8 puta više putovanja.
       Bicikl poboljšava ukupno zdravlje biciklista. Životni vek ljudi koji voze bicikl je duži, a ulaganje u biciklističku infrastrukturu smanjuje troškove medicinske nege za određene populacije u odnosu 1:20.
       Možete li da zamislite ove naše, iz vlasti ili opozicije, svejedno, na biciklu? Danska je Danska zato što se tamo ministri voze biciklom na posao. Slično je i u Holandiji. Novosađani su tokom bombardovanja mogli da vide na biciklama i predstavničke gradske vlasti. Dežurstva su bila stalna, a goriva nije bilo. A možete li da zamislite nekog našeg ministra na biciklu? I na kraju,opet, Basara: "Iz ptičje perspektive bicikl ima oblik krsta, te čovek koji vozi bicikl, u stvari, razapinje samog sebe. Svetom Duhu koji posmatra odozgo, jasno je da čovek hvata zalet da poleti u njega (u Sv. Duha), budalama koje ga posmatraju horizontalno, on nije ništa drugo nego siromašak koji nema novca za automobil; budala koja vozi samog sebe u znoju." I sve dok tako mislimo, Evropa će nam biti daleko, daleko makar i izgradili autoput i brze pruge sa vagonima koje mogu da proizvedu samo četiri evropske zemlje.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ